Jugozapadna Evropa pogođena ekstremnim vrućinama tokom trećeg najtoplijeg avgusta u istoriji

Avgust je jugozapadnoj Evropi doneo treći veliki toplotni talas ovog leta, praćen izuzetno razornim požarima, piše Euronews. Prema podacima Evropske službe za klimatske promene Copernicus (C3S), avgust 2025. bio je treći najtopliji avgust ikada zabeležen na globalnom nivou.

Naime, temperature su bile za 0,49 stepeni Celzijusa više od proseka za taj mesec u periodu od 1991. do 2020. godine.

Podaci C3S pokazuju da je avgust 2025. bio za 0,22 stepena Celzijusa hladniji od dva najtoplija avgusta — 2023. i 2024. godine. U poređenju s predindustrijskim nivoom, prošli mesec bio je topliji za 1,29 stepeni Celzijusa.

Takođe, poslednjih 12 meseci, od septembra 2024. do avgusta 2025, bilo je za 0,64 stepeni Celzijusa toplije u odnosu na prosek iz perioda 1991–2020, i za čak 1,53 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo, navodi Euronews.

U celini, ovo leto bilo je treće najtoplije zabeleženo na globalnom nivou, sa prosečnom temperaturom od 0,47 stepeni Celzijusa iznad proseka iz perioda 1991–2020. Samo su leta 2023. i 2024. bila toplija.

Treći veliki toplotni talas u jugozapadnoj Evropi

U Evropi, avgustovska prosečna temperatura iznosila je 19,46 stepen Celzjusa, što je za 0,3 stepena iznad proseka. Ipak, ova vrednost ne svrstava ovogodišnji avgust među deset najtoplijih u evropskim meteorološkim zapisima Copernicus-a.

Međutim, pojedini delovi kontinenta, posebno Iberijsko poluostrvo i jugozapad Francuske, bili su ozbiljno pogođeni uslovima toplotnog talasa.

"U jugozapadnoj Evropi, avgust je doneo treći veliki toplotni talas ovog leta, praćen izuzetno jakim požarima“, rekla je Samanta Berges, strateška rukovoditeljka za klimu u Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF).

Više od milion hektara zemlje izgorelo je širom Evrope od početka godine — površina veća od Kipra.

U Španiji je izgorelo skoro 400.000 hektara zemljišta od januara, prema podacima Evropskog informacionog sistema o šumskim požarima (EFFIS), dok je u Portugalu stradalo više od 260.000 hektara.

Brza analiza organizacije World Weather Attribution pokazala je da su topli, suvi i vetroviti uslovi koji su pogoršali požare postali verovatniji i intenzivniji zbog klimatskih promena.

U celini, Evropa je ove godine zabeležila četvrto najtoplije leto do sada, sa prosekom od 0,9 stepeni Celzijusa iznad proseka iz perioda 1991–2020. Temperature su bile iznad proseka u gotovo celom regionu, osim u pojedinim delovima Istočne Evrope.

Sezona je takođe donela suvlje od proseka uslove u velikom delu zapadne i južne Evrope, kao i na Balkanu, u oblastima oko Crnog mora, Skandinavije, Finske i severozapadne Rusije.

Okeani na planeti neobično topli

Prosečna temperatura površine mora (SST) u većini svetskih okeana iznosila je 20,82 stepeni Celzijusa — treća najviša zabeležena vrednost.

Severni Pacifik je beležio znatno iznadprosečne temperature površine mora, sa rekordnim vrednostima u pojedinim oblastima.

"S obzirom na to da su okeani širom sveta i dalje neobično topli, ovi događaji ne ukazuju samo na hitnost smanjenja emisija, već i na kritičnu potrebu za prilagođavanjem na sve češće i intenzivnije klimatske ekstreme“, ističe Burgess.

U Evropi je avgust bio nešto šarenolikiji. Iako su temperature mora u Mediteranu bile znatno niže nego 2024. godine, rekordno visoke vrednosti nastavile su se u delu Severnog Atlantika, zapadno od Francuske i Velike Britanije.