Apokaliptični scenario SZO za Evropu: Prilagođavanje "novoj normali" ili na hiljade smrti godišnje

Smrtonosne vrućine i toplotni talasi su nova klimatska realnost Evrope, upozoravaju stručnjaci, a prema novom zastrašujućem scenariju, oko 4.500 ljudi bi moglo umreti u naredna tri dana zbog visokih temperatura.

Stručnjak Svetske zdravstvene organizacije izdao je u ponedeljak oštro upozorenje, pozivajući na više akcija kako bi se zaustavile desetine hiljada "nepotrebnih i u velikoj meri sprečivih smrti". Evropa mora brzo da deluje kako bi se suočila sa ekstremnom vrućinom, jer temperature prelaze 40 stepeni, a hiljade dodatnih smrti se predviđa u narednim danima.

Južna Evropa još jednom doživljava nezapamćeni toplotni talas, sa temperaturama koje dostižu čak 46 stepeni Celzijusa u regionu Uelva u Španiji - što je novi nacionalni rekord za jun, i 46,6 u Mori u Portugaliji. U međuvremenu, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe se suočavaju sa toplotnim talasima, praćenim požarima i žrtvama.

Tanjug/AP/Armando Franca

U Španiji su četiri osobe izgubile život zbog toplotnog talasa. Jedan turista je umro od toplotnog udara na španskom ostrvu Majorka, dok je u Barseloni žena umrla ubrzo nakon završetka svoje smene kao čistačica ulica u subotu. Juče su vatrogasci pronašli dva tela nakon požara u gradu Kosko, na severoistoku zemlje.

Stručnjakinja Svetske zdravstvene organizacije izdao je u ponedeljak oštro upozorenje, pozivajući na više akcija kako bi se zaustavile desetine hiljada "nepotrebnih i u velikoj meri sprečivih smrti".

"Više nije pitanje da li ćemo imati toplotni talas, već koliko ćemo ih doživeti ove godine i koliko će trajati", izjavila je Marisol Iglesijas Gonzales, odgovorna za klimatske promene i zdravlje u SZO u Bonu.

Tanjug/AP/Emilio Morenatti

Što se tiče broja ljudi koji bi mogli biti u opasnosti Pjer Maselo, statističar Londonske škole higijene i tropske medicine rekao je za POLITICO da bi ovaj toplotni talas mogao izazvati više od 4.500 dodatnih smrti između 30. juna i 3. jula. Zemlje koje će verovatno doživeti najviše stope prekomerne smrtnosti su Italija, Hrvatska, Slovenija i Luksemburg, rekao je. "Najgori dani će verovatno biti [utorak] i sreda".

Toplotni talasi odnose više od 175.000 života godišnje u evropskom regionu koji pokriva SZO - a koji se proteže od Islanda do Rusije. Važna studija čiji je jedan od autora i Maselo, objavljena u januaru, koja je obuhvatila 854 evropska grada, upozorila je da će smrtnost od toplotnih talasa naglo porasti ako se ne da prioritet značajnom prilagođavanju klimatskim promenama.

SZO je u ponedeljak ponovila da klimatske promene, uzrokovane sagorevanjem fosilnih goriva, znače da će toplotni talasi postati češći, opasniji i intenzivniji, dovodeći do ozbiljnijih bolesti i smrti.

Gilles/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Gotovo dve trećine španskih gradova su primile upozorenja o zdravstvenim opasnostima, prema podacima Nacionalne meteorološke službe Aemet. Njen predstavnik je izjavio da se očekuje intenzivna vrućina širom zemlje do 3. jula. Upozorenja na toplotni talas takođe važe u Francuskoj, Italiji, Portugalu i Grčkoj.

Grčka vlada je takođe izdala upozorenja na zagađenje vazduha od požara koji su poharali priobalne gradove blizu Atine. Istovremeno, više od 50.000 ljudi je evakuisano u Turskoj, uglavnom zbog snažnih požara blizu Izmira. U Albaniji je između nedelje i ponedeljka prijavljeno 26 požara, dok su meteorolozi u Srbiji saopštili da je prošli četvrtak bio najtopliji dan od početka merenja u 19. veku.

SZO je savetovala građane da ostanu hidrirani, izbegavaju podnevnu vrućinu i održavaju svoje domove hladnim, posebno osetljive grupe, uključujući starije, decu, radnike na otvorenom, trudnice i osobe sa hroničnim bolestima. Oni koji uzimaju lekove poput antidepresiva ili lekova za krvni pritisak takođe moraju biti oprezni, rekao je Jglesias Gonzales jer oni mogu uticati na sposobnost regulacije telesne temperature.

Tanjug/AP/Martin Meissner

Međutim, reč je ne samo o upravljanju toplotnim talasima, već i o boljoj pripremi, rekla je SZO. U istraživanju iz 2022. godine, samo 21 od 57 zemalja u regionu Evrope prijavilo je da ima nacionalni akcioni plan za zdravlje od vrućine. Od ovih, 14 su bile u EU.

Od osnovnih preporuka SZO, najčešće primenjivane su sistemi ranog upozorenja i komunikacijske kampanje. Međutim, zemlje zaostaju u pripremi svojih zdravstvenih sistema i prevenciji izloženosti toploti kroz bolji urbanistički plan, rekla je Gonzales. SZO će sledeće godine izdati nove ažurirane smernice za vlade, uključujući savete o "hlađenju fokusiranom na ljude" na urbanom i regionalnom nivou radi zaštite ljudi od vrućine, dodala je.