Istorijski rezultat desnice u Rumuniji: Neizvesni predsednički izbori doneli novu realnost

Pobednik predsedničkih izbora u Rumuniji je dosadašnji gradonačelnik Bukurešta i nezavisni kandidat Nikušor Dan, koji je u drugom krugu osvojio 53,8 odsto glasova. S druge strane, njegov protivkandidat, desničarski lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Đorđe Simion sa 46,2 odsto glasova ostvario je najbolji rezultat desnice u istoriji rumunskog višestranačja i demokratskog parlamentarizma.

Simion, poznat po retorici za koju je inspiraciju pronašao u nastupima američkog predsednika Donalda Trampa, dominirao je prvim krugom 4. maja, osvojivši 40,96 odsto glasova.

Privukavši u drugom krugu izbora preko pet miliona birača, lider AUR-a je uspeo da dođe na korak od pobede.

Njegova kampanja, zasnovana na evroskepticizmu, protivljenju vojnoj pomoći Ukrajini i zagovaranju "suverene Rumunije", nije bila kompromisna. Nije bila usmerena na birače centra, već je isključivo na desničare i one nezadovoljne establišmentom.

Ono što je Simion, čini se, u dobroj meri uspeo, je to da je nasledio glasačku bazu Kalina Đorđeskua, čija je kandidatura 2024. poništena zbog navodnog ruskog mešanja.

"Iako je izgubio predsedničku trku, Simion je pobednik izbora"

Dupli broj glasova u odnosu na Đorđeskua i podrška desničarskih figura rumunske politike poput Anamarije Gavrile, učinili su Simiona, AUR, ali i desničarsku scenu mejnstrim silom, što svedoče i rumunski analitičari.

Jedan od njih, poznati novinar, pisac i politički analitičar Jon Kristoju, govoreći o izborima, izneo je svoje viđenje situacije.

"Operacija 'Nikušor Dan za predsednika' još od decembra 2024. godine, uspešno je završena. S obzirom na to koliko je 'Sistem' uložio u Nikušora Dana, rezultat kojim je pobedio je mali, ako je Dan dobio 6.090.330 glasova, Đorđe Simion je imao 5.229.476 glasova", napisao je on i dodao:

"Tih šest miliona glasova za Nikušora Dana uglavnom su posledica predstavljanja Đorđa Simiona kao javne opasnosti. Malo ko je glasao za pobednika zato što je Nikušor Dan, već zato što su birali između njega i Đorđa Simiona", napisao je on u objavi na društvenoj mrežu "X".

 

 

Primećujući da postoji razlika u "kvalitetu" glasova za Dana i Simiona, Kristoju navodi i kakve su mogućnosti da se podrška kapitalizuje u budućnosti.

"Stoga, tih šest miliona glasova može brzo ispariti, posebno u uslovima mera za ekonomsku krizu. S druge strane, kao lider opozicije, Đorđe Simion će zadržati tih pet miliona glasova, što ga čini drugim čovekom po snazi u Rumuniji posle predsednika", naveo je on.

U kontekstu političke krize u kojoj se našla Rumunija, nakon što je premijer Marsel Čolaku podneo ostavku, postavlja se pitanje kakva će biti buduća vlada.

S jedne strane, vladajuća levo-centristička koalicija ima većinu, ali je upitan kredibilitet. Opcije su da novi mandatar izabere novi kabinet, kao i da Čolaku pokuša sa još jednom vladom na osnovu kredibiliteta Nikošura Dana.

Ipak, Kristoju smatra da su i rezultati ovih predsedničkih izbora pokazali drugačiju realnost.

"Nijedan od trenutnih političkih lidera – od Ilija Boložana do Marsela Čolakua – nema izborni kapital kakav ima Đorđe Simion. S tog gledišta, iako je izgubio predsedničku trku (a nisam siguran da je i na trenutak pomislio da će je dobiti), Đorđe Simion je zapravo pobednik predsedničkih izbora", naveo je Kristoju.

