Totalitarizam kroz "zaštitu dece"? Šta je "Chat Control" zakon i koje su njegove skrivene opasnosti
Komentari
24/08/2025
-18:30
Predlog uredbe EU o sprečavanju i borbi protiv seksualnog zlostavljanja dece (poznata i kao CSA, CSAR ili "Chat Control“ zakon) ima za cilj da uvede obavezno otkrivanje ilegalnog sadržaja na onlajn servisima, potencijalno uključujući i šifrovane komunikacije. Radne grupe Saveta Evrope imaju rok do 12. septembra da završe raspravu o predlogu dok je najraniji mogući datum za glasanje 14. oktobar.
Zvanično zavedena kao 2022/0155(COD), uredba bi nametnula jedinstvena, obavezujuća pravila za otkrivanje, prijavljivanje i uklanjanje ilegalnog sadržaja na internetu, daleko prevazilazeći odredbe ranije uvedenog Zakona o digitalnim uslugama (DSA).
Aktivisti za zaštitu privatnosti upozoravaju da nacrt zakona, u trenutnom obliku, sa sobom nosi rizike bez presedana po privatnost, enkripciju i evropsku sajber bezbednost. Jedan od najkontroverznijih aspekata je potencijalna upotreba skeniranja na strani klijenta (client-side scanning), gde se poruke analiziraju na uređaju korisnika pre nego što budu enkriptovane, čime se zapravo zaobilaze zaštitne mere end-to-end enkripcije.
U praksi bi to značilo da je poruka poslata preko nekog šifrovanog servisa poput WhatsApp-a, Telegrama, Signala unapred "pročitana" pre enkripcije i slanja, nalik čitanju nečijeg pisma pre zatvaranja koverte.
Predlog je još od 2020. godinama u procesu pregovora, pri čemu podele unutar Saveta Evrope odražavaju duboku zabrinutost u pogledu njegove proporcionalnosti i izvodljivosti. On u sadašnjem obliku nosi rizik od stvaranja sistemskih slabosti u digitalnim komunikacijama, upozorava Evropska kripto inicijativa (EUCI).
Ako se omogući skeniranje na strani klijenta, to bi značilo da se kompletan sadržaj poruke, slike ili fajla automatski analizira na uređaju pošiljaoca pre enkripcije i slanja. Skeniranje bi se vršilo u "čistom tekstu“ (clear text fazi), kada provajder usluge (ili treća strana kojoj je to naloženo) može da pregleda sadržaj.
"Sa aspekta bezbednosti, uvođenje ovakvih sistema skeniranja praktično otvara "zadnja vrata“ (backdoor), što je trajna pristupna tačka koju bi mogli iskoristiti napadači, zlonamerni insajderi ili državni akteri. Za razliku od ciljanih istraga uz sudsko odobrenje, skeniranje na strani klijenta funkcioniše neprekidno i neselektivno, pogađajući sve korisnike, bez obzira na to da li se sumnja da su počinili neko delo. Time se narušava osnovni princip da end-to-end enkripcija štiti sve korisnike podjednako i bez izuzetaka, a kontrola nad poverljivošću komunikacije premešta se sa korisnika na provajdera usluge i, posredno, na državu", navodi se u apelu EUCI-ja.
Povezane vesti
Evropski sud za ljudska prava i Evropski nadzornik za zaštitu podataka, kao i druge institucije, upozorili su na mere sa ciljem slabljenja enkripcije, pozivajući se na nesrazmerno zadiranje u osnovna prava građna iz Člana 7 i Člana 8 Povelje EU o osnovnim pravima.
"Pored pitanja privatnosti, zakon rizikuje da potkopa same ciljeve EU u oblasti sajber bezbednosti, digitalnog identiteta i inovacija, postavljene u okvirima kao što su NIS2, eIDAS 2.0 i Evropski digitalni identitetski novčanik. Sama činjenica da predlog i posle godina pregovora i dalje nema konsenzus naglašava njegovu pravnu složenost i ozbiljnost mogućih posledica", navodi EUCI.
Danska je preduzela posebnu inicijativu da progura ovaj zakon za vreme svog šestomesečnog predsedavanja EU.
Ova zemlja je čvrsto podržala skeniranje slika i kontrolu privatnog četa na prethodnim sastancima Saveta Evrope, stavivši ovu regulativu na listu prioriteta tokom predsedavanja.
"Predsedavanje će dati visok prioritet radu na Uredbi i Direktivi o seksualnom zlostavljanju dece (CSA). Dalje, organi za sprovođenje zakona moraju imati neophodne alate, uključujući pristup podacima, da bi efikasno istražili i gonili kriminalce. Ovo se odnosi i na onlajn prestupe i na teške zločine koje planiraju ili izvršavaju organizovane kriminalne grupe koristeći modernu tehnologiju i metode komunikacije“ piše u programu predsedavanja Danske.
Neke države članice su već uvele svoje verzije zakona za razbijanje enkripcije, uključujući i nedavno Austriju. Početkom jula, tamo je usvojen zakon o nadzoru koji omogućava obaveštajnim službama da presretnu šifrovane poruke primenom "trojanskog konja“ protiv osumnjičenih kriminalaca i terorista, piše Euronews.
Prema navodima portala Brussels Signal, 19 država članica trenutno sada podržava predlog. Nemačka za sada ostaje neopredeljena, ali će verovatno biti ključna za donošenje odluke.
