Kad "Super Mario" govori, ljudi slušaju: Kako bi izgledala EU da je na čelu Komisije Dragi umesto Fon der Lajen

Mario Dragi, a ne Ursula fon der Lajen, pominjao se kao kandidat za vođenje Evropske komisije tokom leta 2024. godine. Govorilo se o suočavanju sa Donaldom Trampom oko tarifa, predstavljanju dugoročnog budžeta EU i postavljanju drugačijeg kursa za Evropu. Kako bi EU mogla da izgleda da je uhvatila taj voz?

Možda ste to videli na LinkedInu ili u naslovima: Mario Dragi se ponovo oglasio.

To je, uostalom, supermoć Super Marija – kada on govori, ljudi slušaju, što dodatno učvršćuje njegovu reputaciju čoveka čije reči imaju težinu, piše Euronews. 

Prošle nedelje, njegovi komentari na popularnom italijanskom forumu u Riminiju bili su posebno oštri prema trenutnom kursu Evropske unije. I zato njegova najnovija intervencija nije samo još jedan govor.

Tajming je takođe značajan. Ursula fon der Lajen, jedva godinu dana u svom drugom mandatu kao predsednica Evropske komisije, već se suočava sa kritikama.

Malo ko u Briselu je zaboravio da se Dragi svojevremeno pominjao kao potencijalna alternativa za tu funkciju, iako nikada zvanično nije ušao u trku.

Ipak, bivši guverner Evropske centralne banke, ranije prozvan "čarobnjakom" zbog fraza poput one "šta god bude potrebno", i dalje baca dugu senku na Komisiju.

Martin Bertrand/Alamy/Profimedia

Za Fon der Lajen, njegovo prisustvo lebdi gotovo kao duh koji progoni njen drugi mandat. A pitanje ostaje: Šta bi bilo da je Dragi zauzeo njeno mesto?

Baš kao u filmu "Dva života jedne žene" (ili, za filmofile, njegovom umetničkom prethodniku "Dvostruki život Veronike"), EU je mogla da se razvija u dva različita pravca.

Na osnovu Dragijevog nedavnog govora i njegovog često citiranog izveštaja, može se zamisliti alternativno predsedništvo Komisije pod njegovim vođstvom.

Geopolitička Evropa (zaista)

Brisel obećava odlučniju ulogu EU na svetskoj sceni već deceniju. Žan-Klod Junker je svoju Komisiju nazvao "političkom", Fon der Lajen je svoj prvi mandat brendirala kao "geopolitički".

Dragijeva ocena? To je i dalje pusta želja. Kao najjasniji primer naveo je Ukrajinu: Evropa je platila najveće račune i ima najveći ulog u pravednom miru, ali je "do sada igrala samo prilično marginalnu ulogu u mirovnim pregovorima", rekao je Dragi.

Na Bliskom istoku, optužio je EU da je "posmatrač dok su iranska nuklearna postrojenja bombardovana i dok se masakr u Gazi intenzivirao" (obratite pažnju na izbor reči za Gazu: Fon der Lajen nikada nije otišla dalje od izraza "katastrofalna humanitarna situacija“).

Njegovo upozorenje glasi: ideja da sama ekonomija kupuje geopolitičku moć je mrtva. Evropa mora da prestane da bude "sporedni glumac" i da postane protagonist – što, u Dragijevom rečniku, znači preuređenje političkog mehanizma EU.

Tanjug/AP/Roberto Monaldo /LaPresse

Alternativni scenario: Sa Dragijem na čelu, očekivali bismo glasniju EU u globalnim krizama (koristeći njegov ugled da podigne evropski glas). Ali takođe, bilo bi većih sukoba unutar bloka, sa državama alergičnim na dublju političku integraciju.

Američke tarife i novi trgovinski poredak

Dragijeve najostrije reči bile su rezervisane za trgovinu, i to za samit Fon der Lajen–Tramp u Škotskoj. "Morali smo da se pomirimo sa tarifama koje je nametnuo naš najveći trgovinski partner i dugogodišnji saveznik", rekao je.

To je više Dragijeva ocena nego jasan pokazatelj šta bi on uradio drugačije — ipak, trgovinski pregovori u velikoj meri zavise od mišljenja država članica.

Međutim, teško je zamisliti Dragija kako leti na Trampovo golf igralište i javno podržava američki narativ o neravnoteži, kao što je to učinila fFon der Lajen. U to vreme, ona je priznala "višak na našoj strani i deficit na američkoj strani". To je izjava koja je otvorila put asimetričnom dogovoru o tarifama od 15 odsto između Brisela i Vašingtona.

Kontrast se proteže i dalje od dogovora sa Trampom, jer Fon der Lajen i dalje igra po pravilima kada je reč o trgovini.

U autorskom tekstu (koji je delovao kao delimičan odgovor na Dragijev govor) prošle nedelje, ona je tvrdila da bi trgovinska partnerstva pomogla da se "radi na zajedničkim globalnim izazovima, uključujući modernizaciju sistema trgovine zasnovanog na pravilima".

Tanjug/AP/Jacquelyn Martin

Dragi, nasuprot tome, zvučao je pesimističnije: lideri EU, rekao je, "moraju osmisliti trgovinsku politiku prilagođenu svetu koji napušta multilateralna pravila".

