Sutra se obeleževa 109. godina od iskrcavanja Srba na Krfu: Premijer Macut polaže vence u Mauzoleju i "plavoj grobnici"
Komentari
24/09/2025
-19:11
Na Krfu se sutra obeleževa 109. godina od iskrcavanja srpske vojske u Prvom svetskom ratu, a centralnu državnu komemoraciju predvodiće predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut.
Premijer Macut će na ostrvu Vidu položiti vence u Mauzoleju i na spomen-obeležje Mornarički krst, a potom i u "plavu grobnicu".
Tragično povlačenje Srba u zimu 1915/1916. preko planinskih vrleti od Kosova i Metohije put obala Jadrana okončano je kada su saveznici najzad prihvatili da evakuišu pristigle, teško iscrpljene srpske trupe sa jadransko jonskih obala na Krf, nakon odlaganja, niza kompikacija, pa i sabotaže Italijana.
Srpske trupe su tako na Krf, mesto oporavka, evakuisane počev od druge polovine januara 1916. godine.
Posle prihvata i postupnog oporavka, revitalizovana srpska vojska će proleća te godine, od aprila, biti prebačena u zaleđe Soluna gde je tada oblikovan novi front, koji će Srbi pobednosno probiti sredinom septembra 1918.
Povlačenju preko planinskih vrleti put jadranskih obala u zimu 1915/1916. prethodile su teške borbe u kojima su Srbi tokom 1914. bili iznenađujuće uspešni. Posle uspešnog odbacivanja, odnosno poraza invazionih austrougarskih trupa krajem 1914. velikim pobedama na Ceru, avgusta, i Kolubari, novembra/decembra te godine, koje su zaprepastile ne samo poražene nego i saveznike, situacija u Srbiji je bila relativno mirna sve do oktobra 1915.
Zemlja je pored ratnih žrtava u prethodnom periodu, tokom ratnog interregnuma 1915. zatišja, bila suočena sa epidemijom zaraznih bolesti, pegavog tifusa, koji je odneo brojne žrtve, upravo u zonama u kojim su prethodne bile prisutne formacije Austrougarske, koje su iako teško poražene, kao vid biološkog rata ostavile zaraze.
Povezane vesti
Oktobra 1915. inače isrpljena, posle balkanskih ratova 1912/1913. i teške 1914. kada je Austrougarska napala Srbiju, Srbija je bila suočena s napadom bitno širih razmera, osim Austrougarske agresiji se priključila i Nemačka, a sredinom otobra, sa leđa, i Bugarska, bez objave rata.
Pod zapovedništvom feldmaršla Augusta fon Makenzena, na Srbiju je tada napalo oko pola miliona vojnika u sastavu 11. nemačke armije, uz Balkansku armiju Austrougarske, i još dve bugarske armije.
Pored grčevitog otpora na Savi, Dunavu, prema Bugarskoj, srpska komanda je bila primorana na postupno povlačenje, sve vreme pod borbom. Paralelno, bugarske trupe su zaposele dolinu Vardara, pa je evakuacija Srba tim putem prema Solunu onemogućena.
Konačno krajem novembra te 1915. srpska Vrhovna komanda koja se tada nalazila sa glavninom trupa i izbeglog naroda na Kosovu odnosno Metohiji, donosi odluku da se povlačenje nastavi put Jadrana, nakon što je odbačen predlog vojvode Mišića da se upravo na Kosovu, ma koliko bezizgledano, krene u odlučan protivnapad. Pošto je dolina Vardara bila zaprečena jedini put u susret saveznicima vodio je preko planinskih vrleti put Jadrana.
Po odluci Vrhovne komande od 25. novembra, povlačenje je naloženo na više ruta. Glavnina je trabalo da se kreće pravcem Peć, Andrijevica, Podgorica, Skadar. Drugi, od Đakovice na Ljum Kulu pa Skadar, ili trasom od Debra i Struge put Elbasana.
Vlada i Vrhova komanda evakuaciju su započele 26. novembra, dok se glavnina vojske pokrenula 3. decembra. Prethodno su uklonjena, zakopana ili slično, artiljerijska sredsta i drugo što je moglo poslužiti neprijatelju.
Bila je to strahovito teška situacija, u uslovima jake zime, nemogućnosti snabdevanja, i izrazitog neprijateljstva lokalnog stanovništva koje je neretko napadalo i pljačkalo one koji su zaostali ili su se našli van glavnine trupa. Nalozi Esad paše Toptanija da se omogući neometan prolaz Srba nisu poštovani. Čak i u Podgorici kakvo takvo snabdevanje je bilo moguće obezbediti isključivo zlatom.
Povezane vesti
U komandama Nemačke i Austrougarske zavladalo je tada uverenje da srpska vojska više ne postoji.
Ukupno, na taj način, do jadranske obale pristiglo je do 160.000 Srba, krajem decembra. Desetine hiljada su pritom tokom evakuacije stradale, od smrzavanja, napada lokalnog stanovništva, isrpljenosti, gladi.
Srpske trupe, Vrhovna komanda i Vlada koncentriasli su se potom u zoni Skadra, a deo trupa i južnije kod Drača ili čak Valone.
Povezane vesti
Saveznici međutim nisu organizovali prihvat iznemoglih srpskih trupa. Tek posle oštrih intervencija zvaničnog Petrograda evakuacija je organizovana. Nikolaj II je tada zapretio povlačenjem Rusije iz rata, u porukama od 18. januara Londonu i Parizu, ako se Srbima ne uputi pomoć, posle vapaja Nikole Pašića ruskom dvoru od 15. januara. U međuvremenu, iako strahovito premoreni i iscrpeljeni, Srbi su nastavili povlačenje južnije od Skadra duž priobalja prema Draču.
Vlada Francuske donela je odluku 28. januara da evakuacija Srba ima biti prioritet. Tako je do sredine februara na Krf dovezeno oko 135.000 Srba, a približno 12.000 u Bizertu, u tada francuskom Tunisu. Manji deo je prebačen i na Korziku ili drugde po Francuskoj. Aprila 1916. na Krfu se nalazilo više od 150.000 Srba.
Francuzi i Britanci su, uz nesebičnu pomoć matičnog grčkog stanovništva, na Krfu postepeno obezbedili prihvat, lečenje, oporavak a onda i revitalizaciju srpske vojske. Iako, u prvo vreme, nije bilo dovoljno ni hrane, ni ogreva, ni smeštaja.
Hiljade su bile tako iscrpljene da oporavak nije uspeo. Najteže oboleli smeštani su na obližnje ostvrce Vido, tada veliku bolnicu, i grobnicu Srba, poput obližnjih voda Jonskog mora, u kojima su sahranjivani, njih oko 5.400, što je opevao Milutin Bojić potresnom "plavom grobnicom". Postoji predanje da u tim vodama grčki meštani decenijama potom nisu odlazili u ribolov.
Komentari (0)