Evropa

Ukrajina predstavila Flamingo: Projektil koji bi značajno mogao da utiče na tok rata sa Rusijom, ali pod jednim uslovom

Komentari
Ukrajina predstavila Flamingo: Projektil koji bi značajno mogao da utiče na tok rata sa Rusijom, ali pod jednim uslovom
Ukrajina predstavila Flamingo: Projektil koji bi značajno mogao da utiče na tok rata sa Rusijom, ali pod jednim uslovom - Copyright Tanjug AP/Efrem Lukatsky

Autor: Euronews

31/08/2025

-

18:00

veličina teksta

Aa Aa

Ukrajina je predstavila FP-5 "Flamingo", domaće proizvedeni krstareći projektil dugog dometa. Euronews analizira može li on značajno da utiče na rat sa Rusijom zahvaljujući svojim moćnim sposobnostima.

Dok Rusija nastavlja da sprovodi masovne vazdušne napade širom Ukrajine, Kijev je otkrio domaći krstareći projektil dugog dometa koji bi mogao da promeni tok rata.

Projektil FP-5 "Flamingo" sposoban je da pređe 3.000 km i isporuči bojevu glavu od 1.150 kg, prema navodima ukrajinskog odbrambenog startapa Fire Point.

Kompanija navodi da trenutno proizvodi oko jedan "Flamingo" dnevno, a planira da do oktobra poveća kapacitet na sedam dnevno. To bi značilo više od 200 projektila mesečno, odnosno oko 2.500 godišnje.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je prošle nedelje da je "Flamingo" uspešno testiran i da bi masovna proizvodnja trebalo da počne najkasnije do februara.

"Projektil je prošao uspešna testiranja. Trenutno je to naš najuspešniji projektil", rekao je Zelenski novinarima.

"Do decembra ćemo ih imati više", dodao je. "A do kraja decembra ili u januaru–februaru, trebalo bi da počne masovna proizvodnja".

Eksplozivne sposobnosti "Flaminga" daleko nadmašuju bespilotne letelice dugog dometa i mini-krstareće projektile koje Ukrajina trenutno koristi, navodi Fabian Hofman, istraživač i stručnjak za rakete sa Univerziteta u Oslu.

Velika završna brzina projektila, u kombinaciji sa težinom, znači da bojeva glava prodire dublje u cilj pre eksplozije, što značajno povećava razornu moć, napisao je Hofman u svom biltenu "Missile Matters".

Tanjug AP/Efrem Lukatsky

 

Takođe, velika nosivost "Flaminga" stvara mnogo širi smrtonosni radijus od postojećih ukrajinskih projektila i dronova.

"Čak i stabilna mesečna proizvodnja od 30–50 projektila dala bi Ukrajini značajnu zalihu teških krstarećih projektila koji bi verovatno imali opipljiv efekat na rat", dodao je Hofman.

Predstavljanje "Flaminga" dolazi usred izveštaja da je Pentagon blokirao Kijev da koristi američke projektile dugog dometa za napade na ciljeve unutar Rusije, dok predsednik SAD Donald Tramp pokušava da ubedi ruskog kolegu Vladimira Putina da pristane na mirovne pregovore.

Vašington je već mesecima sprečavao Ukrajinu da koristi sisteme ATACMS protiv ciljeva u Rusiji, objavio je "Wall Street Journal".

Na konferenciji za novinare sledećeg dana, Zelenski je rekao da Ukrajina može da gađa ciljeve duboko u Rusiji bez koordinacije sa Vašingtonom.

"Danas koristimo naše domaće oružje dugog dometa. Iskreno, o tome nismo skoro razgovarali sa SAD", izjavio je.

Kontroverza oko nemačkog "Taurusa"

Izjave Zelenskog o "Flamingu" usledile su nakon višemesečnih spekulacija da li će Ukrajina dobiti oružje koje dugo traži: nemačke krstareće projektile "Taurus".

Opremljen stelt tehnologijom, "Taurus" ima domet do 500 km, što bi omogućilo gađanje ciljeva duboko u Rusiji sa ukrajinske teritorije.

Ukrajina traži ove projektile kako bi dopunila britanske "Storm Shadow" i francuske "Scalp" projektile.

Nemačka je drugi najveći donator vojne pomoći Ukrajini posle SAD i obećala je da će dodatno povećati podršku.

Međutim, bivši kancelar Olaf Šolc odbio je da isporuči "Taurus" jer nije želeo da Nemačka bude direktno umešana u rat.

Austrijski vojni stručnjak Gustav Gresel ocenio je da je debata u Nemačkoj "pomalo apsurdna".

Gresel je istakao da je Šolc govorio o riziku eskalacije i troškovima obuke, iako su Ukrajinci već koristili britanski "Storm Shadow" "bez da se svet srušio".

"Najjača bezbednosna garancija Ukrajine"

Tokom nemačke izborne kampanje, sadašnji kancelar Fridrih Merc nagovestio je da će isporučiti "Taurus" ako pobedi.

U julu je rekao da je odluka još uvek na stolu, ali je ministar odbrane Boris Pistorius kasnije izjavio da Nemačka neće isporučiti "Taurus".

Tokom prve zvanične posete Kijevu u maju, Merc je rekao da Nemačka više neće objavljivati detalje o vojnoj pomoći Ukrajini zbog "strateške dvosmislenosti", kako Rusija ne bi znala unapred koje oružje stiže.

Tanjug AP/Efrem Lukatsky

 

Potom je objavljeno da će Berlin i Kijev sarađivati na industrijskoj proizvodnji projektila dugog dometa.

"Nemačka će finansirati buduću proizvodnju sistema dugog dometa u Ukrajini", saopštilo je ministarstvo odbrane 28. maja.

"Značajan broj sistema biće proizveden 2025. godine, a prvi primerci biće dostupni ukrajinskoj vojsci za samo nekoliko nedelja".

Nije jasno da li je nemačka vlada sufinansirala "Flamingo".

Na pitanje Euronewsa, portparol nemačkog ministarstva odbrane rekao je da "iz bezbednosnih razloga ne može da odgovori na pitanja o pojedinačnim sistemima naoružanja ili podršci pojedinim kompanijama".

Gresel je dodao da, iako je "Taurus" teže otkriti radarom i pokretljiviji je od "Flaminga", ovaj drugi "ima mnogo veći domet i bojevu glavu, pa samim tim i veći efekat na cilj".

Da li će "Flamingo" promeniti prirodu rata zavisi od obaveštajnih podataka koje Kijev ima o ciljevima, kaže Gresel.

Tanjug AP/Efrem Lukatsky

 

"Da li je cilj snažno branjen? Postoje li rupe u ruskoj PVO? Kada i gde su ruske lovačke patrole u vazduhu? Što preciznije to znate, bolje možete planirati misije", objašnjava on.

Za Hofmana sa Univerziteta u Oslu, masovna proizvodnja "Flaminga" ima ogromne implikacije ne samo na rat, već i na ukrajinsko odvraćanje posle rata.

"To je najjača bezbednosna garancija Ukrajine", napisao je na mreži X. "Ako može da raspolaže sa 3.000 do 5.000 ovakvih (i sličnih) projektila, spremnih da za 24–48 sati unište 25 odsto ruske ekonomije, dalja ruska agresija postaje neodrživa".

Komentari (0)

Evropa