EU sprema instrument od 150 milijardi evra za odbrambenu industriju: Šta sve treba da znate o ovom programu?

Ambasadori zemalja članica EU u sredu su odobrili instrument zajma vredan 150 milijardi evra za jačanje odbrambene proizvodnje širom Unije, čime je ozvaničena evropska preferencija u odnosu 65 odsto –35 odsto.

SAFE, što je skraćenica za ovaj instrument, predložila je Evropska komisija kroz zakonodavni mehanizam koji joj omogućava da zaobiđe glasanje evropskih poslanika, ali još uvek zahteva formalno usvajanje od strane država članica, što se očekuje 27. maja, piše Euronews.

Koje su ključne stvari koje treba znati o ovom instrumentu?

Evropska preferencija

Ambasadori su podržali predlog Komisije da bi sistem oružja mogao da se finansira EU sredstvima samo ako je najmanje 65 odsto njegove vrednosti proizvedeno u nekoj od zemalja članica EU, Ukrajini, ili zemlji iz Evropskog ekonomskog prostora (EEP)/Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA).

Preostalih 35% može poticati iz bilo koje zemlje sveta.

Međutim, neke treće zemlje mogu se "nadograditi" i učešće im može porasti do 65 odsto. Da bi se to desilo, moraju imati postojeće partnerstvo u oblasti bezbednosti i odbrane (SDP) sa EU, što je preduslov za sklapanje dodatnog bilateralnog sporazuma koji bi im omogućio pristup ovom programu.

EU trenutno ima sedam takvih SDP partnerstava — sa Norveškom, Moldavijom, Južnom Korejom, Japanom, Albanijom, Severnom Makedonijom i od ove nedelje, sa Ujedinjenim Kraljevstvom.

Kontrola nad dizajnom

EU takođe želi određeni stepen kontrole nad komponentama i softverom koji dolaze iz inostranstva, tako što će domaće kompanije imati ovlašćenje nad dizajnom tih delova.

Cilj je da se spreči mogućnost da treće zemlje blokiraju upotrebu (npr. preko tzv. "prekidača za gašenje") ili izvoz kompletnog oružanog sistema.

profimedia

Koji je cilj?

EU želi da bude sposobna da se sama odbrani, ukoliko bude potrebno, i u tu svrhu priznaje da mora značajno povećati vojnu potrošnju i pojačati domaću proizvodnju.

Rat u Ukrajini razotkrio je slabosti i zavisnosti evropske odbrambene industrije, dok se povratak Donalda Trampa u Belu kuću tumači kao znak nesigurnosti u pogledu dugoročne vojne podrške SAD. I dalje je Vašington glavni garant bezbednosti Evrope.

Tramp već dugo kritikuje evropske saveznike u NATO zbog niskih vojnih izdvajanja, sugerišući da SAD možda neće pomoći onima koji ne troše dovoljno ili bi mogle povući trupe i opremu iz Evrope.

Postoje i sve veći strahovi da bi američka vojna pomoć Ukrajini mogla biti obustavljena, ostavljajući EU da sama preuzme teret.

Tanjug/AP/Eckehard Schulz

Plan Komisije pod nazivom "Readiness 2030", čiji je SAFE ključni stub, ima za cilj da ubrza narudžbine, osigura lance snabdevanja i pokrene proizvodne linije tako što podstiče zemlje članice da zajednički nabavljaju opremu u prioritetnim oblastima.

Tu spadaju municija, sistemi dronova i protivdronova, protivvazdušna odbrana, vojna mobilnost i elektronsko ratovanje, između ostalog.

Kako funkcionišu SAFE isplate

Ako ministri odobre dogovor koji su ambasadori podržali na Savetu za opšta pitanja 27. maja, zemlje članice će imati dva meseca da pripreme projekte za koje žele sredstva iz EU. Svaki projekat mora uključivati najmanje dve zemlje. Komisija potom ima do četiri meseca da ih analizira.

Ako Komisija da pozitivan odgovor, zemlje članice mogu tražiti isplatu prvog dela — do 15 odsto ukupne procenjene vrednosti projekta.

Zatim će morati da obaveštavaju Komisiju o napretku projekta na svakih šest meseci, što može dovesti do dodatnih isplata. Poslednja moguća isplata može se odobriti do 31. decembra 2030.

Važno je napomenuti da iako treće zemlje mogu učestvovati u zajedničkim nabavkama, ne mogu dobiti zajmove.

Zašto koristiti SAFE?

Komisija ima AAA kreditni rejting kod vodećih agencija poput Fitch Ratings, Moody’s i Scope.

Zajmovi koje Komisija obezbeđuje na tržištu mogu biti povoljniji za neke zemlje nego da same traže sredstva. SAFE nudi dugoročne zajmove sa rokom dospeća do 45 godina i grejs periodom od 10 godina za otplatu glavnice.

Zajmovi su garantovani budžetom EU, što znači da zemlje članice neće morati da izdvajaju dodatni novac ako troškovi porastu, kao što se desilo sa post-COVID fondom usled rasta kamata.

Još jedna prednost je što članice neće plaćati PDV na ovu opremu.

Ko bi mogao da koristi SAFE

Pet članica ima AAA rejting: Danska, Nemačka, Luksemburg, Holandija i Švedska. Nekima rejting nije ni A, poput Bugarske, Grčke, Mađarske i Italije. Većina se nalazi između.

Letonija (rejting A) već je najavila da želi da koristi SAFE za finansiranje svog vojnog jačanja. Ove godine planira da izdvoji 3,65 odsto BDP-a za odbranu, sledeće godine čak 4 odsto.

Nejl Ričmond, ministar odbrane Irske — vojno neutralne zemlje sa AA rejtingom — rekao je da će Irska "apsolutno razmotriti" SAFE kao način za bržu nabavku opreme ili zbog mogućnosti oslobađanja od PDV-a, ali da "verovatno neće koristiti SAFE za pristup sredstvima".

Pokazatelj interesa za SAFE može biti i broj država koje su aktivirale nacionalnu klauzulu o odstupanju — drugi finansijski stub plana "Readiness 2030". Četrnaest zemalja zatražilo je dozvolu da privremeno odstupi od fiskalnih pravila EU radi povećanja vojnih izdataka, što Komisija vidi kao uspeh.

To su: Belgija, Bugarska, Danska, Estonija, Finska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Portugalija, Slovačka i Slovenija.

Takođe, zemlje bi mogle koristiti SAFE ne za sopstvene zalihe, već za slanje dodatne vojne pomoći Ukrajini, što može povećati interesovanje u državama gde je jačanje vojne industrije politički osetljivo pitanje.