Tinejdžeri u Evropi sve ređe koriste drogu i alkohol, ali se beleži porast upotrebe elektronskih cigareta

Tinejdžeri u Evropi sve češće koriste elektronske cigarete, a sve ređe posežu za drogama i alkoholom, pokazuje nova analiza navika učenika širom kontinenta.

Izveštaj, poznat kao Evropski školski projekat o alkoholu i drugim drogama (ESPAD), obuhvatio je skoro 114.000 učenika uzrasta 15 i 16 godina iz 37 evropskih zemalja, piše Euronews.

Ovaj projekat već 30 godina prati trendove u korišćenju droga, pušenju, konzumiranju alkohola i drugim navikama evropskih tinejdžera. Evo kako stvari stoje 2024. godine:

Cigarete i alkohol

Iako je stopa pušenja opala od 1990-ih, verovatnoća da devojčice u predtinejdžerskom uzrastu svakodnevno puše porasla je poslednjih godina, navodi analiza.

Upotreba e-cigareta takođe nastavlja da raste — 44 odsto učenika probalo je e-cigaretu bar jednom, dok 22 odsto redovno koristi vejp, u poređenju sa 14 odsto pre pet godina.

Većina tinejdžera kaže da lako može da dođe do vejpa, a ovaj trend "budi zabrinutost zbog istovremene upotrebe tradicionalnih i elektronskih cigareta i ukazuje na širi prelaz ka alternativnim proizvodima s nikotinom", navodi se u izveštaju.

Zanimljivo je da alkohol postaje sve manje popularan — i ukupna potrošnja i konzumacija većih količina u kratkom roku (tzv. binge drinking) opadaju u poslednje dve decenije.

profimedia

Ipak, prekomerno konzumiranje alkohola među tinejdžerima i dalje je problem u nekim regionima, sa najvišim stopama u Danskoj (55 odsto), Nemačkoj (49 odsto) i Austriji (48 odsto).

Takođe, adolescenti počinju da piju u sve mlađem uzrastu. Oko tri četvrtine učenika probalo je alkohol, a svaki treći imao je prvo piće sa 13 godina ili ranije.

Upotreba ilegalnih droga

U 2024. godini, 12 odsto učenika probalo je kanabis, što ga čini najčešće korišćenom ilegalnom drogom u Evropi — uprkos tome što je ovo najniža zabeležena stopa od 1995. godine.

Dečaci su i dalje skloniji upotrebi kanabisa od devojčica, ali ta razlika se postepeno smanjuje.

Kokain i ekstazi (poznat i kao MDMA) slede na listi, sa oko 2 odsto učenika koji su ih probali, zatim slede LSD i drugi halucinogeni, kao i amfetamini.

Ukupno gledano, 13 odsto tinejdžera je bar jednom probalo neku ilegalnu drogu, a ta učestalost polako opada od oko 2015. godine. Ipak, postoje velike razlike među državama — od 3,9 odsto u Gruziji i Moldaviji do 25 odsto u Lihtenštajnu.

AP/Luca Bruno

Značajno je i to što sve više evropskih učenika koristi lekove na recept u nemedicinske svrhe — 8,5 odsto je probalo sredstva za smirenje i sedative, dok je 6,9 odsto uzimalo lekove protiv bolova da bi se "navukli", pokazuje analiza.

Video igre, društvene mreže i kockanje

I dalje su dečaci skloniji igranju video igara, ali je učestalost igranja kod devojčica više nego utrostručena od 2015. godine — sa 22 odsto na 71 odsto u prošloj godini.

S druge strane, devojčice češće prijavljuju da koriste društvene mreže na način koji smatraju problematičnim — iako su dečaci zabeležili veći porast štetne upotrebe društvenih mreža tokom poslednje decenije.

Sve u svemu, skoro polovina učenika je 2024. godine izjavila da problematično koristi društvene mreže.

Skoro svaki četvrti tinejdžer kockao se za novac tokom protekle godine — uključujući igre na automatima, lutriju, karte ili kockice, kao i klađenje na sport ili trke životinja.

Euronews/Printscreen

Većina ove kocke odvija se uživo, iako 65 odsto tinejdžera koji se kockaju to radi putem interneta.

Dečaci su skloniji kockanju od devojčica, ali postoje velike razlike među zemljama. Stopa kockanja kreće se od 9,5 odsto u Gruziji do 45 odsto u Italiji.

"Iako su mnoge evropske zemlje poslednjih godina usvojile strože propise o kockanju, sa posebnim naglaskom na zaštitu maloletnika, kockanje među evropskim adolescentima ostaje stabilno", zaključuje se u izveštaju