Francuska vlada pred kolapsom: Koji su mogući scenariji posle ključnog glasanja u parlamentu i koji je najizvesniji?

Francuski premijer Fransoa Bajru suočiće se sa ključnim glasanjem o poverenju u parlamentu 8. septembra, što bi moglo da sruši njegovu krhku vladu.

Imenovan u decembru prošle godine od strane francuskog predsednika Emanuela Makrona, Bajru se bori da održi manjinsku koaliciju u duboko podeljenoj Nacionalnoj skupštini.

Ako izgubi, što se čini najverovatnijim ishodom, Francuska bi mogla ući u još jedan period političke neizvesnosti.

Euronews daje pregled nekoliko scenarija koji bi mogli oblikovati francusku politiku u narednim nedeljama.

Zašto se održava glasanje o poverenju?

Sam Bajru je pokrenuo glasanje o poverenju, što je neuobičajen potez u francuskoj politici.

U središtu sukoba nalazi se Bajruov plan za obuzdavanje javnih finansija zemlje. Njegov budžetski plan za 2026. fokusira se na oštro smanjenje deficita sa 5,8 odsto prošle godine na ispod 4,6 odsto naredne godine, što bi zahtevalo velika smanjenja potrošnje i potencijalno nove poreske mere.

Jedan od najnepopularnijih predloga je ukidanje dva državna praznika od ukupno 11 u Francuskoj, a kao primeri su "sugerisani" Uskršnji ponedeljak i 8. maj, dan kojim se obeležava kraj Drugog svetskog rata u Evropi. 

Dok on to predstavlja kao neophodno za održavanje duga "na održivom nivou", opozicione partije ga osuđuju kao previše restriktivnog i socijalno nepravednog. Masovni protesti najavljeni su za 10. i 18. septembar širom zemlje.

Tanjug/AP/Bob Edme

Za razliku od izglasavanja nepoverenja koje pokreće opozicija, ovo glasanje je premijerov pokušaj da dokaže da ima legitimitet da vlada.

Koji su mogući ishodi?

Najverovatniji scenario: Pad Bajruove vlade

Narednog ponedeljka, Bajru će održati govor o politici, nakon čega sledi debata, a zatim glasanje u parlamentu. Potrebno je 289 glasova od 577 da bi vlada pala.

Verovatno je da će se to dogoditi, s obzirom na to da su krajnje desni Nacionalni front, krajnje leva Nepokorena Francuska (LFI), Komunistička partija, Zeleni i Socijalistička partija najavili da će glasati protiv šefa vlade.

Ako vlada padne, Bajru i njegovi ministri biće primorani da podnesu ostavke. Njegov kabinet bi tada bio ograničen na obavljanje tekućih poslova dok Makron ne imenuje naslednika.

Predsednik bi imao nekoliko opcija: mogao bi imenovati drugog premijera iz svojih redova, obratiti se nekoj ličnosti iz civilnog društva ili političaru iz druge partije koji bi mogao da formira koaliciju.

profimedia

Još jedna mogućnost je tehnička vlada koju bi predvodio visoki državni službenik, prihvatljiv za većinu stranaka.

Međutim, svi ovi scenariji nailaze na isti problem: imenovani kandidat bi mogao da se suoči sa novim glasanjem o nepoverenju u duboko podeljenom donjem domu između levice, centra i krajnje desnice.

Manje verovatno: Bajru preživljava

Iako malo verovatno, Brjru bi ipak mogao da preživi. To bi zahtevalo značajne ustupke drugim partijama, posebno u vezi sa budžetskim planom.

Ove nedelje, premijer će se sastati sa različitim partijama kako bi pregovarao o svom opstanku pred glasanje sledeće nedelje.

Ako uspe, Bajru bi dobio načelnu podršku za svoju strategiju smanjenja deficita, ali bi zatim morao da pregovara o svakoj meri sa neprijateljski nastrojenim parlamentom.

Njegov opstanak bio bi na ledu i samo bi odložio institucionalni zastoj.

Mogućnost raspuštanja parlamenta i vanrednih izbora

Od Makronove iznenadne odluke da raspusti parlament 9. juna 2024, Francuska je zaglavljena u hroničnoj nestabilnosti.

Francuski ustav sada omogućava predsedniku da ponovo raspusti parlament, jer je prošao jednogodišnji period čekanja. Novi parlamentarni izbori morali bi da se održe u roku od 20 do 40 dana.

Krajnja desnica odavno zagovara ovaj scenario, uverena da bi ovog puta pobedila, nakon što je osvojila 33 odsto u prvom krugu izbora u junu 2024.

Međutim, Nacionalni front je završio na trećem mestu u drugom krugu, nakon što su levica i Makronovi pristalice udružili snage kako bi blokirali napredovanje krajnje desnice u što više okruga.

U nedavnoj Ifop anketi sprovedenoj za francuske medije, 63 odsto ispitanih želi da se Nacionalna skupština raspusti i da se održe novi parlamentarni izbori.

Makron je, međutim, više puta izjavio da vanredni izbori nisu njegov prvi izbor.

A šta ako Makron podnese ostavku?

Suočen sa ponovljenim političkim ćorsokacima od raspuštanja 2024, neki su postavili pitanje da li bi Makron trebalo da se povuče.

Ta hipoteza ostaje krajnje neverovatna. Francuski predsednik je više puta insistirao da će odslužiti svoj mandat do 2027, bez obzira na političke turbulencije.

Tanjug AP/Yves Herman

Lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon izjavio je da je "Makron haos" i pozvao na njegovu ostavku ako Bajruov predlog glasanja o poverenju 8. septembra propadne.

Melanšon je takođe tvrdio da će postupak opoziva biti pokrenut krajem septembra.

Šta je sa budžetom za 2026. godinu?

Pad Bajruove vlade automatski bi blokirao budžetski predlog za 2026. Nova vlada bi mogla da predstavi revidiranu verziju, prateći uobičajeni zakonodavni proces.

U malo verovatnom slučaju da nova vlada ne bude formirana do kraja 2025, posebna odredba omogućila bi produženje budžeta za 2025. u 2026, čime bi se obezbedio kontinuitet prihoda i rashoda države.

Međutim, takvo privremeno rešenje dodatno bi oslabilo fiskalni kredibilitet Francuske u očima kreditnih agencija i Evropske unije.