Skrivena nezaposlenost u Evropi: Koje zemlje se suočavaju sa najvećim viškom radne snage?

Definicija nezaposlenosti je restriktivna i isključuje mnoge ljude koji nisu zaposleni. Višak radne snage, obuhvatajući dodatne grupe ljudi bez posla, pruža sveobuhvatniju sliku od same nezaposlenosti.

U drugom kvartalu 2025. godine, prema zvaničnim podacima, u EU je nezaposleno 13,3 miliona ljudi starosti od 15 do 74 godine. Međutim, taj broj raste na 26,8 miliona kada se uračuna takozvana "skrivena nezaposlenost", jer je standardna definicija zaposlenosti veoma restriktivna. Ona isključuje tri ključne grupe: osobe koje su dostupne za rad, ali ne traže aktivno zaposlenje, nedovoljno zaposlene osobe koje rade skraćeno radno vreme, osobe koje traže posao, ali trenutno nisu dostupne za rad, navodi Euronews.

Prema podacima Eurostata, ove grupe, zajedno sa nezaposlenima, čine takozvani "višak radne snage". Ali, u kojim evropskim zemljama je radna snaga najviše neiskorišćena?

U EU, višak radne snage je u drugom kvartalu 2025. godine iznosio 11,7 odsto, prema podacima Eurostata. Taj procenat obuhvata 5,8 odsto nezaposlenih, 2,6 odsto ljudi koji su dostupni za rad ali ga ne traže, 2,4 odsto nedovoljno zaposlenih i 0,9 odsto onih koji traže posao ali trenutno nisu dostupni.

U 33 evropske zemlje, višak radne snage kreće se od 5,1 odsto u Poljskoj do 25,8 odsto u Turskoj, koja se izdvaja kao izuzetak. Dve nordijske zemlje, Finska (19,5 odsto) i Švedska (18,8 odsto), nalaze se među tri najviše rangirane, odmah iza Španije (18,6 odsto).

Ova "skrivena nezaposlenost" je takođe visoka u Bosni i Hercegovini (17,1 odsto), Francuskoj (15,4 odsto) i Italiji (15 odsto).

Poljska (5,1 odsto), Slovenija (5,3 odsto), Malta (5,4 odsto) i Bugarska (5,5 odsto) beleže najniže stope viška radne snage u Evropi, sve ispod šest odsto.

Među četiri najveće ekonomije EU, Nemačka ima najniži višak radne snage – 7,8 odsto, što je jedina ispod proseka EU. Preostale tri – Francuska, Italija i Španija – nalaze se u gornjem delu liste, sa stopama koje su na ili iznad 15 odsto.

profimedia

Zbir četiri varijable koje čine višak radne snage može se blago razlikovati među zemljama u Eurostatovoj bazi podataka, zbog zaokruživanja i u nekim slučajevima zbog sezonskih prilagođavanja.

Faktori koji utiču na razlike u višku radne snage među državama

Dorotea Šmit-Klau, šefica sektora za zapošljavanje, tržište rada i mlade u Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) u Ženevi, objasnila je da četiri glavna faktora utiču na velike razlike u višku radne snage među evropskim zemljama.

Jedan od faktora su uporno visoke stope nezaposlenosti koje obeshrabruju ljude da traže posao. Često nemaju poverenja u sistem da im pomogne da nađu odgovarajući posao.

"Decenije visoke nezaposlenosti stvorile su osećaj da je potraga uzaludna. Kada ljudi veruju da su šanse za pronalazak odgovarajućeg posla male, često prestaju da traže, iako su i dalje voljni i sposobni da rade", rekla je ona.

Pixabay

Drugi faktor su nedovoljni sistemi podrške, kao što su ograničene mogućnosti za brigu o porodici i opresivne društvene norme.

"To objašnjava veliki deo razlike u stopama učešća na tržištu rada između severnih i južnih evropskih zemalja", rekla je ona.

Treći mogući razlog je nedostatak kvalitetnih radnih mesta i pozicija koje odgovaraju aspiracijama i potrebama onih koji traže posao.

Pored toga, neusaglašenost veština sa potrebama tržišta rada može ostati prepreka čak i za radnike koji ulažu u svoje obrazovanje i obuku.

"Prekasno su shvatili da njihove veštine ne odgovaraju onome što poslodavci traže, što je snažan razlog da izgube nadu", rekla je Šmit-Klau.

Dostupni za rad, ali ne traže posao – zašto?

Nakon nezaposlenih, druga najveća grupa koja doprinosi višku radne snage u EU su osobe koje su dostupne za rad, ali ne traže posao aktivno. Ova grupa pokazuje značajne razlike među zemljama, krećući se od samo 0,3 odsto u Češkoj do 12,3 odsto u Turskoj.

Turska je jedina zemlja u kojoj je udeo ljudi koji su dostupni za rad, ali ga ne traže, veći od stope nezaposlenosti (8,6 odsto).

Profimedia

Ova stopa je takođe relativno visoka u Italiji (6,6 odsto) i Švedskoj (4,4 odsto). Nasuprot tome, u Španiji iznosi samo 2,8 odsto, uprkos tome što ta zemlja ima najvišu stopu nezaposlenosti u EU.

Nedovoljno zaposleni koji rade skraćeno radno vreme

Veće stope nedovoljno zaposlenih koji rade skraćeno radno vreme takođe značajno doprinose ukupnom višku radne snage u nekoliko zemalja. Holandija (5,1 odsto), Finska (4,8 odsto) i Irska (4,7 odsto) čine prve tri zemlje, dok je ta stopa takođe iznad četiri odsto u Švajcarskoj, Turskoj i Španiji.

Trećina viška iz nezaposlenosti u četiri zemlje

Nezaposlenost čini otprilike jednu trećinu ukupnog viška radne snage u četiri zemlje: Holandiji i Turskoj (obe 33 odsto), i Irskoj i Švajcarskoj (36%). Ovo ukazuje na to da postoji veliki broj ljudi bez posla koji nisu obuhvaćeni stopama nezaposlenosti, što naglašava značaj posmatranja podataka o višku radne snage.