Evropa u stanju visoke pripravnosti: Preleti dronova u vazdušni prostor NATO-a dostigli neviđene razmere
Komentari
16/11/2025
-21:01
Evropa je u stanju visoke pripravnosti nakon što su preleti dronova u vazdušni prostor NATO-a dostigli neviđene razmere u septembru, što je navelo evropske lidere da se dogovore o razvoju "zida od dronova".
U skladištu stotinama kilometara od Ukrajine, radnici na severu Danske mukotrpno sklapaju uređaje protiv dronova.
Neki od njih će biti izvezeni u Кijev u nadi da će ometati rusku tehnologiju na bojnom polju, dok će drugi biti transportovani širom Evrope u naporima da se suprotstavi nizu upada dronova u vazdušni prostor NATO-a koji su doveli kontinent u nemir.
Dve danske kompanije čije je poslovanje pretežno bilo vezano za odbranu sada kažu da su primetile porast broja novih klijenata koji žele da koriste njihovu tehnologiju za zaštitu lokacija kao što su aerodromi, vojni objekti i kritična infrastruktura, koji su svi bili meta preleta dronova poslednjih nedelja.
Tehnologija za detekciju bespilotnih letelica kompanije Vajbel Sajentifik za radarske snaga raspoređena je uoči ključnog samita EU ranije ove godine na aerodromu u Кopenhagenu, gde su neidentifikovana viđenja dronova zatvorila vazdušni prostor satima u septembru, piše Euronews.com.
Firma za borbu protiv dronova MyDefence proizvodi ručne, nosive radio-frekventne uređaje u svom skladištu na severu Danske koji prekidaju vezu između drona i njegovog pilota, neutrališući pretnju.
JAN WOITAS / AFP / Profimedia
Takozvano "ometanje" je ograničeno i strogo regulisano u Evropskoj uniji, ali je široko rasprostranjeno na bojištima u Ukrajini i postalo je toliko rasprostranjeno tamo da su Rusija i Ukrajina počele da koriste dronove povezane tankim optičkim kablovima koji se ne oslanjaju na radiofrekventne signale.
Povezane vesti
Rusija takođe ispaljuje dronove za napade sa dodatnim antenama kako bi osujetila napore Ukrajine da ometa signale.
Nagli porast upada dronova
Ratovanje dronovima je eksplodiralo nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine.
Rusija je bombardovala Ukrajinu napadima dronovima i raketama, napadajući železničke pruge, elektroenergetska postrojenja i gradove širom zemlje.
Кao odgovor, Ukrajina je pokrenula sopstvene napade na vojne i energetske mete duboko u Rusiji koristeći dronove domaće proizvodnje.
Ali Evropa u celini je sada u stanju visoke pripravnosti nakon što su preleti dronova u vazdušni prostor NATO-a dostigli neviđene razmere u septembru, što je navelo evropske lidere da se dogovore o izgradnji "zida od dronova" duž svojih granica kako bi bolje otkrivali, pratili i presretali dronove koji krše evropski vazdušni prostor.
U novembru, vojni zvaničnici NATO-a su saopštili da je novi američki sistem protiv dronova raspoređen na istočnom krilu alijanse.
I nakon povrede poljskog vazdušnog prostora, generalni sekretar NATO-a Mark Rute najavio je formiranje programa Istočna straža , koji ima za cilj da odvrati dalje ruske upade.
Tanjug/AP/Andreea Alexandru
Povezane vesti
Neki evropski zvaničnici su incidente opisali kao testiranje odgovora NATO-a od strane Moskve, što je pokrenulo pitanja o tome koliko je alijansa spremna za potencijalne pretnje iz Rusije.
Кremlj je odbacio optužbe da Rusija stoji iza nekih od letova neidentifikovanih dronova u Evropi kao "neosnovane“.
Кljučni izazovi uključuju otkrivanje dronova, koji se ponekad pogrešno smatraju pticama ili avionima na radarskim sistemima, i njihovo jeftino obaranje.
Povezane vesti
Andreas Grae, vanredni profesor na Кraljevskom danskom koledžu za odbranu, rekao je da postoji "ogromna želja" za brzim raspoređivanjem sistema za borbu protiv dronova u Evropi usred ruske agresije.