Njegova analiza na tragu je spekulacija da bi eventualni vanredni parlamentarni izbori pokazali pravu snagu Simiona i AUR-a, tj. desnice u Rumuniji. Ona je, prema analizama, trajno ojačala i zacementirala svoje prisustvo u rumunskoj politici.

Alison Matler za Euronews: Bitno je da li će Dan poslati poruku jedinstva ili nastaviti sa podelama

Za Euronews Srbija je u Bukureštu govorila novinarka Alison Matler, koja već dugo radi u Rumuniji. Ona ističe da je pred glasačima bio težak izbor između dva potpuno različita kandidata koji predstavljaju dva potpuno drugačija puta -  da nastave sa EU i NATO, ili da krenu ka većoj nezavisnosti, ali i izolacionizmu.

"Izbori su bili izuzetno bitni Rumunima, kao i njihovoj velikoj dijaspori sa više od pet miliona. Bili su bitni i za Brisel i za NATO, jer Rumunija ima važan geostrateški položaj na Crnom moru, graniči se sa Ukrajinom, sa Moldavijom, sa Srbijom, Mađarskom i Bugarskom. To je velika zemlja u regionu sa 19 miliona stanovnika", kazala je ona.

Govoreći o podelama u društvu, ona navodi kako neki hvale Rumuniju zbog poništenih izbora, jer smatraju da se Rusija mešala u izbore, a drugi opet kažu da je to bio nedemokratski čin. Međutim, ističe da je bitno to što se smatra da je upravo održani drugi krug bio demokratski

"Svi oni koji kažu da je država organizovala puč protiv nacionalističkih stranaka, sada su imali priliku da glasaju i smatra se da je glasanje bilo pošteno. Ali ono što će biti bitno u budućnosti je ponašanje izabranog predsednika Nikušora Dana. Da li će on slati poruku jedinstva ili će nastaviti da koristi te podele. Ja ne verujem, imajući u vidu njegovu poruku od sinoć, ali biće bitno da naredni predsednik Nikušor Dan i vlada krenu u pravcu drugačijeg načina vladanja u odnosu na protekle vlasti u Rumuniji", napominje naša sagovornica.

Na pitanje da uporedi pad Nikolaja Čaušeskua sa jučerašnjim izborima, Matler kaže da je to definitivno bio istorijski trenutak.

"Rumunija se trudila da uđe u NATO i Evropsku uniju, puno se trudila, sprovodila reforme, morali su da promene razne stvari i Rumunija je uspela da uđe u te dve zapadnoevropske organizacije. Jučerašnji izbori postavili su pitanje da li Rumunija želi da ostane posvećeni član tih organizacija ili će postati nezavisnija. Bivši predsednik Trajan Basesku je rekao da je Rumunija glasala za nacionalističkog kandidata Simiona da bi mogla da postane tampon država između Rusije i Evropske unije. To bi moglo da ima opet značajne geostrateške posledice za budućnost Rumunije, kako na kratak, tako i na duži rok", kazala je novinarka. 

Govoreći o istorijskoj zaostavštini Čaušeskuove diktature, Matler primećuje da i posle 35 godina postoji nostalgija među nekim ljudima, koji se sećaju kako su dva puta godišnje išli na odmore, jednom na Crno more, a jednom na planinu. Upravo među njima ona identifikuje Simionove glasače, deo naroda nezadovoljan tranzicijom.

"Istina, čekali su u redovima, ali ljudi su zaboravili na sve zloupotrebe tadašnjeg režima, tajnu policiju, Sekuritateu, ali se sećaju vremena kada su ljudi bili jednaki. U današnjoj Rumuniji ima jako bogatih ljudi, posebno u Bukureštu i u Klužu, velikim gradovima, ali ima i onih koji su mnogo siromašniji - radnička klasa, ljudi u ruralnim oblastima. Tako da ljudi koji su glasali za Simiona imaju osećaj da prosperitet koji Rumunija uživa, otkako je ušla u EU, nije raspoređen ravnopravno. Kapitalizam je to, nisu svi isti, a u komunizmu su svi bili isti, dakle ima nostalgije i ljudi su želeli da se vrate u to vreme kada su svi bili isti i kada je možda bilo više reda i mira, možda manje demokratije.