Povezane vesti
"Ako se Berlin pridruži taboru 'za', glasanje kvalifikovane većine, što zahteva 15 država koje predstavljaju 65 odsto stanovništva EU, moglo bi dovesti do usvajanja zakona do sredine oktobra. Dansko predsedavanje vodi ovaj proces kroz radne grupe Saveta Evrope, sa ciljem da finalizuje stavove do 12. septembra 2025. Jedini korak koji bi tada nedostajao je konačno glasanje u oktobru", piše Brussels Signal.
Glavna strepnja je da bi "Chat Control“ zakon mogao biti upotrebljen za bilo kakav sadržaj, uključujući političke poruke, mimove, šale i disidentska mišljenja o raznim temama. Brussels Signal takođe upozorava da, prema podacima Europola, sofisticirane kriminalne grupe već koriste tajne neregulisane platforme za komunikaciju, pa je pitanje koliko će na njih uticati ovaj zakon.
Primer kakve bi posledice moglo da ima zadiranje u privatnost je Velika Britanija koja je nedavno uvela stroga pravila za verifikaciju godišta posetioca sajtova za odrasle (Zakon o onlajn bezbednosti ili OSA).
Povezane vesti
Reakcija je masovno širenje zaobilaznih rešenja, uključujući VPN-ove i druge inovativne načine za izbegavanje sistema za verifikaciju starosti.
Kako navodi Centar za analizu evropskih politika (CEPA), nenamerne posledice brzo eskaliraju.
"Slanjem maloletnika kroz tunele VPN-ova, zakon Velike Britanije ih je možda nenamerno izložio rizičnijim, manje regulisanim onlajn prostorima. Mnoge besplatne VPN usluge uopšte nisu štitovi privatnosti, već alati za prikupljanje podataka koji prodaju informacije korisnika nepoznatim operaterima u inostranstvu. U pokušaju da blokiraju štetni sadržaj, vlade možda guraju maloletnike u mračnije, manje regulisane kutke interneta", glasi apel, koji bi se lako mogao odnositi i na "Chat Control“ zakon ako bude usvojen.
Ograničenja su takođe dodatno opteretila "poseban“ odnos Velike Britanije sa SAD, koje su odlučne da zaštite finansijske interese svojih najvećih kompanija, stvarajući haos u vidu pravnih implikacija i političkih.
Naime, BBC je izvestio da platforme eskaliraju cenzuru sadržaja kao rezultat OSA, posebno o osetljivim pitanjima kao što su ubistva civila u Gazi i stvari vezane za rat u Ukrajini.
Newsweek je opisao OSA kao "majstorski" primer nenamernih posledica i simboličkog uvođenja pravila.
"Kada je britanski premijer Kir Starmer nedavno rekao predsedniku SAD Donaldu Trampu: Dugo imamo slobodu govora, tako da smo veoma ponosni na to“, čovek se morao zapitati - na šta je tačno ponosan? Da li misli na 30 ljudi koje njegova vlada dnevno hapsi zbog objavljivanja 'uvredljivih' stvari onlajn? Ili je možda ponosan na činjenicu da je njegova vlada pretila Amerikancima krivičnim prijavama zbog nepoštovanja Zakona o bezbednosti na internetu njegove vlade?", napisao je američki list u veoma kritičkom članku.
Takođe se navodi da je OSA, "pod maskom zaštite dece" izazvao tzv. "Strajsend efekat" (mim iz "Saut parka" o tome kako pokušaj cenzure vodi do popularizacije) tako što je objavljeno koje četiri kompanije sa svoja 34 pornografska sajta su pod istragom, dajući maloletnicima spisak veb lokacija kojima potencijalno mogu da pristupe bez verifikacije.
Aktivisti za zaštitu privatnosti osnovali su i sajt za borbu protiv Chat Control zakona, koji poziva građane da se aktiviraju u svojim državama kako bi sprečili njegovo uvođenje, nazvan prosto Fight Chat Control. Na njemu se navodi šest potencijalnih rizika po sve građane EU:
- Masovni nadzor: Svaka privatna poruka, fotografija i datoteka se automatski skenira. Nije potrebna sumnja, nema izuzetaka (osim za političare EU, koji zahtevaju privatnost za sebe), čak ni šifrovane komunikacije
- Razbijanje enkripcije: Slabljenje ili razbijanje ento-to-end enkripcije izlaže svačiju komunikaciju, uključujući osetljive finansijske, medicinske i privatne podatke, hakerima, kriminalcima i neprijateljskim akterima
- Kršenje osnovnih prava. Podriva se vaša osnovna prava na privatnost i zaštitu podataka, kako garantuju članovi 7 i 8 Povelje EU, koja se smatraju osnovnim za evropske demokratske vrednosti
- Lažno pozitivni rezultati: Automatizovani skeneri rutinski pogrešno identifikuju nevin sadržaj, kao što su fotografije sa odmora ili interne šale kao nezakonit, dovodeći obične ljude u rizik od lažnih optužbi i štetnih istraga
- Neefikasna zaštita dece. Stručnjaci i organizacije za zaštitu dece, uključujući UN, upozoravaju da masovni nadzor ne uspeva da spreči zlostavljanje i zapravo čini decu manje bezbednom – slabljenjem bezbednosti za sve i preusmeravanjem resursa sa dokazanih zaštitnih mera
- Globalni presedan: Stvara se opasan globalni presedan koji omogućava autoritarnim vladama, pozivajući se na politiku EU, da uvode nametljiv nadzor u svojim zemljama, podrivajući privatnost i slobodu izražavanja širom sveta
Komentari (0)