Kako zaobići ruske crvene linije? Posle sastanka u Vašingtonu ima razloga za entuzijazam, ali i za oprez
Komentari19/08/2025
-21:10
Iako na sinoćnjem sastanku između predsednika SAD i Ukrjaine Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog, uz prisustvo evropskih lidera, nije bilo konkretnog dogovora jasno je da će biti nekakvih bezbednosnih garancija za Kijev i da se Amerika i Evropa uskladile svoje stavove, smatra Mijat Kostić iz Novog Trećeg Puta.
"Ono što jeste pozitivna stvar, to je da je došlo do približavanja stavova i Trampa, i evropskih lidera, i Zelenskog. To zvuči iz usta svih učesnika razgovora, vrlo optimistično, uz čak Trampove izjave da je (ruski predsednik Vladimir) Putin spreman da prihvati takve uslove. Dakle, ono što sigurno znamo jeste da će biti bezbednosna garancija za Ukrajinu, koja će se ogledati u tome što će Ukrajina, kako to Tramp voli da naglasi, više neće dobijati besplatno oružje od Amerike, već će ga kupiti. A deo tog novca će obezbediti evropske zemlje kroz NATO", rekao je analitičar za Euronews Srbija.
Kostić dodaje da će na taj način Tramp predstaviti svoju diplomatsku pobedu, jer opet će novac opet završiti u Americi.
"Moći će svojim glasačima da kaže da poreski obveznici ne troše pare na naoružavanje Ukrajine, već da Ukrajina kupuje to oružje. To je i pobeda na unutrašnjem političkom planu samog Trampa, što je svakako dobra stvar i za Ukrajinu, a i za NATO savez kao takav, jer ako se setimo ranih Trampovih izjava da će se on povući iz Ukrajine, povući iz NATO-a, a sad ponovo vidimo neki usaglašen zajednički stav celog saveza, to je svakako optimistično", ocenio je Kostić.
Komentarišući nastup evropskih lidera, naš sagovornik pre svega ističe optimističan stav francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je najavio da će u narednih 15 dana biti dogovoreno sve, pogotovo sastanak Zelenski-Putin.
"Čuli smo i da je jedna od mogućih destinacija i Mađarska, sad koliko je to tehnički izvodljivo, naravno, videćemo. A i kancelar Merc imao isto pozitivan stav, što je znatno različito u odnosu na pre par meseci, kada su evropski lideri bili zabrinuti da će možda Tramp i Putin napraviti neki dil bez uključivanja interesa Evrope i Ukrajine. Tako da vidimo te pozitivne izjave, da se približavaju nekom dogovoru što su rekli i Merc i Makron su zaista nešto što bi trebalo gledati pozitivno", rekao je Kostić i podsetio da je sama činjenica da postoje neke bezbednosne garancije na koje bi čak i Putin navodno pristao, pozitivna.
Deluje da se atmosfera drastično promenila posle samita na Aljasci i da su se stvari naglo ubrzale. Na pitanje zašto se Trampu žuri Kostić kaže da je sa jedne strane to unutrašnja politika odnosno izbori za Kongres (midterm elections) 2026.
Povezane vesti
"On, naravno, želi da ima neku pobedu na diplomatskom polju. Pogotovo nakon toga što je čitavu kampanju zasnivao na tome da je on mirotvorac koji će pomiriti Ukrajinu i Rusiju. Tako da, s njegove lične strane, to je razlog zašto on želi to sad da ubrza. Pogotovo nakon prethodnih pregovora gde je možda međunarodno i javno mnjenje u Americi kritikovalo Trampa, da je on možda precenio Putina, da mu je prijatelj, da je možda nasamaren, da ga je Putin sve vreme, 'navlačio na tanak led' da bi samo kupio vreme za dodatne vojne aktivnosti i rekonsolidaciju", objašnjava naš sagovornik, dodajući da je i mogućnost dobijanja Nobelove nagrade za mir lično privlačna Trampu kao ekscentričnoj ličnosti.
Iz evropske perspektive, žurba može biti rezultat toga da žele da iskoriste momenat dobrog raspoloženja Trampa prema NATO-u i posvećenosti tom savezu nakon NATO samita.
"Ono što je možda pozitivan pomak u odnosima Amerike i evropskih sila prema Ukrajini jeste da čak postoje spekulacije da bi i američka vojska i njihove trupe bile u tom nekom potencijalnom momentu primerja prisutne, kao bezbednosna garancija Ukrjaini, što nije bilo toliko vidljivo pre par meseci. Tako da vidimo da svi hoće da iskoriste taj momenat entuzijazma da ne pobegne", rekao je Kostić.
Analitičar, sa druge strane, upozorava na ruske crvene linije, od kojih je jedna članstvo Ukrjaine u NATO.
"Ukoliko zapadne sile garantuju da Ukrajina neće biti članica NATO-a, onda bi oni pristali na neki vid primirja, koji bi uz garanciju evropske ili američke vojne pomoći zapravo bio održiv. Sada tu dolazi do nekih pravno-političkih začkoljica jer ukoliko Ukrajina ne bi bila sposobna da se brani, ukoliko bi opet strane trupe, evropske ili američke, bile prisutne, iako Ukrajina ne bi bila de jure članica NATO-a, to bi opet značilo prisustvo NATO trupa. Niki izvori govore o smišljanju plana da se kroz neki bilateralni ili multilateralni ugovor za Ukrajinu napravi neka alternativa za Član 5 koji važi za članice NATO-a, da ukoliko bude napadnuta, druge članice su obavezne da je brane, što bi opet bio neki vid kompromisa da se kaže da Ukrajina nije ušla u NATO i da nema NATO trupa u Ukrajini, ali da opet postoji neka garancija da će saveznici da joj garantuju odbranu", naveo je Kostić.
Kakve ustupke oko teritorija bi Ukrajina mogla da napravi pogledajte u ostatku razgovora sa Mijatom Kostićem u videu na početku teksta.
Komentari (0)