Kijev i Moskva odlažu neizbežno? Dok sede u Istanbulu, sile se postrojavaju kao pred Prvi svetski rat i čekaju iskru
Komentari23/07/2025
-13:01
Treća runda pregovora između Rusije i Ukrajine trebalo bi da se održi danas u Čiragan palati u Istanbulu u 18 časova, javila je ruska agencija RIA Novosti. Inicijativa je došla iz Kijeva nakon što je u subotu ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da je bivši ministar odbrane Rustem Umerov predložio da treba nastaviti diskusiju sa Rusima.
Očekuje se da će na novom sastanku biti razmenjena mišljenja o prethodno uručenim memorandumima, kao i da će se razgovarati o humanitarnim pitanjima.
Da dve zaraćene strane ni ovaj put neće dogovoriti primirje siguran je politički analitičar Branimir Đokić.
On je gostujući u Prelistavanju na Euronews Srbija istakao da su njihovi stavovi i širi geopolitički interesi toliko suprotstavljeni da je dogovor praktično nemoguć.
"Oni mogu još 50 tih sastanaka da imaju. Mora neko spolja da ih pritisne, a oni ne mogu da se dogovore. Ali taj predlog za pregovore je odličan strateški potez Kijeva zato što je situacija na terenu takva da je (američki predsednik Donald) Tramp napokon prelomio da ga (ruski predsednik Vladimir) Putin sve ove mesece od kada je došao na vlast vuče za nos, odnosno da se pravi da hoće mir, a u stvari neće mir", rekao je Đokić.
Po njemu, moglo bi da bude nekih velikih reči i najava da će se nešto uraditi, ali da je glavni cilj Ukrajinaca da odlože rusku ofanzivu, praveći se da žele pregovore.
"Rusi naravno nisu naivni, oni neće to prihvatiti. Ako sada prihvate primirje, za dva-tri meseca Ukrajina će obnoviti svoju vojnu silu, odnosno protivaznošnu odbranu, sližu Patriot sistemi i onda će njihova ofanziva biti gotovo nemoguća. Rusi znaju da je sledećih mesec do dva vremenski prostor gde oni mogu nešto konkretno da urade na prostoru Ukrajine i posle toga će stići masovno oružje Ukrajincima i neće imati manje-više nikakve šanse za neko veće vojno napredovanje", navodi Đokić.
Povezane vesti
Analitičar dodaje da je Tramp pokušao sa taktikom štapa i šargarepe, nudeći Putinu razne stvari, ali u budućnosti, ali da Rusi nisu pristali. Moskva po njemu želi da pokaže da je spremna za pregovore kako bi odložila dolazak oružja i proširila vremenski prozor za postizanje ciljeva na frontu.
"Rusi se neće pomeriti bez promene režima u Kijevu, oni hoće nekog Lukašenka (predsednik Belorusije) u Kijevu, oni ne žele neprijateljsku za njih Ukrajinu i da je tu neki drugi režim. Ukrajinci žele svoju slobodu, Zapad želi da im pomogne", napominje Đokić.
Stavovi su toliko nespojivi da je po njemu jedini način da se Putin natera na mir da Zapad pokaže da će trajno podržavati Ukrajinu, jer se Rusija nada da će se u jednom trenutku okrenuti ka Kini. Problem u tom planu je što je za to naoružavanje potrebno vremena koje Ukrajini ponestaje.
Đokić takođe upozorava da za Rusiju sada nema izlaza osim da ide do kraja i završi posao, dok se Evropa intenzivno sprema za veliki rat krajem decenije.
"Što da popuste Ukrajini da ode u NATO-pakt ili da budu strane trupe u Ukrajini? Sa njihove tačke gledišta, oni su 20 odsto teritorije zauzeli, ali ništa nisu rešili. A odnosi sa Zapadom su trajno zatrovani. Ruska privreda je prešla na vojnu privredu. Kako kažu stručnjaci i Nemci pogotovo, oni će 2029. dostići vrhunac vojne proizvodnje. Znači preorijentisali su privredu na vojnu privredu, znači spremaju se za dugoročan rat ili možda za neki drugi rat. Evropljani se zato maksimalno naoružavaju, zato što svi znaju da će krajem decenije, ili početkom sledeće, biti neki problem na Indo-Pacifiku, nešto će Kina pokušati oko Tajvana, a Amerikanci će tamo skoncentrisati potpuno svoju vojnu pomorsku moć. Nema ko da brani Evropu, a tada možda Rusi mogu da dobiju drugu priliku da nešto učine, zato se Evropljani sada masovno naoružavaju", objašnjava naš sagovornik.
Po njemu je situacija slična kao pred početak Prvog svetskog rata, jer se ceo svet naoružava i prave se savezi.
Na pitanje da li je moguć ruski napad na neku od zemalja EU, koji bi inicirao opšti rat, Đokić ostavlja opciju ruskog preuzimanja Suvalki prolaza, koji spaja Belorusiju sa Kalinjingradom i prolazi između Poljske i Litvanije. Međutim, to po njemu ne bi dovelo do nuklearnog rata.
Povezane vesti
Za to vreme nastavlja se trka u naoružanju i tzv. spirala rasta gde se jedna strana naoruža, a druga to vidi i želi da isprati. To se vidi i po donedavno nezamislivim potezima, poput obavezivanja evropskih NATO saveznika da do 2035. počnu da troše minimum pet odsto BDP-a na vojsku i najvećih vojnih izdataka Nemačke još od vremena Trećeg rajha.
"Da se naoružaš i spremiš za rat treba ti 5, 10, 15 godina, ne možeš što spremiš dva meseca pred rat, a onda kad se ti spremaš toliko dugo vremena, onda i druga strana se sprema i to u jednom trenutku može da eksplodira u rat, kao Prvi svetski rat kad je počeo", upozorava analitičar.
Nastavljajući poređenje sa Velikim ratom, Đokić navodi da ni tada niko nije hteo da uđe u njega i da su vojnici verovali da će se vratiti kući do Božića. Međutim, on napominje da se taj rat nije desio ni potpuno slučajno ni potpuno namerno i da je bila dovoljna iskra da zapali to bure baruta, a da to nije bio Sarajevski atentat.
Povezane vesti
"I u ovoj situaciji Evropljani moraju da se naoružaju, zato što Amerikanci nemaju kapaciteta da ih brane. Rusi se naoružavaju. Oni vide da su Rusi prešli na vojnu proizvodnju i otud taj rast privrede ruske. Naravno, onda će i Rusi da se još više naoružavaju i vi sad dolazite u situaciju da možda u jednom trenutku dođe do neke iskre. Možda se nešto desi krajem ove decenije", kaže Đokić.
Prema Đokiću odnosi između Zapada i Rusije se nikada neće vratiti na nivo pre sukoba.
Ceo razgovor sa Branimirom Đokićem o geopolitičkim taborima koji se formiraju u svetu pred veliki sukob, trajnim ciljevima Rusije u Evropi, ali i BRIKS-u, pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)