Pitanja posle sastanka Koalicije voljnih: Koje zemlje će poslati trupe u Ukrajinu i na koliki rizik je spreman Putin?

Na sastanku tzv. Koalicije voljnih u Parizu se 26 zemalja obavezalo da će poslati trupe u Ukrajinu kao garant bezbednosti posle prekida vatre. Predsednik Rusije Vladimir Putin kaže da će zapadna vojska koja bude raspoređena u Ukrajini biti legitimna meta za Moskvu. Ponavlja i da je spreman za razgovor sa Zelenskim, ukoliko dođe u Moskvu.

Govoreći na ekonomskom forumu u Vladivostoku, ruksi predsednik je rekao da ako se vojska pojavi u Ukrajini, tokom vojne operacije, može samo da bude legitimna meta za uništenje. Rusija smatra da ona treba da bude jedna od zemalja koja garantuje očuvanje mira, što odbijaju Kijev i saveznici.

"Što se tiče slanja vosjke, to je jedan od ključnih razloga za sve, uvlačenje Ukrajine u NATO. Ako se vojska pojavi, posebno sada, dok borbe traju, smatraćemo da je legitimna meta. Ako dođemo do sporazuma, neka niko ne sumnja da će Rusija držati reč. Poštovaćemo garancije koje moraju da budu prihvatljive i za Rusiju i za Ukrajinu. Ali o tome sa nama niko ozbiljno nije razgovarao", rekao je Putin.

S druge strane, Volodimir Zelenski je zahvalio saveznicima  i posebno Americi koja se obavezala da će pomoći u pružanju bezbednosnih garancija iako detalji američke podrške nisu sasvim jasni. U isto vreme, podseća da je susret sa Putinom neophodan, ali ne pod ruskim uslovima. 

Tanjug/AP/Ludovic Marin

Dvadeset šest od trideset pet zemalja koje čine Kolaciju voljnih se obavezalo na slanje vojske kao garanta bezbednosti, ostale usaglašavaju stavove. Samo su Italija i Amerika otvoreno saopštile da neće slati svoje vojnike.

Pojedine evropsle diplomate upozoravaju da bi obećanje o slanju vojske samo pomoglo Putinovom narativu protiv Zapada. U isto vreme generalni sekretar NATO-a Mark Rute kaže da Rusija nema pravo veta na slanje trupa zapadnih zemalja u Ukrajinu i da se ne bi trebalo zamariti time šta Rusija o tome misli, jer je Ukrajina suverena zemlja.

Kostić: Niko neće stranu vojsku u svom dvorištu

Komentarišući odluke sa sastanka Koalicije voljnih, ali i reakcije iz Rusije, Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put je rekao za Euronews Srbija da niko ne želi da ima stranu vojsku u svom dvorištu.

"Tako i Rusija ne bi volela da postoje NATO trupe u Ukrajini. Ali ono što u tom argumentu verovatno ne pije vodu jeste što ni sam Putin nije spreman da rizikuje direktan sukob sa NATO-om i sa ostalim članicama Saveza. Ono čemu se možda nadao Putin najviše jeste da će možda Tramp ispuniti obećanje koje je davao na početku mandata, da izađe iz NATO-a i onda ukoliko Amerika ne bi bila u NATO-u, Rusija bi mnogo lakše mogla da se čak direktno konfrontira sa evropskim snagama", rekao je Kostić. 

Međutim, kako napominje, sadašnji ponovljeni dobar odnos između Evrope i Amerike je nešto što zaista smeta Putinu, čak i bez prisustva američkih trupa u Ukrajini. Ali uz činjenicu da postoje trupe članica NATO Saveza u Ukrajini, svakako je to taktika odvraćanja i rekao bih, vrlo važna prevencija jer ni Putin u bilo kakvoj konstelaciji ne bi rizikovao direktan sukob sa NATO", istakao je sagovornik Euronews Srbija. 

Kako je naveo, to je verovatno jedina garancija koju Zapad može da pruži Ukrajini, osim onoga što već postoji, a to je naoružavanje i obučavanje ukrajinskih vojnika.

Kaže da smo videli informaciju da je na sastanku Koalicije voljnih učestvovalo 39 predstavnika, i da smo nakon tog ačuli da je njih 26 spremno da pruži neke garancije, ali nemamo tačan spisak država.

"Pretpostavlja se da su pored ovih evropskih zemalja tu Japan, Kanada, i Australija. Dakle neki tradicionalni partneri i Amerikanaca i Evropljana", rekao je Kosić.

Tri nivoa garancija

Dodaje da je neizvestan i stpeen pomoći koji su države spremne da pruže.

"Na primer imamo Poljsku koja najviše izdvaja za NATO budžet od svih evropskih zemalja. Poljski predsednik je rekao da Poljaci nisu spremni da pošalju direktno trupe u Ukrajinu, ali su spremni da šalju dodatno naoružanje u Ukrajinu i da dodatno jačaju logistiku. Tako da možda je zanimljivo i ono što je pomenula Fon der Lajen, a to jeste da će biti neka tri nivoa garancija za Ukrajinu", objasnio je Kostić. 

Kaže da je prva garancija da postoji Koalicija voljnih i da su određene zemlje spremne da pošalju vojsku, ali još uvek ne znamo koje.

"Druga garancija jeste i to obučavanje ukrajinskih vojnika i snabdevanje Ukrajine logističkom pomoći i ovo ostalo što je sve bilo do sad. I ta treća faza je zanimljiva jer se pominje neki novi fond od 150 milijardi dolara koji će se izdvojiti za namensku i za naoružanje, koje će takođe biti prodato Ukrajini, dakle, ne poklonjeno, nego prodato. Tako da vidimo da svaka od tih država će biti uključena na nekom nivou", naveo je. 

Kompletno gostovanje Mijata Kostića pogledajte u video prilogu.