EU mobilizuje ruske milijarde, ECB upozorava: "Na kocki je kredibilitet evra"
Komentari
05/12/2025
-20:08
Evropska unija se, u osmišljavanju dalje pomoći Ukrajini, našla u pravno-finansijskom škripcu. U trezorima belgijske klirinške kuće Euroclear leži oko 200 milijardi evra sredstava ruske centralne banke, koja su u središtu dileme o pomoći Ukrajini u, verovatno, najkritičnijem trenutku gotovo četvorogodišnjeg rata, prenosi Bloomberg Adria.
Prema upravo usvojenom budžetu za narednu godinu, Ukrajina će, uz deficit od 18,5 odsto, morati na stranim tržištima da pozajmi najmanje 45 milijardi evra. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, zemlja bi u 2026. i 2027. godini trebalo da obezbedi najmanje 135 milijardi evra. Gotovo trećinu budžeta troši na odbrambene izdatke, pri čemu SAD, želeći brzo okončanje rata, pojačavaju pritisak na Kijev i uskraćuju mu logističku, vojnu i finansijsku pomoć. Zato bi trebalo da joj EU obezbedi 90 milijardi evra.
"Činjenica je da se SAD povlače iz evropske bezbednosne arhitekture. To ne dovodi u pitanje samo budućnost NATO-a, već i evropskog sistema kolektivne bezbednosti", izjavio je geopolitički analitičar Klemen Grošelj o trećem pokušaju Donalda Trumpa da okonča rat. "Za nas u Evropi je dugoročno izuzetno opasno što EU nije uspela da se nametne kao ozbiljan geopolitički akter", ocenio je pesimistično.
Kalkulacija plana Evropske komisije (EK), prema kojem bi države EU obezbedile garancije za podelu rizika otplate zajma Ukrajini, istovremeno je ekonomska i bezbednosna. Korišćenjem zamrznutog ruskog novca u Evropi, Brisel bi ojačao svoju geopolitičku ulogu u odnosu na nepredvidive SAD i istovremeno rešio pitanje ukrajinskog budžeta za naredne dve godine.
Tipična evropska dilema
Međutim, pri tome je EK naišla na protivljenje evropskih bankara u Frankfurtu. Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Christine Lagarde upozorila je da bi upotreba ruskih sredstava mogla imati negativne posledice po evro. ECB, između ostalog, brine scenario u kojem bi morala obezbediti likvidnost Euroclearu ako države članice EU ne ispune svoje obaveze po garancijama. "Takav predlog ne dolazi u obzir, jer bi verovatno kršio pravni aspekt Ugovora o EU, koji zabranjuje monetarno finansiranje", saopštili su iz sedišta ECB. Banka stalno upozorava da neće pristati da bude gurnuta u ulogu zajmodavca u krajnjoj nuždi (engl. lender of last resort).
Rešenje koje se sada kristališe u Briselu jeste takozvani reparacijski zajam (engl. reparations loan), koji bi bio u skladu sa međunarodnim pravom. Glavni problem sa kojim se suočavaju evropski donosioci odluka jeste princip imuniteta državne imovine, koji garantuje međunarodno pravo. Jednostrana zaplena imovine centralne banke bez pravosnažne presude ili mirovnog sporazuma predstavljala bi kršenje koje bi Rusija mogla uspešno osporiti na sudu, a istovremeno bi stvorila opasan presedan.
"Takav predlog ne dolazi u obzir, jer bi verovatno kršio pravni aspekt Ugovora o EU, kojim se zabranjuje monetarno finansiranje", saopštili su iz sedišta ECB. Banka stalno upozorava da neće dopustiti da bude gurnuta u ulogu zajmodavca u krajnjoj nuždi.
Povezane vesti
Međutim, prema mišljenju pravnika, treba uzeti u obzir širi kontekst ruske agresije. "Radi se o kriterijumu proporcionalnosti, jer EU, inače kršeći određena pravila međunarodnog prava, na taj način reaguje na prethodno kršenje od strane Rusije, odnosno agresiju na Ukrajinu", smatra Maruša T. Veber, direktorka Instituta za međunarodno pravo i međunarodne odnose na Pravnom fakultetu u Ljubljani.
Zbog toga je predsednica Komisije Ursula von der Leyen pre nekoliko dana predstavila dva moguća pristupa, o kojima će sredinom meseca raspravljati članice na Evropskom savetu. Prvim mogućim rešenjem, koje bi zahtevalo jednoglasnu podršku država EU, predviđa se zaduživanje na tržištima kapitala, pri čemu bi garancije bile pokrivene evropskim budžetom. Drugim rešenjem predviđa se upotreba ruske imovine, zamrznute u okviru sankcija protiv Rusije.
Kao što objašnjava Veber, EU se "upravo zbog ovih dilema odlučila da narativ premesti sa zaplene imovine na upotrebu imovine". Ova semantička i pravna korekcija, prema rečima autorke studije pripremljene za Evropski parlament, ključna je. Time bi se izbegli problemi zbog trajnog oduzimanja vlasničkih prava i zamenila bi se privremenom upotrebom sredstava, zasnovanom na reverzibilnosti.
Nikolay DOYCHINOV / AFP / Profimedia
Srž predloga upotrebe ruskih sredstava čini mehanizam reparacijskog zajma. Ukrajina bi primila zajam za koji bi garanciju činila zamrznuta ruska sredstva. "Ovim predlogom pokušava se da se uzmu u obzir svi kriterijumi međunarodnog prava", objašnjava Veber. Logika je da Rusija plati reparacije, a ako to ne učini, što je, s obzirom na reakcije Moskve, očekivano, zajam bi bio otplaćen iz njenih zamrznutih sredstava kod klirinške kuće Euroclear. "U slučaju da te reparacije ne budu plaćene, ovaj mehanizam bi se aktivirao", dodaje Veber.
