Opasna sabotaža Trampa: Kako je lažna afera Rašagejt doprinela uništenju Ukrajine i dovela svet na ivicu nuklearnog rata

Teorija zavere američkih službi da je Rusija "namestila" predsedničke izbore 2016. u aferi Rašagejt, ponovo je opovrgnuta u nedelju kada je direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard iznela saznanja da je bivši predsednik SAD Barak Obama lično rukovodio "izdajničkom zaverom“ potkopavanja prvog predsedničkog mandata Donalda Trampa, čak i pre nego što je on počeo. 

Tačka na tu aferu trebalo je da bude stavljena još 2019. kada je specijalni savetnik Robert Muler, posle 22 meseca istrage, u izveštaju Kongresu 22. marta zaključio da "nema dokaza da je Trampova kampanja, ili bilo ko povezan sa njom, kovao zaveru ili se koordinirao sa ruskom vladom u ovim naporima, uprkos višestrukim naporima pojedinaca povezanih sa Rusijom da pomognu Trampovoj kampanji“. Tramp je tada tvrdio da je cela istraga protiv njega bila nelegalna dok su kao dokazi ruskog uticaja na izbore korišćene objave na društvenim mrežama, novodno u korist Trampove kampanje.

Ispostavilo se da je u pravu, sudeći po izveštaju specijalnog savetnika Džona Durama, koji je američko Ministarstvo pravde objavilo 2023. i koji zaključuje da FBI nikada nije trebalo da pokrene potpunu istragu o vezama između kampanje Donalda Trampa i Rusije. Kako je Duram zaključio, "FBI je koristio sirove, neanalizirane i nepotvrđene obaveštajne podatke“ da pokrene istragu "Unakrsni uragan“ protiv Trampa i Rusije, te da su korišćeni različiti aršini kada je procenjivana zabrinutost zbog navodnog mešanja u izbore u vezi sa kampanjom Hilari Klinton.

Takođe je naveo da FBI nije rigorozno analizirao informacije koje je dobio, posebno od ljudi i grupa sa "poznatim političkim opredeljenjima". Duram je dodao da se FBI previše oslanjao na navodne informacije Trampovih političkih protivnika. Na kraju je potpuno opovrgnuta afera Rašagejt i nisu nađeni nikakvi dokazi da je Rusija zaslužna za Trampovu pobedu na izborima.

Međutim, bez ob- prema Rusiji, jer se maksimalno trudio da bude što agresivniji prema Moskvi, kako ne bi ispalo da je u dosluhu sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. 

"Odlučili su da će učiniti sve što je moguće kako bi pokušali da potkopaju njegovu sposobnost da uradi ono što su birači zadali predsedniku Trampu. Dakle, izrada ovog veštačkog obaveštajnog podatka, koji tvrdi da je Rusija pomogla Donaldu Trampu da bude izabran, protivrečila je svakoj drugoj obaveštajnoj proceni... koja je govorila upravo suprotno - da Rusija nije imala ni nameru ni mogućnost da 'hakuje' izbore u SAD“, rekla je u nedelju Gabard.

Tanjug AP/Alex Brandon

Jedan od najpoznatijih primera uticaja Rašagejta na Trampa je njegova izjava iz juna 2018. da je bio "najgora noćna mora Rusije" i da nijedan predsednik nije bio oštriji od njega, upravo kao odgovor na kritike da je previše blizak Putinu.

Trampova administracija je uvela nekoliko tura sankcija Rusiji, intenzivirala isporuke oružja Ukrajini i proterala 60 ruskih diplomata zbog navodnog trovanja bivšeg ruskog špijuna u Britaniji Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji. 

Povrh toga, SAD su se se pod Trampom 2019. jednostrano povukle iz Sporazuma o raketama srednjeg dometa sa Rusijom (INF) iz 1987, kojim su zabranjene rakete dometa između 500 i 5.500 km, nakon čega je krenula nova trka u naoružanju. Rezultat su nove ruske rakete poput "Iskandera-1000" dometa do hiljadu kilometara i zloglasnog "Orešnika" sa velikim brojem nezavisnih bojevih glava, koji su upotrebljeni u Ukrajini.