Alternativni scenario: Komisija pod Dragijem mogla bi da zauzme tvrđi stav u transatlantskim trgovinskim pregovorima, rizikujući sukobe slične onima koje su Kanada i Kina imale sa SAD, i da prihvati kontroverzniju trgovinsku politiku, potencijalno se udaljavajući od multilateralizma u stilu STO.

Konkurentnost okrenuta naglavačke

Dragi i dalje lebdi nad Briselom ne samo kao duh puta kojim se nije krenulo, već i kao autor izveštaja o konkurentnosti koji je sama fon der Lajen naručila.

Razlika u pogledu na konkurentnost između njih dvoje je značajna: Za fon der Lajen, ona se može postići uglavnom unutar postojećih okvira, dok za Dragija Evropa prvo mora da prizna da je globalni kontekst u kojem je nekada napredovala nestao.

U Riminiju, Dragi je to rekao bez uvijanja: "Tamo gde se nekada oslanjalo na tržišta da vode ekonomiju, danas postoje sveobuhvatne industrijske politike. Tamo gde je nekada postojao respekt prema pravilima, sada se koristi vojna sila i ekonomska moć za zaštitu nacionalnih interesa".

A Evropa, tvrdi bivši italijanski premijer, "nije spremna" za ovu novu realnost osim ako ne preuredi svoj politički i ekonomski mehanizam.

U praktičnom smislu, vizija Fon der Lajen i dalje se oslanja na privatni sektor da obezbedi konkurentnost, na primer.

Dragi se ne slaže: evropske kompanije su se već prilagodile, dok je javni sektor taj koji zaostaje. Po njegovom mišljenju, vlade moraju da preuzmu inicijativu, definišu prioritetne industrije i, što je ključno, dogovore se kako da finansiraju "masivne investicije"koje će biti potrebne.

Alternativni scenario: Izvršna vlast EU pod Dragijem snažno bi pritiskala vlade (umesto da se oslanja samo na budžet EU) da finansiraju reset konkurentnosti. Manje tržišnog liberalizma, više industrijske politike. To bi bio mnogo teži zadatak za prestonice EU.

Dovršavanje unutrašnjeg tržišta, a ne samo pojednostavljivanje

Fon der Lajen voli da govori o birokratiji kao glavnoj prepreci konkurentnosti Evrope. Njen drugi mandat već je doneo "omnibus pakete" usmerene na smanjenje pravila EU i pojednostavljenje birokratije.

Dragi, međutim, problem vidi drugačije. U Riminiju je žalio zbog "sporije javne nabavke, viših troškova" i "prepreka koje sami sebi namećemo", ali nije pozvao na deregulaciju.

Njegova poruka: prestanite sa sitnim popravkama i završite posao, pozivajući na dovršetak unutrašnjeg tržišta bloka.

Tanjug AP/Paul White

"Akt o jedinstvenom tržištu usvojen je pre skoro četrdeset godina, a značajne prepreke trgovini unutar Evrope i dalje postoje. Njihovo uklanjanje imalo bi značajan uticaj na rast Evrope", rekao je Dragi.

Prevedeno: problem Evrope nije previše pravila, već to što je jedinstveno tržište i dalje polovično izgrađeno.

Takođe je pozvao EU da eksperimentiše sa novim oblicima integracije, poput "28. režima" nalik stvaranju "evropskog Delavera" za registraciju firmi.

Zamislite to kao opcioni panevropski korporativni okvir koji bi smanjio fragmentaciju i dao kompanijama pravi kontinentalni dom. Brisel je klimnuo na tu ideju, a Fon der Lajen ju je čak pomenula u svojim političkim smernicama, ali ona je i dalje "u razmatranju".

Alternativni scenario: Dragi bi dovršetak jedinstvenog tržišta postavio kao vodeći projekat od prvog dana, stavljajući zaustavljene dosijee u prvi plan umesto demontaže postojećih pravila pod izgovorom pojednostavljenja.

Evropska odbrana za Evropljane

Jedno područje gde se Dragi i Fon der Lajen slažu jeste potreba za jačanjem evropske odbrane.

Oboje žele više ulaganja. Ali Dragijev okvir zvuči oštrije.

Ključna rečenica u njegovom govoru glasi da je "ekonomska snaga neophodan, ali ne i dovoljan uslov za geopolitičku snagu", dodajući da je iluzija da bi ekonomska moć Evrope sama mogla da se pretvori u uticaj na globalnoj sceni "isparila".

Odbrana, nagovestio je, zaista je ono što je važno.

I dok Fon der Lajen govori o više novca za evropske armije, Dragi upozorava da je današnji pritisak manje stvar evropske strateške vizije, a više rezultat američkog pritiska.

"Taj isti saveznik nas je takođe gurao da povećamo vojnu potrošnju, što je odluka koju smo možda ionako trebalo da donesemo, ali u oblicima i na načine koji bi verovatno verodostojnije odražavali evropske interese", rekao je.

Alternativni scenario: Pod Dragijem, EU bi možda sledila snažniju doktrinu strateške autonomije u odbrani, približavajući se viziji Emanuela Makrona o Evropi koja se odvaja od oslanjanja na SAD.