Da li su ovo bili najvažniji izbori u istoriji Moldavije: Istoričar za Euronews Srbija o ishodu glasanja i posledicama

Proevropska Stranka akcije i solidarnosti pobedila je na parlamentarnim izborima u Moldaviji osvojivši 50 odsto glasova. Na drugom mestu nalazi se proruski Patriotski blok koji je osvojio 24 odsto. Predsednica Maja Sandu ocenila je ove izbore kao najvažnje u istoriji zemlje još od sticanja nezavisnosti 1991. godine. Istoričar Oktavijan Ciku u intervjuu za Euronews Srbija kaže da su pobedničku partiju podržale i druge stranke, kao i da je ona nastupila sa širokom bazom glasača razlitičh ekonomskih, socijalnih, političkih stavova. Poručuje i da bi Evropska unija trebalo da odluči šta će da uradi sa Moldavijom, inače će ta zemlja biti u stalnim previranjima u kontekstu sukoba između Rusije i EU. 

Da li ste iznenađeni rezultatima izbora s obzirom na to da su ankete predviđale tesnu trku između proevropskog i proruskog bloka? 

- Iskreno, nisam iznenađen ovim rezultatom jer je na prethodnim predsedničkim izborima prošlih godina proevropski blok je pobedio sa 55 odsto. To je bio znak da je naše društvo jasno proevropski opredeljeno. Tako je još od 2009. godine, od tada se u Moldaviji glasa proevropski. Naravno, bilo je nekih izbora gde je bilo sukoba između oligarhga i proevropskih partija, ali je društvo uglavnom opredeljeno ka EU. Iznenađujući je bio verovatno krajnji rezultat. Ovo je prvi put da je jedna proevropska partija dva puta zaredom dobila na izborima i može samostalnod a formira vladu. I to je dobro, jer je to nastavak procesa evrointegracija koji je počeo sa pobedom Partije akcije i solidarnosti predsednice Maje Sandu. Narvno, ovi izbori su bili održani u posebnom geopolitičkom kontekstu. Dakle, bez programa, doktrina, ideologija. Prosto rečeno, zapad ili istok. Tako nije bilo u Moaldaviji od 2009. Možda je prvi put bilo tako 2001. a od 2009. je došlo do velikih promena. Pobeda nad režimom Voronjina. Dakle, za mene ovo sve nije bilo iznenađenje, ali naše društvo zaista oseća strah, i to je ove izbore učinilo posebno napetim, reč je naravno o strahu od rata u Ukrajini.  

Da li su ovo zaista bili najvažniji izbori u istoriji Moldavije? 

- Da i ne. Jer, veoma važni izbori su održani 2001. Tada je proevropsku opciju u parlamentu pobedila Komunistička partija Vladimira Voronjina. Tada je uspostavljena proruska vlada koja je trajala osam godina. Mogli bismo da kažemo i da su izbori 2009. takođe bili veoma važni, jer kao rezultat se dogodila revolucija u Republici Moldaviji, predsedništvo i parlament su zapaljeni. Tada se u Republici Moldaviji politički pejzaž potpuno promenio. Ali zapravo, zašto to s druge strane i jeste tačno, Putin je uložio mnogo novca u ove izbore. Putina ne zanima rat u Republici Moldaviji. On naravno ima resurse da taj rat započne, jer naša država je neutralna, sa veoma malom vojskom i potpuno neiskusnom, ako govorimo o ratnim dejstvima. Putin je želeo da proruski blok pobedi na izborima, a Moldavija postane ruska gubernija. To bi bilo snažno oružje u rukama Rusije. Da kažu, nije važno koliko ko podržava Moldaviju i kako, oni u stvari žele da budu u ruskom svetu. A drugo, to bi Putinu pomoglo da reši još neke probleme, recimo da okruži Ukrajinu. Suštinski, Rumunija i Poljska bi ostale jedini susedi, odnosno prijateljski nastrojeni susedi Ukrajine. On hoće i da pobedi Rumuniju u tome, jer za Rumuniju je važno da Modlavija bude proveropska država.

Probao je to isto  jednom 2019. godine, tada se vodila borba između proputinistia i proevropljana. Bila je to hibridna vlada. Plahotnjuk, dobro poznat moldavski oligarh, je u suštini uzurpirao vlast i postao diktator. Vladao je zemljom. Ali to je trajalo kratko, što je vrlo zanimljivo. Jer, na primer, imali smo dva proruska ministra, ministar unutrašnjih poslova i ministar odbrane. I šta će vam rat ako imate kontrolu nad sektorima policije i vojske? I sa te tačke gledišta ti izbori su takođe bili važni. Srećom, rezultat je bio dobar za nas. Ako bismo rekli da Ukrajina može da potuče Rusiju na frontu, Moldavija to čini na izborima. To vam je nešto kao u Ratovima zvezda. Repubika je pobedila carstvo. Sa skromnim resursima, ali organizovano, uz učešće civilnog društva. Takođe neke političke partije su podržale Partiju akcije i solidarnosti. Posebno želim da istaknem Partiju dostojanstva i slobode. Prethodno je ta stranka bila u koaliciji sa vladajućom partijom, kada je pobedila Plahotnjuka. I ja sam bio tada tamo, svi smo bili zajedno. Platforma DA se pridružila PAS-u na ovim izborima, A to je najveća opoziciona partija. Dva člana, ukljućujući predsednika te partije bili su čak na izbornoj listi.

