Profesor Pravnog fakulteta o presudi Dodiku: Više nego jasno da je reč o odluci političke prirode

Regionalna tema broj jedan cele nedelje je presuda Miloradu Dodiku i situacija u Bosni i Hercegovini nakon njenog donošenja. O tome se raspravljalo u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, a planirana je i posebna sednica Skupštine Republike Srpske na kojoj bi trebalo da se donese odluka o eventualnom referendumu. Ustavni sud Bosne i Hercegovine primio je danas i zahtev advokata Milorada Dodika u kojem traže privremenu zabranu izvršenja presude. 

Profesor Pravnog fakulteta u Banjaluci Vitomir Popović je rekao da ćemo videti šta će proisteći iz rasprave u Narodnoj Skupštini Republike Srpske, ali da je više nego jasno da se u konkretnom slučaju radi o odluci političke prirode.

"Niti je visoki predstavnik ovlašćen da u skladu sa Aneksom 10 donosi zakone, da donosi odluke kojima proglašava zakone, niti je Sud BiH kao nezavisna institucija u obavezi da primeni ono što nije doneo zakonodavni organ. Zakone može da donosi samo Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na nivou Bosne i Hercegovine, a u Republici Srpskoj je to Narodna Skupština Republike Srpske", naveo je Popović. 

Zbog toga kaže da je reč o politizaciji najgoreg oblika, kao i da politizacijom nastavlja da se bavi Centralna izborna komisija koja je procenjujući sve ove odnose, prihvatila za činjenicu to što je Dodik proglašen krivim i oduzela mu mandat.

"To je ipak odluka političke prirode i mi kao narod koji je uglanom legalistički ćemo nastaviti da se borimo svim političkim i pravnim sredstvima i da jednostavno, ako je to moguće, ostanemo u okviru dejtonske Bosne i Hercegovine, a ako nije, onda da idemo svojim putem", poručio je. 

Na pitanje može li se Dodikov stav da ne prihvata presudu pretočiti u institucionalni odgovor, profesor je odgovorio potvrdno i istakao da je upravo u tom smislu zakazana sednica Narodne Skupštine Republike Srpske.

"Ovo nije pitanje Milorada Dodika kao nekoga ko je fizičko lice, ovo je pitanje predsednika Republike Srpske koga su birali građani na izborima. To je pitanje i predsednika Skupštine Republike Srpske koga je birala Narodna SKupština koja je takođe izabrana na izborima, ali i predsednika Vlade koji kao izvršna vlast predstavlja deo tog ukupnog mehanizma. Dakle, udar na sve institucije Republike Srpske, da se one u što je više mogućoj meri olabave, da se što više iskompromituju i izgube na bilo kakvom političkom značaju. Naravno da mi to dozvoliti nećemo, ne pada nam, ni u bunilu na pamet. Bez obzira odakle te pretnje dolazile, mi smo na te pretnje nailazili i devedesetih godina, ali smo bili svesni da, ako ne očuvamo Republiku Srpsku, ili ako je vratimo u centralizovanu bivšu jugoslovensku republiku Bosnu i Hercegovinu, da onda s ove strane Drine nema opstanka u onom što danas zovemo Republika Srpska", rekao je Popović. 

Smatra da se takav princip ne može dozvoliti jer bi se onda u najkraćem roku nametnuo još čitav niz drugih zakona, uključujući zakon o imovini i ukidanje nekih institucija.

"Oni koji smatraju da sada treba biti legalista, i poštovati njegove zakone, oni su najmanje legalisti i oni bi morali da se vrate Ustavu. A mi imamo Ustav Republike Srpske za koji je Venecijanska komisija kazala da je u skladu sa Dejtonskim Ustavom. Prema tome, ne postoji nijedan razlog da mi idemo izvan onog što predstavlja najveći konstitutivni akt, a to je ustav Republike Srpske", naveo je. 

Upitan kakvu bi pravnu i političku snagu imao referendum o Dodiku, Vitomir Popović je naveo da bi to na određeni način moglo da bude smernica institucijama Republike Srpske kako i na koji način da se ponašaju ubuduće.

 "Nemojte zaboraviti da smo mi ušli u proceduru donošenja novog ustava. Mi smo doneli određeni broj zakona, Meni je i danas žao što ti zakoni nisu provedeni. Da su provedeni, mi ne bismo imali ovu poziciju u kojoj se nalazimo", rekao je profesor. 

Kompletan razgovor sa Vitomirom Popoićem pogledajte u video-prilogu.