Uklanjanjem ove kočnice takođe je povećan rizik od nuklearnog rata, jer je to bila prevashodna svrha INF-a, da dve vodeće nuklearne sile ne mogu da izvrše brzi napad raketama blizu teritorije neprijatelja, koji bi ostavio jako malo vremena za odluku i samim tim povećao rizik od nuklearnog odgovora.

Nakon toga usledila su dva ukrajinska napada na ruske strateške nuklearne snage, prvo na radar za rano upozorenje na nuklearni napad, a onda na strateške bombardere TU-95 tokom operacije "Paukova mreža". 

Mediji su Trampu posebno zamerili što je nakon razgovora sa Putinom u Helsinkiju jula 2018. rekao da ne veruje da se Rusija mešala u američke izbore na kojima je pobedio.

"Predsednik Putin kaže da to nije bila Rusija. Ne vidim nijedan razlog zašto bi to bila“, odgovorio je on tada na pitanje novinara.

Iako je tada stao na Putinovu stranu, Tramp je mnogo intenzivnije naoružavao Ukrajinu, čime se nedavno pohvalio, rekavši kako su zahvaljujući njegovim "dževelinima" Ukrajinci odbili inicijalni ruski napad, dok je "Obama slao ćebad".

Pored oružja, prva Trampova administracija je u Ukrajinu slala najagresivnije neokonzervativne senatore Lindzija Grejema i pokojnog Džona Mekejna da uveri tadašnjeg predsednika Petra Porošenka u bezuslovnu američku podršku i ohrabri ga u borbi sa Rusijom. 

Tanjug AP/Rod Lamkey, Jr.

Inače, Grejem je ovih dana glavni zastupnik ratoborne američke politike, carina svim zemljama koje trguju sa Rusijom, dok Moskvi preti direktnim američkim napadom u stilu onog u Iranu, a Putinu (možda metaforičkim, a možda i ne) batinama. 

"Vaša borba je naša borba. Svi ćemo se vratiti u Vašington i pokrenuti postupak protiv Rusije. Dosta je ruske agresije. Vreme je da plate veću cenu“, rekao je Grejem tokom posete Kijevu u januaru 2017. i dodao da će ta godina biti "godina ofanzive".

To se odigralo pet godina pre ruske invazije, kada je američki cilj bio pripremiti Ukrajinu da silom vrati Krim i deo Donbasa pod kontrolom separatističkih milicija, koji tada Moskva nije htela da uvrsti u sastav Rusije.

"Verujem da ćete pobediti. Uveren sam da ćete pobediti i mi ćemo učiniti sve što možemo da vam obezbedimo ono što vam je potrebno za pobedu. Uspeli smo ne zahvaljujući opremi, već zahvaljujući vašoj hrabrosti. Zato vam se zahvaljujem. A svet gleda, jer ne smemo dozvoliti da Vladimir Putin uspe ovde. Jer ako uspe ovde, uspeće i u drugim zemljama" rekao je tada Mekejn u govoru koji zvuči kao da je od pre osam dana, a ne osam godina.

Kada je ruskom invazijom u februaru 2022. počela druga faza rata, New York Times je još jednom nagovestio da je Trampov još tokom prvog mandata možda mogao da izda Ukrajinu, sprovođenjem tzv. Marijupoljskog plana.

U članku iz novembra te godine, novinar Džim Rutenberg je u stilu noar detektivskih romana i špijunskih trilera opisao navodni sastanak Pola Manaforta, Trampovog šefa kampanje, i Konstantina Klimnika, na čelu ogranka njegove konsultantske firme u Kijevu.

Klimnik je navodno, "gledajući svetlucanje njujorške panorame kroz dim cigara" i uz viski u "Grand Havana Room-u" predložio da se Putinu ponudi autonomna republika na istoku zemlje, čiji bi lider bio, tokom Majdana svrgnuti predsednik, Viktor Janukovič. U zamenu za to bi SAD dobile "poslušnu" Ukrajinu, iako bi joj falili neki delovi.

Nema dokaza da je ovaj plan ikada ozbiljno razmatran, ali je Moskva u međuvremenu uzela mnogo veći komad Ukrajine i nema nameru da se zaustavi dok ne stavi pod kontrolu celu teritoriju Hersonske, Zaporoške i Donjecke oblasti, koje je ustavnim amandmanom uvrstila u Rusku Federaciju.