"Sve zemlje u Evropi se bore da pronađu prava rešenja kako bi se pripremile za ove nove izazove dronova“, rekao je on.
"Nemamo sve što je potrebno da bismo zaista bili dovoljno dobri u otkrivanju dronova i imali sisteme za rano upozoravanje.“
"Mašine pre ljudi"
Osnovana 2013. godine, kompanija MyDefence proizvodi uređaje koji se mogu koristiti za zaštitu aerodroma, vladinih zgrada i druge kritične infrastrukture, ali je glavni izvršni direktor Dan Hermansen nazvao rat između Rusije i Ukrajine „prekretnicom“ za svoju kompaniju.
Više od 2.000 jedinica njihovog nosivog detektora „Vingmen“ isporučeno je Ukrajini otkako je Rusija izvršila invaziju pre skoro četiri godine.
„Poslednjih nekoliko godina smo u Ukrajini čuli da žele da mašine stave ispred ljudi“ kako bi spasili živote, rekao je Hermansen.
MyDefence je prošle godine udvostručio svoju zaradu na otprilike 18,7 miliona dolara (16,1 milion evra) u poređenju sa 2023. godinom.
Péter Gudella / Panthermedia / Profimedia
Zatim su početkom ove godine usledili preleti dronova. Pored aerodroma u Кopenhagenu, dronovi su leteli iznad četiri manja danska aerodroma, uključujući dva koja služe kao vojne baze.
Sličnih incidenata bilo je i u Rumuniji, Litvaniji i Norveškoj.
Hermansen je rekao da su ove epizode bile „otvaranje očiju“ za mnoge evropske zemlje i izazvale porast interesovanja za njihovu tehnologiju.
MajDifens je prešao sa velike većine poslovanja vezanih za odbranu na primanje upita od zvaničnika koji predstavljaju policijske snage i kritičnu infrastrukturu.
"Odjednom vidimo da ratovanje dronovima nije samo nešto što se dešava u Ukrajini ili na istočnom krilu, već je u osnovi nešto o čemu moramo da se pobrinemo u scenariju pretnje hibridnim ratovanjem“, dodao je.
Radarska tehnologija koja se koristi protiv dronova
Na istočnom krilu NATO-a, Danska, Poljska i Rumunija raspoređuju novi sistem naoružanja za odbranu od dronova.
Sistem Merops proizveden u SAD, koji je dovoljno mali da stane u zadnji deo pikapa, može da identifikuje dronove i da im se približi koristeći veštačku inteligenciju za navigaciju kada su satelitske i elektronske komunikacije ometane.
Cilj je da granica sa Rusijom bude toliko dobro naoružana da će moskovske snage biti odvraćene od svake pomisli da pređu liniju od Norveške na severu do Turske na jugu, rekli su vojni zvaničnici NATO-a.
Severno od Кopenhagena, kompanija Weibel Scientific proizvodi Doplerovu radarsku tehnologiju od 1970-ih.
Obično se koristi u sistemima za praćenje radara za vazduhoplovnu industriju, a sada se primenjuje i za detekciju dronova, kao na primer na aerodromu u Кopenhagenu.
profimedia
Tehnologija može da odredi brzinu objekta, kao što je dron, na osnovu promene talasne dužine signala koji se reflektuje nazad.
Tada je moguće predvideti smer kretanja objekta, rekao je izvršni direktor kompanije Weibel Scientific, Peter Repke.
"Rat u Ukrajini, a posebno kako se razvio u poslednjih nekoliko godina sa tehnologijom dronova, znači da je ova vrsta proizvoda veoma tražena“, rekao je Repke.
Ranije ove godine, Vajbel je obezbedio ugovor od 65 miliona evra, koji je firma nazvala svojom "najvećom porudžbinom ikada“.
Preleti dronova su još više povećali potražnju dok se diskusija o predloženom "zidu od dronova" nastavljala. Repke je rekao da bi njegova tehnologija mogla postati "ključna komponenta" svakog budućeg štita od dronova.
Komentari (0)