Na pomolu radikalni eksperiment u Švajcarskoj koji bi mogao da promeni naše prehrambene navike

Zamislite sledeću situaciju: nalazite se u lokalnom supermarketu i gledate odeljak sa zamrznutim mesom. Uzimate pakovanje govedine, ali umesto uobičajenih slika svežih proizvoda sa farme ili slogana brenda, etiketa prikazuje surovu sliku izgladnelog polarnog medveda zarobljenog na komadu otopljenog leda. Pored toga, boldovanim crnim slovima piše: "Konzumacija mesa doprinosi klimatskim promenama".

Ovo bi uskoro mogla postati nova realnost u Švajcarskoj, gde zakonodavci i ekološke organizacije vrše pritisak za radikalan eksperiment označavanja koji odražava pristup dugo korišćen na pakovanjima cigareta. Baš kao što pušači u mnogim zemljama danas gledaju grafička upozorenja o raku pluća i srčanim oboljenjima, švajcarski potrošači bi uskoro mogli videti slične oštre poruke o klimatskim i ekološkim troškovima konzumacije mesa.

Inicijativa, koja je još u početnoj fazi, više je od smelog koraka. To je deo šireg pokreta koji nastoji da unese transparentnost u stvarne posledice naših prehrambenih navika, posebno konzumacije mesa, koja je naučno povezana sa krčenjem šuma, gubitkom biodiverziteta i značajnim udelom u globalnim emisijama gasova staklene bašte. Međutim, pitanje ostaje: da li bi takvo označavanje zaista promenilo način na koji ljudi jedu?

Više od upozorenja

Švajcarski predlog inspirisan je rastućim korpusom naučne literature. Prema izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) iz 2023. godine, stočarstvo je odgovorno za oko 14,5 odsto ukupnih ljudskih emisija gasova staklene bašte širom sveta. Emisije metana od stoke i promene u korišćenju zemljišta - poput krčenja šuma za ispašu ili uzgoj stočne hrane, među glavnim su krivcima. Švajcarska, poznata po svojim progresivnim klimatskim politikama, već je preduzela mere za smanjenje emisija u različitim sektorima.

Međutim, poljoprivreda ostaje osetljivo pitanje, sa relativno visokom potrošnjom mesa po glavi stanovnika. Ekolozi tvrde da će se stvarni napredak postići tek kada potrošači budu bolje informisani o skrivenim ekološkim troškovima svojih svakodnevnih izbora.

"Ljudi ne vide emisije kada jedu odrezak", kažu mnogi naučnici. "Ove etikete će služiti kao vizuelni i psihološki podsetnik, poput upozorenja na paketima cigareta. Nije reč o izazivanju krivice, već o podizanju svesti"

Cilj da se izazove reakcija

Ako se primene, ove etikete će se značajno razlikovati od postojećih standarda za označavanje hrane. Umesto pružanja diskretnih ili numeričkih podataka, poput ugljen dioksida u gramima, one će uključivati upečatljive, emotivno nabijene slike i slogane, osmišljene da nateraju potrošače da preispitaju svoju kupovinu.

Neki od mogućih dizajna uključuju:

• Topljenje glečera sa natpisom "Ovo meso doprinosi gubitku naših glečera".
• Spaljene ili ogoljene šume, referenca na krčenje Amazona zbog ispaše stoke.
• Životinje koje pate u skučenim prostorima, da bi se naglasila etička pitanja oko industrijske stočarske proizvodnje.

foto: pexels

Ideja dolazi direktno iz strategija kontrole pušenja, koje su se, kako je pokazalo desetine godina istraživanja, pokazale efikasnim u smanjenju stope pušenja. U zemljama poput Australije, Kanade i Ujedinjenog Kraljevstva, grafička upozorenja na paklicama cigareta dovela su do značajnog smanjenja potrošnje, posebno među mlađim starosnim grupama.

Ekološke organizacije se nadaju da isti psihološki mehanizmi - strah, gađenje i kognitivna disonanca, mogu doprineti i promeni prehrambenih navika.

Reakcija javnosti

Kao što se moglo očekivati, ne slažu se baš svi sa ovim. Švajcarski proizvođači mesa su opisali ideju kao "manipulativnu" i "nepravednu", tvrdeći da negativno percepcira čitavu industriju koja uključuje male, održive proizvođače, kao i industrijske pogone. Švajcarska poljoprivredna unija je čak izdala izjavu koja kaže: "Ovaj pristup diskredituje tradicionalni i kulturno značajan proizvod. Obrazovanje, a ne strah, mora biti put napred”.

Međutim, nedavna anketa švajcarske nevladine organizacije za zaštitu životne sredine "Klimaverdacht" pokazala je da 58 odsto ispitanika podržava transparentnije označavanje hrane sa visokim emisijama, iako je samo 33 odsto podržalo grafička upozorenja slična onima na paklicama cigareta. Podrška je bila veća među mlađima i stanovnicima gradova.

Može li podizanje svesti da promeni ponašanje?

Nema garancije da će ove etikete same po sebi dovesti do značajnih promena u ishrani. Stručnjaci napominju da, iako je podizanje svesti kritičan prvi korak, promena dubokoukorienjenih navika, posebno onih povezanih sa kulturom, identitetom i uživanjem, predstavlja mnogo veći izazov. Ističu da takva inicijativa mora biti deo šire strategije ako želimo da postigne pun efekat: kampanja podizanja javne svesti, subvencije za biljne namirnice i olakšavanje pristupa održivim opcijama.

Ipak, mali podsticaji se mogu s vremenom akumulirati. Istraživanje objavljeno u časopisu Nature Food 2022. godine otkrilo je da su etikete sa informacijama o klimatskom uticaju na menijima smanjile porudžbine mesa i do 25 odsto u kontrolisanim uslovima. Autori studije tvrde da, iako nisu sveobuhvatno rešenje, takve intervencije igraju važnu ulogu u promeni društvenih normi.