(Pre)velika očekivanja od Aljaske: Šta su realni ciljevi sastanka Trampa i Putina i ko bi mogao da popusti?

Od najavljenog sastanka predsednika Rusije i SAD ovog petka na Aljasci ne može se očekivati okončanje sukoba u Ukrajini, već oživljavanje samih pregovora i ispitivanje pozicija obe strane, smatra Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put.

U izjavi za Euronews Srbija analitičar je istakao da Rusija deluje mlao otvorenija da usled trenutnog stanja na bojnom polju vrati neke teritorije Ukrajini.

"Tako da pretpostavljam da će Trampu to biti cilj da dobije možda neke konkretne predloge Putina i kao što je sam američki predsednik rekao da radi na tome da dođe uskoro do trilateralnog sastanka, dakle da će biti uključeni i ukrajinski i ruski lider", rekao je Rašeta.

Ruska strana nije zvanično govorila o bilo kakvoj razmeni teritorija, pošto je Hersonsku, Zaporošku, Donjecku i Lugansku oblast uvrstila u sastav Ruske Federacije ustavnim amandmanima. Ukrajina takođe odbija da se odrekne bilo kog dela teritorije, uključujući Krim.

"Tu postoje velike dileme s obzirom da po istraživanju Washington posta glavni pregovarač Amerike, (Stiv) Vitkof, nije dobro razumeo rusku stranu, te da ruska strana nije uopšte nudila nikakve teritorijalne koncesije. Šta je istina, i dalje ne znamo. Ukoliko jeste, tvrdi se da će Rusija vratiti u potpunosti oblasti Zaporožje i Herson, znači delove koje ona kontroliše, a da će za uzvrat tražiti da se ukrajinske snage povuku iz Donjecka u potpunosti", kaže Rašeta.

Po njemu je jako teško da bi Ukrajina pristala na ovakav dogovor jer bi izgubila glavne gradove tvrđave Slavjansk i Kramatorsk, a da im se Rusija nije približila.

"Biće veoma teško bez potencijalnog članstva u NATO ili uključivanja međunarodnih snaga na teritoriji Ukrajine koji bi predstavljali da je jedan deo odvraćanja prema budućim agresijama Rusije, da Ukrajina pristane na takav dogovor poučena onim što se dešavalo posle 2014. godine, kada je Rusija prekršila više od 20 puta dogovore o prekidima vatre, i posle Krima koji je predat bez otpora. Ona je napala ponovo 2015-2016. godine da bi se 2022. odlučila na potpunu invaziju", kazao je naš sagovornik.

Po njemu to je u skladu sa izjavom generalnog sekretara NATO Marka Rutea da će Ukrajina morati de facto da prihvati rusku kontrolu nad delovima teritorije, ali ne da ih de jure prizna.

"Ne vidim tu nekakvu protivrečnost. Čak i sam Volodimir Zelenski rekao da je to početna pozicija Ukrajine i u prethodnim pregovorima. Neminovno je da će biti veoma teško da Ukrajina povrati ratom sve njene okupirane teritorije, ali ovde je reč da li će ona de facto priznati. Poput Južne i Severne Koreje i primirja između njih, velika je razlika de jure priznati da Rusija poseduje Krim ili ukoliko bude uspela ovim mirovnim sporazumom okupira i Donjeck u celosti. Tako da ne vidim da su to neki iskoraci sa strane Ukrajine, u smislu da je ona spremna da žrtvuje svoju poziciju, nešto više nego što je bilo u prethodnim pregovorima", kaže Rašeta.

Još jedan faktor u pregovorima je Evropska unija koja se protivi bilo kakvoj promeni ukrajinskih granica silom

"(Njihov) uticaj je enorman. Ja mislim da je uticaj i Brisela i EU sada primaran i najvažniji za Ukrajinu, s obzirom da je od promene administracije u Beloj kući EU jednostavno najveći donator kako vojnih, tako i finansijskih sredstava za rat koji se vodi u Ukrajini i prethodno isključivanje EU iz pregovora se nije slavno završilo po Donalda Trampa, s obzirom da su ti pregovori, kao što znamo, bili neuspešni, i da osim razmene ratnih zarobljenika u Istanbulu nismo videli nikakve napretke", navodi analitičar.

Sa druge strane, Rusiji je najbitnije da dođe do mira sa Evropom, smatra Rašeta, i da se povuku EU sankcije koje su, kako kaže, u velikoj meri desetkovale i ruski izvoz, ali pre svega i njene kapacitete kad su u pitanju izvoz gasa i nafte, ali i njenu ekonomiju

"Sa te strane biće nemoguće isključiti Brisel, čega mislim da je i Donald Tramp sam svestan da je ovo neki preliminarni sastanak i, po njegovim rečima, on će se odmah nakon razgovora sa Putinom prvo čuti sa Zelenskim, a nakon toga i sa evropskim liderima.

Ceo razgovor sa Dragoslavom Rašetom pogledajte u videu ispod.