Evropa se vraća nuklearnoj energiji: Tri članice Evropske unije napuštaju dosadašnji kurs
Komentari
02/06/2025
-07:06
Nekoliko zemalja širom Evrope menja pravac ili pravi potpuni zaokret po pitanju upotrebe nuklearne energije, dok vlade traže veću energetsku sigurnost. Belgija je dospela u centar pažnje ranije ovog meseca kada je njen parlament glasao za ukidanje zakona iz 2003. godine, koji je predviđao postepeno gašenje nuklearne energije.
Usvajanjem ove odluke 15. maja omogućeno je ponovno pokretanje nuklearne industrije u zemlji u budućnosti, uključujući izgradnju novih elektrana.
Prvobitni plan Belgije bio je da do 2025. godine postepeno isključi svojih sedam nuklearnih reaktora, ali je on odložen za deset godina 2022. godine zbog energetske neizvesnosti izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu, piše Euronews.
Trenutna konzervativna koaliciona vlada, na čelu sa premijerom Bartom de Veverom, došla je na vlast u februaru i odlučila da je ovakav zaokret neophodan kako bi se zemlja suočila sa energetskim izazovima.
"Znamo da je to izvor energije sa niskom emisijom ugljenika, što znači da možemo ispuniti evropske klimatske ciljeve, ali to je i obilan izvor energije", rekao je belgijski ministar energetike Matje Bihe, te dodao:
"Imamo tri cilja koja delimo sa evropskim partnerima. To su sigurnost snabdevanja, kontrolisana cena i energija sa niskom emisijom ugljenika. Nuklearna energija ispunjava sva tri kriterijuma".
Belgija nije usamljena — druge članice EU poput Nemačke, Danske i Italije takođe preispituju svoj odnos prema nuklearnoj energiji.
Povezane vesti
"Mislim da je to očigledno posledica trenutne situacije, sa ogromnom geopolitičkom neizvesnošću i još uvek izraženom zavisnošću od gasa", rekao je Adel El Gaml, profesor geopolitike energije na Slobodnom univerzitetu u Briselu (ULB).
"Dakle, sasvim prirodno, sve što možemo da uradimo kako bismo se oslobodili zavisnosti od gasa — treba da uradimo. Nuklearna energija je jedan od tih načina", rekao je El Gaml, koji je i generalni sekretar Evropske alijanse za istraživanja u oblasti energije (EERA), za Euronews u intervjuu.
AP/Mike Stewart
EU trenutno ima oko 100 nuklearnih reaktora u 12 zemalja (Belgija, Bugarska, Španija, Finska, Francuska, Mađarska, Holandija, Češka, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Švedska). Prema najnovijim podacima Eurostata, skoro četvrtina električne energije proizvedene u EU dolazi iz nuklearne energije.
Nuklearne elektrane emituju malo zagađivača u vazduh, što ih čini opcijom za države koje žele da zadovolje klimatske ciljeve čistom energijom. Ipak, njihova izgradnja i demontaža proizvode velike količine gasova sa efektom staklene bašte.
Protivnici nuklearne energije decenijama ukazuju na probleme obrade dugotrajnog radioaktivnog otpada kao argument protiv izgradnje novih elektrana. Klimatski aktivisti takođe tvrde da oslanjanje na nuklearnu energiju može usporiti razvoj obnovljivih izvora energije.
Zemlje EU preispituju svoj stav
Nemačka je 2011. godine odlučila da postepeno ukine nuklearnu energiju, čime je dodatno učvrstila svoju poziciju vodećeg protivnika nuklearne energije u EU. Taj cilj je ostvaren u aprilu 2023. godine zatvaranjem poslednje tri nuklearne elektrane.
Tokom izborne kampanje početkom ove godine, tadašnji kandidat, a sadašnji kancelar Fridrih Merc, obećao je da će razmotriti ponovno pokretanje nuklearnog sektora.
Povezane vesti
Iako je Merc u januaru rekao da ponovno otvaranje nemačkih nuklearnih elektrana "verovatno neće biti izvodljivo", to predizborno obećanje označava značajan ideološki zaokret u nemačkoj politici.
Samo prošle nedelje, kako je preneo Financial Times, Mercova vlada je najavila da više neće blokirati napore da se nuklearna energija izjednači sa obnovljivim izvorima u zakonodavstvu EU.
Italija takođe razmatra povratak nuklearnoj energiji. Krajem 1980-ih, Rim je odlučio da prekine sa korišćenjem nuklearne energije.
Povezane vesti
Ali vlada premijerke Đorđe Meloni postavila je 2030. kao cilj za povratak na nuklearnu energiju, prema rečima ministra za energetsku bezbednost. Vladajuća koalicija smatra da će ovaj izvor energije pomoći da se osigura energetska bezbednost i ostvare ciljevi dekarbonizacije.
Iz sličnih razloga, Poljska, koja se oslanja na ugalj, pokrenula je veliki nuklearni program. Varšava je 2022. godine odlučila da izgradi svoju prvu nuklearnu elektranu, a prvi reaktor trebalo bi da bude operativan do 2033. godine.
Ranije ovog meseca, Danska, do sada poznata po obnovljivim izvorima energije, objavila je da razmatra ukidanje zabrane nuklearne energije staru 40 godina, te da će analizirati potencijalne prednosti nove generacije nuklearnih tehnologija.
profimedia
A prošle nedelje Švedska je usvojila zakon o finansiranju nove generacije nuklearnih reaktora.
U međuvremenu, u Španiji se povećava pritisak na vladu da preispita planirano ukidanje nuklearne energije nakon velikog nestanka struje koji je pogodio zemlju krajem aprila.
Dugoročna odluka
El Gaml iz EERA predložio je dve strategije za povratak nuklearnoj energiji, koje nisu međusobno isključive, ali se razlikuju po načinu razvoja.
„Prva je produženje rada postojećih postrojenja koliko god je to moguće. I tu bih rekao da, ako se to može uraditi uz striktne bezbednosne uslove, treba to učiniti – to je očigledno. S druge strane, ponovno pokretanje nuklearne industrije ili izgradnja novih reaktora je mnogo komplikovanije, jer su najpre potrebni ogromni budžeti. Zatim, tu je i vreme potrebno za izgradnju elektrane. To traje oko deset godina", dodao je El Gaml.
S obzirom na hitnu potrebu za strateškom autonomijom i borbom protiv klimatskih promena, kako je dodao, to je veliki problem. Tim pre što "obnovljivi izvori energije mogu biti pušteni u rad mnogo brže".
Izgradnja nuklearne industrije zahteva dugoročnu perspektivu i predviđanje troškova različitih energetskih resursa u dužem vremenskom periodu.
Međutim, kako El Gaml primećuje, obnovljivi izvori energije funkcionišu po logici smanjenja troškova i tehnološkog napretka, "dok su kod zrelih tehnologija poput nuklearne cene visoko zavisne od sirovina, poput cementa, čelika – dakle, sirovina čija cena ima tendenciju rasta".
Ali nuklearna energija i obnovljivi izvori nisu međusobno isključivi – oni mogu da idu ruku pod ruku, naglasio je.
Kako bi se stvorila sigurnost u industriji, belgijski ministar energetike Bihe predložio je uspostavljanje zajedničkih projekata i višedržavnih investicija, za koje kaže da će "smanjiti troškove i stabilizovati ulaganja kako bi se povećalo poverenje kompanija".
Komentari (0)