Mir u Gazi: Gde je Evropa u mirovnom procesu i hoće li, kao što kaže Netanjahu, ostati "irelevantna"?
Komentari
14/10/2025
-11:30
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je nedavno izjavio za Euronews da je Evropa postala "irelevantna" u mirovnom procesu na Bliskom istoku. Sada kada su obnova i stabilnost u Gazi na dnevnom redu, postavlja se pitanje da li Evropa može da povrati određeni uticaj?
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u ponedeljak izrazila punu podršku EU mirovnom planu za Gazu "koji su posredovali Sjedinjene Američke Države, Katar, Egipat i Turska".
"Spremni smo da doprinesemo njegovom uspehu svim raspoloživim sredstvima. I obezbedićemo sredstva EU za obnovu Gaze", napisala je na mreži X.
Pored toga, Brisel će u sredu ponovo pokrenuti civilnu misiju za nadzor graničnog prelaza Rafa između Gaze i Egipta, u cilju podrške sporazumu o prekidu vatre, izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas, u posebnom saopštenju.
Evropska unija je dve godine bila paralisana unutrašnjim podelama u vezi sa sukobom u Gazi.
Reakcije EU bile su ograničene na izražavanje "duboke zabrinutosti" i diplomatsko izbegavanje jasnog stava, što je navelo izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da izjavi kako je Evropa postala irelevantna.
Međutim, sada, nakon što je prva faza mirovnog plana predsednika SAD Donalda Trampa — oslobađanje talaca i palestinskih zatvorenika — ostvarena, EU se nada da će igrati ključnu ulogu u obezbeđivanju sprovođenja svih faza plana ili, rečima Netanjahua, ponovo postati relevantna, prenosi Euronews.
Povezane vesti
Sada dolazi onaj teži deo.
Druga faza plana predviđa formiranje novog upravnog tela u Gazi, bez učešća Hamasa, raspoređivanje multinacionalnih snaga i razoružanje Hamasa.
Da li će se to zaista odvijati onako kako je predviđeno mirovnim planom, teško je predvideti.
"Čak i u najoptimističnijim scenarijima, nećemo govoriti o miru. Hamas može da bude isključen iz formalnog političkog upravljanja, ali će i dalje imati uticaj — moguće veći nego bilo koji drugi akter", piše Ričard Has, počasni predsednik Saveta za spoljne odnose u Njujorku.
Zbog toga je ključno da stanovnici Gaze što pre osete poboljšanje svojih životnih uslova: hrana, voda, medicinska pomoć, stanovanje i druge osnovne potrebe moraju im biti obezbeđene što je pre moguće.
S obzirom na to da je veliki deo infrastrukture u Gazi uništen, stručnjaci predviđaju da teritoriju očekuje oporavak koji bi mogao potrajati decenijama i koštati milijarde dolara.
U februaru, izveštaj koji su zajednički objavili EU, Svetska banka i Ujedinjene nacije prikazao je sumornu sliku — procenjeni troškovi oporavka iznose 53 milijarde dolara (45 milijardi evra), dok su kratkoročne potrebe u prve tri godine oko 20 milijardi dolara (17 milijardi evra).
Tanjug AP/Abdel Kareem Hana
Povezane vesti
I tu Evropa može da pomogne.
"Sada je trenutak da EU pokaže svoju sposobnost da iskoristi svoj uticaj. To bi maksimizovalo sposobnost Evrope da doprinese oblikovanju kraja najsmrtonosnijeg i politički najdestabilnijeg rata u njenom južnom susedstvu" piše Rim Montaz iz tink-tenka Carnegie Europe.
Evropa nije bespomoćna.
Povezane vesti
"Trebalo bi odmah da pokrene poseban fond za oporavak i otpornost. Ugradnjom ovog fonda u širi okvir obnove i izgradnje institucija koji su predložile egipatska vlada i Palestinska uprava, EU može pomoći u usmeravanju pomoći ka istinskom, odozdo naviše, jačanju kapaciteta", kaže Liel Magen, saradnik za politiku u izraelskom tink-tenku Mitvin Institute.
U govoru pred Generalnom skupštinom UN prošlog meseca, Ursula fon der Lajen najavila je planove za osnivanje posebne grupe donatora koja će koordinisati i finansirati obimnu obnovu Gaze.
Ideja je da se objedine međunarodni humanitarni napori u jedinstven instrument koji će obezbediti transparentno upravljanje fondovima i efikasno korišćenje resursa za obnovu regiona.
Ako evropski novac može doprineti trajnom miru na Bliskom istoku, EU bi mogla postati važan akter u regionu.
Ali, postoji i drugačiji scenario.
Trampov plan predviđa da Gazom, tokom prelaznog perioda, upravlja "tehnokratski, apolitični" komitet sastavljen od "kvalifikovanih palestinskih i međunarodnih stručnjaka".
Nadzor i upravljanje biće povereni prelaznom telu nazvanom "Odbor za mir" (Board of Peace), na čijem će čelu biti Donald Tramp, dok će ostali članovi biti naknadno objavljeni.
Prema izveštajima, među njima je i bivši britanski premijer Toni Bler.
U planu se ne pominje nijedan lider iz EU, niti je jasno da li će se neki evropski predstavnici uopšte pridružiti ovom odboru u budućnosti.
Pored toga, pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država biće formirana i odmah raspoređena Privremena međunarodna stabilizaciona snaga (ISF) u Gazi.
SAD, prema izveštajima, neće obezbediti sopstvene vojne trupe, ali su kao deo ISF-a pomenute druge zemlje — pre svega Egipat, Katar i Turska.
Ni ovde evropske zemlje nisu uključene — barem za sada. To je značajno, jer će oni koji budu prisutni na terenu potencijalno imati i veći politički uticaj.
Još je prerano reći koliki će uticaj Evropa na kraju imati na budućnost Bliskog istoka i da li će uspeti da prevaziđe duboke podele koje su do sada oblikovale njenu diplomatiju u tom regionu.
I da li će novac, sam po sebi, zaista biti dovoljan da napravi razliku.
Komentari (0)