Rang-lista neto zarada u Evropi: Gde se najviše zaradi?

Neto primanja radnika značajno se razlikuju širom Evrope, pri čemu se godišnja neto zarada kreće od manje od 13.000 evra do više od 54.000 evra. Iako se razlike između istočne i zapadne Evrope smanjuju kada se uzmu u obzir troškovi života, one i dalje ostaju značajne.

Prema najnovijim podacima Eurostata, radnik koji prima prosečnu platu u Luksemburgu kući odnese više od četiri puta više novca nego radnik u Mađarskoj, prenosi Euronews.

Godišnja neto zarada, odnosno iznos koji zaposleni stvarno dobije nakon odbitaka, za samca bez dece kreće se od 12.967 evra u Mađarskoj do 54.260 evra u Luksemburgu, što jasno pokazuje velike razlike u primanjima širom Evrope.

Ova rang-lista otkriva značajan jaz među državama. Iako se taj jaz smanjuje kada se zarade prilagode kupovnoj moći, razlike su i dalje velike.

Na razlike utiču visina plata, poreski sistemi, doprinosi za socijalno osiguranje i sistemi porodičnih naknada. Zemlje sa višim platama ne zauzimaju nužno najviše pozicije kada se uzmu u obzir porezi i troškovi života.

Šta su neto zarade?

Neto zarada predstavlja iznos koji radnik stvarno dobije nakon odbitka poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranje. Kod domaćinstava sa decom u obračun se uključuju i porodične naknade.

Prema najnovijim podacima koje je Eurostat objavio sredinom 2026. godine, godišnja neto zarada samca bez dece koji prima prosečnu platu u EU iznosi 26.929 evra.

Pošto neto zarada zavisi od porodičnog statusa i broja izdržavane dece, u nastavku su objašnjeni i drugi scenariji.

Koje zemlje nude najveće neto zarade?

Među državama EU sa najvišim neto zaradama, samo Luksemburg prelazi granicu od 50.000 evra. Samo dve zemlje imaju neto zaradu veću od 40.000 evra godišnje za samca: Irska (44.263 evra) i Danska – 41.981 evra.

Ostale zemlje koje su iznad proseka EU od 26.929 evra i prelaze 30.000 evra godišnje su: Holandija – 36.837 evra, Belgija – 34.642 evra, Švedska – 34.624 evra, Finska – 33.641 evra, Nemačka – 31.000 evra i Francuska – 30.832 evra.

Christian Horz / Alamy / Profimedia

Iako su Nemačka i Francuska tek nešto iznad proseka EU, Španija i Italija su ispod njega. Samac u Nemačkoj ili Francuskoj zaradi najmanje 5.000 evra više godišnje od svojih kolega u Španiji i Italiji, gde neto zarade iznose 25.263, odnosno 24.471 evro.

Zemlje EU sa neto zaradama ispod 20.000 evra

U deset država EU godišnja neto zarada ostaje ispod 20.000 evra: Mađarska – 12.967 evra, 

Rumunija – 13.233 evra, Grčka – 15.050 evra, Slovačka – 15.686 evra, Poljska – 16.163 evra, 
Letonija – 16.793 evra, Hrvatska – 17.256 evra, Litvanija – 18.650 evra, Češka – 19.569 evra i 
Portugal – 19.709 evra. 

Između 20.000 evra i proseka EU nalaze se: Estonija – 20.045 evra, Slovenija – 22.503 evra, 
Kipar – 23.524 evra i Malta – 25.544 evra.

Bugarska je imala najnižu neto zaradu u EU tokom 2024. godine, ali ju je Euronews Business izostavio iz analize dok Eurostat ne potvrdi ažurirane podatke zbog neuobičajeno velikog rasta prikazanih vrednosti.

Razlike se smanjuju kada se uzmu u obzir troškovi života

Kada se u obzir uzme kupovna moć, slika se značajno menja. Radnici u zemljama poput Rumunije i Poljske nominalno zarađuju manje nego radnici u zapadnoj Evropi, ali zbog nižih cena njihov novac vredi više na domaćem tržištu.

Zbog toga je razlika između zemalja sa najvišim i najnižim zaradama znatno manja nego što se čini na prvi pogled. Dok su nominalne neto zarade u najbogatijoj zemlji 4,2 puta veće nego u najsiromašnijoj, razlika pada na 2,3 puta kada se prilagodi kupovnoj moći.

Grčka pada na poslednje mesto prema kupovnoj moći

Posmatrano kroz PPS (standard kupovne moći), prosek EU iznosi 26.346 evra, a raspon ide od 17.509 evra u Grčkoj do 40.846 evra u Luksemburgu.

Među četiri najveće ekonomije Evropske unije, Nemačka ima najvišu neto zaradu od 28.536 evra, a sledi je Španija sa 27.794 evra, ispred Francuske sa 27.724 evra, koja je druga kada se posmatraju nominalni iznosi u evrima, iako je razlika veoma mala. Italija, sa 25.095 evra, i dalje ostaje ispod proseka Evropske unije.

Neke zemlje značajno napreduju na listi kada se primeni PPS. Rumunija prelazi iz grupe zemalja sa najnižim zaradama u sredinu tabele. Poljska prestiže Estoniju, Letoniju i Litvaniju. Španija prestiže Francusku i značajno smanjuje razliku u odnosu na Nemačku.

S druge strane, Grčka pada na poslednje mesto u EU, čak ispod Mađarske. Danska takođe gubi pozicije i nalazi se iza Irske, Austrije i Holandije.

Generalno, zemlje zapadne Evrope dominiraju i prema nominalnim zaradama i prema PPS-u, dok zemlje istočne Evrope, poput Rumunije, Poljske i Hrvatske, popravljaju svoj položaj zahvaljujući nižim troškovima života, što delimično ublažava razlike između Istoka i Zapada.

Porodične naknade igraju važnu ulogu: Nemačka vodi

Prethodni podaci odnose se na samca bez dece. Kada postoje izdržavana deca, neto zarade i rang-lista se značajno menjaju u zemljama koje nude izdašne porodične naknade.

One mogu biti u obliku poreskih olakšica ili direktnih novčanih davanja za izdržavanu decu.

Kada se uporede samac bez dece i porodica sa jednim zaposlenim roditeljem i dvoje dece, Nemačka se pokazuje kao najizdašnija zemlja. Neto primanja rastu za 53 odsto, sa 31.000 na 47.424 evra godišnje.

Poljska (39 odsto), Belgija (37 odsto) i Austrija (33 odsto) takođe se izdvajaju po relativno snažnoj podršci porodicama.

Među velikim ekonomijama, Španija beleži najmanju razliku od svega 13 odsto, dok ona u Francuskoj iznosi 26 odsto, a u Italiji 25 odsto.

Na dnu liste nalaze se Kipar (šest odsto) i dve nordijske zemlje – Finska (sedam odsto) i Švedska (osam odsto). Međutim, to ne znači da porodice sa decom u tim državama ne dobijaju podršku, jer se pomoć može pružati kroz druge mehanizme socijalne zaštite.