Pravna osnova za ovaj manever je doktrina kontramera (engl. countermeasures). U međunarodnom pravu, oštećena država (ili grupa država) može, kao odgovor na kršenje od strane druge države, privremeno obustaviti izvršavanje svojih obaveza prema toj državi – u ovom slučaju, obavezu poštovanja imuniteta imovine. Veber, međutim, upozorava na stroge uslove: mere moraju biti proporcionalne i, što je ključno, reverzibilne. "Kada ovo protivpravno stanje prestane, odnosno kada bi ruska agresija bila okončana, prethodno stanje bi trebalo biti vraćeno", naglašava.
Povezane vesti
Pitanje namene
Veliki deo ruskih obveznica je već dospeo, što znači da u trezorima više nisu samo hartije od vrednosti već i likvidna sredstva (gotovina). Ona stvaraju takozvane neočekivane dobitke, koji su u suštini kamate, a pravno su lakša meta od glavnice, jer za njih ne važe ista pravila o vlasništvu. "Na osnovu ugovora između Eurocleara i ruske centralne banke, Komisija je procenila da za kamate ovo vlasništvo ne važi u istoj meri kao za glavnicu", kaže Veber. "Pravno gledano, klasifikacija je dakle drugačija."Do trećeg kvartala 2025. godine, samo ti kamatni prihodi iznosili su gotovo četiri milijarde evra.
Pravnica upozorava da će ključna biti i namena, odnosno kako će se taj novac koristiti. "Najmanje sporno je ako se sredstva koriste direktno za reparacije, iako u pozadini čujemo i druge predloge", ističe, pritom pominjući nabavku oružja.
ECB: Poverenje u evro pod znakom pitanja
Istovremeno, ECB glasno osporava ovakva rešenja, jer smatra da je stabilnost finansijskog sistema dovedena u pitanje. Lagarde upozorava da bi intervencija u rezervama strane centralne banke poslala razarajući signal globalnim tržištima. "Prelazak od zamrzavanja ka zapleni imovine pravno je izuzetno rizičan", bila je jasna. ECB se, pored svoje uloge, boji scenarija u kojem bi zemlje globalnog juga počele masovno povlačiti svoja sredstva iz evrozone, što bi izazvalo rast troškova zaduživanja, povećalo inflaciju i destabilizovalo bankarski sistem. "Ako ne budemo poštovali pravnu državu, izgubićemo kredibilitet koji je potreban za očuvanje međunarodnog finansijskog poretka", upozoravaju u ECB.
Pored ECB, predlog EK nije naklonjena ni Belgija, gde se nalazi sedište Eurocleara. Država smatra da je zbog toga izložena mogućim ruskim odmazdama kroz tužbe, na osnovu bilateralnog investicionog sporazuma koji je potpisala sa Sovjetskim Savezom 1989. godine.
Kremlj je već zapretio takvim merama, uključujući i zaplenu zapadne imovine u Rusiji. S druge strane, Belgija od dobiti naplaćuje porez na prihod pravnih lica, što je belgijskoj blagajni u poslednje dve godine donelo 2,7 milijardi evra, pokazuju podaci Evropskog parlamenta.
Mancevič: EU pokazuje nemoć
"Na ovom primeru vidi se nemoć EU, koja institucionalno jednostavno nije adekvatno oblikovana i pripremljena za suočavanje sa tako velikim izazovom kakav danas predstavlja Rusija, i koji će verovatno ostati izazov i u narednoj deceniji", komentariše direktor kompanije NC3 i poznavalac postsovjetskog perioda Denis Mancevič povodom komplikacija oko upotrebe sredstava.
Upotreba zamrznutih sredstava nedvosmisleno predstavlja rizik, kaže Mancevič, jer bi Kremlj u tom slučaju sigurno posegao za nacionalizacijom stranih kompanija. Andrej Kostin, predsednik ruske banke VTB i bliski saveznik Vladimira Putina, upozorio je da bi se "Moskva na upotrebu zamrznutih sredstava za zajam Ukrajini odgovorila zaplenom imovine evropskih investitora u Rusiji. To bi moglo pratiti 50 godina sudskih sporova, čak i nakon što bi u Ukrajini bio postignut mir."
Šef ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost Dmitrij Medvedev uporedio je upotrebu sredstava za reparacione zajmove sa objavom rata: "Takva dela bi po međunarodnom pravu mogla biti kvalifikovana kao posebna vrsta casus belli."
Kao što smo pisali, kompanija Krka je najviše izložena ovom riziku. Što se tiče izloženosti domaćih farmaceutskih kompanija ruskom tržištu i mogućih komplikacija zbog zaplene imovine, analitičari francuske osiguravajuće kuće Coface su za Bloomberg Adriju ocenili da ruska vlada ima pravnu osnovu za to već od 2023. "Zbog toga kompanije koje su tamo prisutne vrlo verovatno imaju pripremljene scenarije za upravljanje tim rizikom", smatraju.
Takođe, neka ruska preduzeća u EU već su bila nacionalizovana, dodaje Mancevič. Geopolitički posmatrač smatra da će Rusija bez sumnje odgovoriti dodatnim nacionalizacijama kompanija u vlasništvu zapadnih firmi. "A to već čini i činila je u prošlosti", ističe, čim su postojali dovoljni ekonomski interesi elita blizu Kremlja.
Komentari (0)