Takođe, vladajuću stranku su podržali neki unionisti. Konkrentno, Blok nacionalnog jedinstva. Zalažu se za ujedinjenje sa Rumunijom. Oni smatraju da je podrška na izborima bila način da Moldavija što pre uđe u Evropsku uniju. A ako bi se Moldavija priključila Rumuniji, veruju da bi to bio još kraći put. Dakle, blok unionista je podržao Partiju akcije i solidarnosti na ovim izborima. Zapravo, povukli su se sa izbora, i tako im dali podršku. I kao što sam rekao, veliki broj organizacija civilnog društva. Dakle, PAS je nastupio kao reformisana partija, sa širokom bazom glasača razlitičh ekonomskih, socijalnih, političkih stavova. I zato imamo ove rezultate izbora 

Da li je dostižan cilj vladajuće Stranke akcije i solidarnosti - članstvo u EU do 2030. godine? 

- Naravno da je dostižan, jer Evropska Unija treba da odluči šta će da uradi sa Moldavijom. U suprotnom, Modavija će stalno biti u ovim previranjima, u kontekstu sukoba Rusije i Evropske Unije. Naravno, najveći i najozbiljniji problem je Pridnjestrovlje. Jer, ne znamo šta će dalje biti sa Pridnjestrovljem. Verovatno je najbolji argument za preuzimanje kontrole nad Pridnjestrovljem ono što je rekao Zelenski - spremni amo da to rešimo vojno. Predsednica Maja Sandu je rekla, ne, to teba mirno da se reši. Verovatno jer Rusija nije blizu Odesi. Rekao bih da će Pridnjestrovlje ostati mirno, kada je reč o ovoj debati. A ako ostane mirno, Moldavija će uspeti da se integriše u Evropsku Uniju.

Drugi problem je koalicija za Ukrajinu. Kao što znate, Ukrajina jep prva pokrenula proces integracije, a Evropska unija je onda status kandidata dala i Ukrajini i Moldaviji. Ukoliko u Moldaviji sve bude u redu, i nema primedbi od ostalih zemalja, iako ima rezervi iz same Ukrajne, Mađarske Slovačke.... mada to je drugo pitanje. Dakle, predsednik Zelenski je rekao, radujemo se ulasku u EU zajedno sa Moldavijom.  

Predizborna atmosfera bila je veoma tenzična. Videli smo navode da su proruske pristalice obučavane na teritoriji Srbije. Kako će ovi navodi uticati na odnose dve zemlje i percepciju Moldavaca o Srbiji? 

- Znate, toliko se toga desilo tokom predizbornog perioda, da je to bila samo jedna komponenta. Nije to bilo toliko važno kao na primer, to što je Ruska Federacija upotrebila 350 miliona evra. Ili, pripreme za vladu u egzilu u Moskvi. Ili tenzije unutar same Republike Moldavije kada je reč o implikacijama rada proruskih partija. Rusija je upotrebila mnogo instrumenata unutar i van Moldavije. Ovo, u slučaju Srbije, je evrovatno bio tek jedan od tih instrumenata. Mislim da to nije bilo od najveće važnosti, ali je pokazalo eksplicitno raznovrsnost ruskog mešanja u ove izbore. Naravno, ulog je bio veliki za proruske partije, jer Rusija je u ove izbore uključila tri vrste stranaka. Prvo, tradicionalne parlamentarne, socijalističke i komunističke partije koje čine Patriotski blok. Drugo, alternativni blok, koji je podsećao na evropski, čak je imao i plavu boju, a među tim liderima su neki koji su opisani kao proevropski. Cilj je bio da se uzmu glasovi od proveropski orijentisanih birača. A to su u stvari bili Putinisti, kao partija Ilona Šora, oligarha koga plaća Moskva, upotrebom složenih i sofisticiranih prevara, korupcijom.

Srećan sam što je Modlvija verovatno bila uspešna i održala lekciju onima koji žele da pobede Rusiju na izborima. Vlada je organizovano reagovala na propagandu, službe su razbile mrežu korupcije, a naša policija je bila vrlo efikasna, pravni sistem takođe. Najvažnije im je bilo i da vrate Plahotnjika, oligarha. U tom zamešateljstvu vesti iz Srbije su bile negde, ali nisu bile centralne. I verujem da to neće narušiti odnose naših država.