Zvanično izvinjenje Danske zbog prisilne kontracepcije: Žene sa Grenlanda traže pravdu
Komentari
28/08/2025
-18:03
Premijerka Danske Mete Frederiksen objavila je dugo očekivano izvinjenje ženama sa Grenlanda i njihovim porodicama koje su bile pogođene, kako je navela, "sistematskom diskriminacijom" tokom kampanje kontracepcije.
Tokom 1960-ih i sedamdesetih godina prošlog veka, hiljadama inuitskih žena i devojčica, čak i onih starih samo 12 godina, ugrađivani su kontraceptivni uređaji u okviru programa kontrole rađanja koju su sprovodili danski lekari, piše BBC.
"Ne možemo promeniti ono što se dogodilo. Ali možemo preuzeti odgovornost. U ime Danske želim da se izvinim", rekla je Frederiksen povodom ovog skandala, priznajući da su žrtve "doživele i fizičku i psihološku štetu".
Razmere programa kontrole rađanja prvi put su dospele u javnost 2022. godine, zahvaljujući istraživačkom podkastu Spiralkampagnen – kampanja spirale.
Uređaj koji je korišćen poznat je kao spirala i postavlja se unutar materice kako bi sprečio trudnoću.
Tokom poslednjih nekoliko godina, mnoge žene su istupile sa tvrdnjama da im je intrauterini uložak (IUD) ugrađen bez njihovog znanja ili pristanka.
Malo njih je ranije bilo svesno postojanja ove kontraceptivne kampanje, a izveštaji su izazvali šok i bes u javnosti.
Povezane vesti
Zabeleženi podaci iz nacionalnog arhiva pokazuju da je u periodu između 1966. i 1970. godine 4.500 žena i devojčica, od kojih su neke bile stare samo 13 godina, imalo ugrađenu spiralu (IUD).
Nije poznato u koliko slučajeva nije bilo pristanka, ali su desetine žena iznele traumatična lična svedočenja, a neke su nakon toga ostale sterilne.
Grupa od 143 žene je u međuvremenu podnela tužbu protiv danske države tražeći odštetu – 138 njih je bilo mlađe od 18 godina u vreme kada im je ugrađen kontraceptiv.
Tanjug/AP/Felipe Dana
Upotreba spirale bila je toliko rasprostranjena da je rast populacije na Grenlandu drastično usporen.
Govoreći na danskoj televiziji u decembru prošle godine, bivši premijer Grenlanda Mute B. Egede izjavio je da je to bio "genocid".
Pokrenuta je i zvanična istraga, a nalazi će biti objavljeni narednog meseca, nakon dvogodišnjeg istraživanja.
"Iako nemamo potpunu sliku", izjavila je premijerka Frederiksen, "vlada je duboko pogođena činjenicom da toliko grenlandskih žena jednoglasno tvrdi da su bile izložene zlostavljanju od strane danskog zdravstvenog sistema".
Povezane vesti
Jedna od žrtava Henriete Bertelsen rekla je da je zadovoljna izvinjenjem, čak i ako je stiglo prilično kasno.
Naja Libert, psihološkinja, izjavila je ranije za BBC da je 100 odsto jasno da je danska vlada prekršila zakon, jer je "narušila naša ljudska prava i nanela nam ozbiljnu štetu".
"Izvinjenje je, naravno, lepo i moje klijentkinje to raduje. To im je delimično i potrebno. Ali ono što još nismo čuli jeste da li Danska priznaje ili prihvata da je u pitanju bilo kršenje ljudskih prava", rekao je Mads Praming, advokat koji zastupa žene u ovom slučaju, za BBC.
Grenland je bio danska kolonija do 1953. godine, a autonomiju je dobio tek 1979, iako je Kopenhagen nastavio da upravlja zdravstvenim sistemom sve do 1992. godine, kada je Grenland preuzeo tu odgovornost.
Nekoliko slučajeva prisilne kontracepcije dogodilo se i nakon prenosa odgovornosti za zdravstvo, pa čak i do 2018. godine, kako je ranije izvestio BBC.
Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen rekao je da njegova vlada takođe priznaje sopstvenu odgovornost, ali je na Fejsbuku istakao da je krajnje vreme da se Danska zvanično izvini.
"Predugo su žrtve... bile ućutkivane do smrti. Tužno je što izvinjenje stiže tek sada – prekasno je i previše loše. Ne možemo promeniti ono što se dogodilo. Ali možemo preuzeti odgovornost da istina izađe na videlo i da se odgovornost postavi tamo gde i pripada. Predstojeća istraga pokazaće pravi obim zlostavljanja i pomoći će da se obezbedi da se nešto ovakvo nikada više ne ponovi", rekao je.
Unsplash
Mete Frederiksen je priznala da je ovaj slučaj izazvao "bes i tugu kod mnogih Grenlanđana i porodica" i da je naštetio ugledu Danske.
Ovaj slučaj je samo jedan u nizu spornih trenutaka u vezi sa tretmanom Grenlanđana od strane Danske, uključujući prisilna usvajanja, odvajanje inuitske dece od porodica i slučajeve dece bez zakonski priznatih očeva, koji su uzdrmali odnose između ove arktičke teritorije i Kopenhagena – i dodatno podgrejali pozive za nezavisnost.
Grenland i Danska su se 2022. godine dogovorile da pokrenu istragu o skandalu sa spiralama. U to vreme, danski istoričar Søoren Rud rekao je za BBC da je razlog za ovu politiku bio delimično finansijski, ali i rezultat kolonijalnog mentaliteta.
Nakon Drugog svetskog rata, mala populacija Grenlanda brzo je porasla, i do 1970. godine gotovo se udvostručila. Rud je naveo da je Danska želela da ograniči rast populacije, jer je to smanjivalo "izazove u vezi sa obezbeđivanjem stambenog prostora i socijalnih usluga".
Aja Čemnitz, grenlandska poslanica u danskom parlamentu, pozdravila je izvinjenje i izjavila za BBC da je ono važno za zatvaranje ovog poglavlja kako u grenlandskoj, tako i u danskoj javnosti.
"Ovo nisu istorijski slučajevi – ovo je današnja stvarnost. To su ljudi koji i dalje žive i koji su pogođeni ovim događajima. Trebalo bi da se fokusiramo i na kompenzaciju za žene. Naravno, detaljno ćemo proučiti izveštaj i politički nastaviti da pratimo ceo slučaj“, dodala je.
Komentari (0)