Mladi van posla i škole: Koje evropske zemlje su najugroženije i gde je tu Srbija?

Dve trećine evropskih zemalja još uvek nije dostiglo cilj da manje od devet odsto mladih bude van zaposlenja, obrazovanja ili obuke (NEET). Većina NEET mladih nije nezaposlena, već van radne snage, piše Euronews.

Mladi su ključni pokretači društvenih i ekonomskih promena. Oni predstavljaju ljudski kapital svake zemlje. Ipak, u Evropi mnogi mladi ljudi su "ni u zaposlenju, ni u obrazovanju ili obuci“ (NEET). 

U 2024. godini, 11 odsto ljudi uzrasta od 15 do 29 godina u EU bili su NEET. EU želi da ovaj procenat smanji ispod devet odsto do 2030. Međutim, do 2024. godine, samo 11 od 34 evropske zemlje je već ispunilo ovaj cilj. 

Stope NEET mladih znatno se razlikuju širom Evrope. U nekim zemljama rodni jaz je posebno izražen. Dakle, koje zemlje imaju najviše mladih koji nisu ni zaposleni ni u obrazovanju? 

Gde u Evropi ima najviše mladih koji su NEET? 

Prema podacima Eurostata, u 2024. godini u EU udeo mladih NEET-a kretao se od 4,9 odsto u Holandiji do 19,4 odsto u Rumuniji, piše Euronews.

“Loši obrazovni rezultati mladih predstavljaju veliki problem u Rumuniji i jedan su od glavnih uzroka visokog procenta mladih koji nisu zaposleni, u obrazovanju ili obuci“, navodi se u izveštaju OECD-a za Rumuniju za 2025. godinu. 

Kada se u analizu uključe i zemlje kandidati za članstvo u EU, Velika Britanija i zemlje EFTA-e, Turska beleži najvišu stopu: više od jednog od četiri mlade osobe (25,9 odsto) su NEET. Sledi Bosna i Hercegovina sa 22,2 odsto. Obe zemlje su kandidati za članstvo u EU. 

Generalno, zemlje južne i jugoistočne Evrope imaju mnogo više stope NEET, dok zemlje severne i zapadne Evrope beleže bolje rezultate. 

Unsplash

Pored Turske i Bosne i Hercegovine, nekoliko zemalja je iznad proseka EU. To su: Rumunija (19,4 odsto), Italija (15,2 odsto), Srbija (14,9 odsto), Litvanija (14,7 odsto), Grčka (14,2 odsto) i Bugarska (12,7 odsto). 

Među pet najvećih ekonomija Evrope, četiri beleže stope NEET više od proseka EU: Italija (15,2 odsto), Francuska (12,5 odsto), Velika Britanija (12,1 odsto) i Španija (12 odsto). 

Nemačka ima najnižu stopu – samo 8,5 odsto mladih je NEET. 

Pored Holandije (4,9 odsto), dobre rezultate beleže i Island (5,0 odsto), Švedska (6,3 odsto), Norveška (6,8 odsto), Malta (7,2 odsto), kao i Irska i Slovenija (obe po 7,6 odsto). Ove zemlje uspešno pomažu mladima da pronađu svoj put. 

Razlika među zemljama je upadljiva: stopa NEET u Turskoj je više od pet puta veća nego u Holandiji. Mehmet Ozan Ozdemir i njegove kolege (2023), akademici koji su analizirali NEET podatke za Tursku, smatraju da je nepodudarnost između veština koje tržište rada traži i onih koje studenti stiču glavni razlog visoke NEET stope. 

“Izgleda da postoji veliki jaz između veština koje tržište rada zahteva i onih koje studenti stiču na univerzitetima“, rekli su iz OECD-ovog odeljenja za Tursku za Euronews, objašnjavajući visoku nezaposlenost među visokoobrazovanima. 

OECD-ovo istraživanje za 2025. godinu takođe ističe mali udeo STEM diplomaca (nauka, tehnologija, inženjering, matematika) u Turskoj i poziva na više programa koji su u skladu sa potrebama tržišta rada. 

Rodni jaz: Turska, Rumunija i Češka prednjače 

Rodni jaz u NEET stopama je izražen u nekim zemljama. Generalno, muškarci imaju niže stope NEET-a od žena. U proseku u EU, 10 odsto mladih muškaraca su NEET u poređenju sa 12,1 odsto mladih žena — što predstavlja razliku od 2,1 procentna poena, odnosno 21 odsto. 

Tri zemlje posebno odskaču: 

Turska: 15,8 odsto muškaraca NEET naspram 36,4 odsto žena — razlika od 20,6 pp ili 130 odsto više među ženama. 

Rumunija: 14 odsto muškaraca naspram 25,2 odsto žena — razlika od 11,2 pp ili 80 odsto više. 

Češka: 3,9 odsto muškaraca naspram 13,3 odsto žena — razlika od 9,4 pp ili 241 odsto više. 

Od 32 zemlje, samo u pet zemalja NEET stopa je viša kod muškaraca nego kod žena: Švedska, Finska, Norveška, Estonija i Belgija — većinom nordijske zemlje. 

U Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj, NEET stopa među ženama je takođe više od 40 odsto viša nego među muškarcima. 

Nezaposleni ili van radne snage? 

Dva su glavna uzroka visoke NEET stope: mladi su ili nezaposleni ili van radne snage. U većini zemalja, veći je udeo onih van radne snage nego nezaposlenih, uz samo tri izuzetka. U proseku u EU, 4,2 odsto mladih je nezaposleno, dok je 6,9 odsto van radne snage. 

Van radne snage označava osobe koje nisu zaposlene i nisu aktivno u potrazi za poslom ili nisu dostupne za rad — što Međunarodna organizacija rada naziva "ekonomski neaktivnima". 

Unsplash

Veći udeo mladih van radne snage doprinosi višoj NEET stopi. U Turskoj, jedan od pet mladih (20 odsto) je van radne snage. To Tursku svrstava na vrh liste NEET-a, iako je zvanična nezaposlenost među mladima (15–29) samo 5,9 odsto. 

Sličan obrazac se vidi u Rumuniji — 5,4 odsto je nezaposleno, dok je 14 odsto van radne snage. U Italiji, Litvaniji i Bugarskoj, taj udeo je 10 odsto ili više. 

Mlade žene u Turskoj najčešće van radne snage 

Podaci pokazuju da su mlade žene koje su NEET mnogo češće van radne snage nego muškarci — uz jedan izuzetak: Estoniju. 

U EU, 8,5 odsto mladih žena i 5,3 odsto muškaraca su van radne snage. U Turskoj, razlika je drastična: skoro svaka treća mlada žena (30,5 odsto) uzrasta 15–29 godina koja nije u obrazovanju je van radne snage. U Rumuniji, taj procenat je 21 odsto. 

Zašto je to slučaj u Turskoj? Prema istraživanju iz 2023. koje su sproveli Mehmet Ozan Ozdemir i saradnici, pol i brak znatno povećavaju rizik da mlada osoba postane NEET. Tradicionalne kućne obaveze poput domaćinstva, brige o deci i starima značajno doprinose tome da udate žene budu van zaposlenja i obrazovanja.