RAT U UKRAJINI Vazdušna uzbuna u Kijevu i nizu regiona zbog pretnje od napada bespilotnih letelica
Komentari
02/10/2025
-07:54
Rat u Ukrajini traje 1.316 dana. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski još jednom je apelovao na lidere Evropske unije da udruže napore i deluju jedinstveno u cilju zajedničke odbrane. On je istakao da Evropa i Ukrajina moraju delovati snažno i koordinisano, jer Rusija konstantno koristi hibridne napade kako bi destabilizovala region. Prema njegovim rečima, neophodno je jačanje odbrambenih kapaciteta jer nijedna zemlja sama ne može da se zaštiti. Zelenski je takođe naglasio važnost smanjenja zavisnosti Evrope od ruskih resursa, posebno nafte, kao ključnog koraka ka ekonomskom pritisku na Moskvu. Situacija na terenu dodatno komplikuje napade na civilnu i energetsku infrastrukturu. Nuklearna elektrana u Černobilju ostala je bez struje, što je izazvalo vanrednu situaciju. Prema saopštenju ukrajinskog Ministarstva energetike, nestanak struje pogodio je ključni objekat koji izoluje uništeni četvrti energetski blok i sprečava ispuštanje radioaktivnih materijala u životnu sredinu. Stručnjaci trenutno rade na obnavljanju snabdevanja električnom energijom.
Ključni događaji:
-
Zelenski pozvao lidere EU na udruživanje napora za zajedničku odbranu
- Orban: Sutacija je takva da ''jedna greška može preći u svetski rat''
- U nuklearnoj elektrani u Černobilju nestala je struja
- Politiko: Moguća podrška Makrona za Orbanovo blokiranje članstva Ukrajine u EU
- Zelenski: Rusija pokušava da stvori rizik od nuklearnih incidenata
- Japan: Ministri finansija G7 razgovarali o pooštravanju sankcija Rusiji
- EU: Zamrznutu rusku imovinu trebalo bi koristiti za pomoć Ukrajini
Kako je protekao prethodni dan rata u Ukrajini pročitajte u jučerašnjem blogu.
Dešavanja u Ukrajini pratite uživo u našem blogu:
22.37 Vazdušna uzbuna u Kijevu i nizu regiona zbog pretnje od napada bespilotnih letelica
U Kijevu i nizu ukrajinskih regiona proglašena je vazdušna uzbuna zbog pretnje od napada bespilotnih letelica, saopštili su Kijevska vojna administracija i Ratno vazduhoplovstvo Oružanih snaga Ukrajine na Telegramu.
"U Kijevu se oglašava vazdušna uzbuna zbog pretnje neprijateljskih bespilotnih letelica. Molimo stanovnike Kijeva da se odu u skloništa i ostanu tamo dok se vazdušna uzbuna ne završi“, navodi se u saopštenju kijevske administracije, prenosi Ukrinform.
Ranije je Ratno vazduhoplovstvo upozorilo na kretanje bespilotnih letelica ka Kijevu.
Povezane vesti
22.30 Stoltenberg: Moguće da će Ukrajina morati da ustupi deo teritorije za mir
Bivši generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da bi eventualno diplomatsko rešenje rata u Ukrajini moglo da podrazumeva ustupanje dela ukrajinske teritorije, upoređujući moguće rešenje s Finskom nakon Drugog svetskog rata.
"Koristim primer Finske da pokažem kako su ratovi završavani“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za Flamansku radio-televiziju, navodeći da je Finska po završetku invazije Sovjetskog saveza i Drugog svetskog rata morala da ustupi 10 odsto svoje teritorije
On ocenjuje da bi sličan scenario mogao da zadesi Ukrajinu.
19.28 Zelenski sa Ruteom razgovarao o suprotstavljanju ruskim provokacijama
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski razgovarao je sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom o suprotstavljanju ruskim provokacijama i popunjavanju inicijative PURL novim sredstvima.
"Šef države je istakao značaj inicijative PURL, koja omogućava kupovinu američkog oružja sredstvima zemalja članica NATO-a. U okviru programa, Holandija, Danska, Švedska, Norveška, Nemačka i Kanada finansirale su četiri paketa vredna preko dve milijarde dolara. Tokom sastanka razgovarano je o povećanju broja država koje će dati doprinose i učestvovati u PURL-u", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu ukrajinskog predsednika.
Povezane vesti
Strane su posebnu pažnju posvetile pretnjama iz Rusije, a posebno su razgovarale o incidentima sa ruskim dronovima u vazdušnom prostoru nebu evropskih zemalja.
18.47 Sijarto: Zelenski bi trebalo da pokaže poštovanje kada govori o Mađarskoj
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je danas da bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski trebalo da pokaže poštovanje kada govori o Mađarskoj, posebno imajući u vidu, kako je naveo, da Ukrajina u velikoj meri zavisi od podrške EU gde nijedna odluka ne može da se donese bez pristanka Budimpešte.
Povezane vesti
Zelenski je ranije danas objavio da bi Evropa trebalo da posluša poziv američkog predsednika Donalda Trampa da prestane da kupuje naftu od Rusije.
"Kratkovido je ići protiv SAD i momci iz Mađarske moraju to jasno da čuju. Energenti iz SAD i drugih partnerskih zemalja mogu da popune prazninu na evropskom tržištu", naveo je Zelenski u objavi na engleskom.
18.20 Peskov: Trampovi mirovni napori razbijaju se o stenu evropskog militarizma
Mirovni napori američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa Ukrajinom razbijaju se o stenu evropskog militarizma, a uloga Evrope u eskalaciji situacije je maksimalna, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Peskov je izjavio za list Izvestija da militaristički stav Evrope ometa postizanje mirovnog rešenja za Ukrajinu.
"Sve u svemu, vidimo da je Evropa zapala u militarističku, antirusku histeriju. Videćemo kako će se ovo završiti, ali ovakav stav ozbiljno ometa proces postizanja mirovnog rešenja sa Ukrajinom", istakao je Peskov, preneo je Interfaks.
Peskov je naveo da Rusija, s jedne strane, nastavlja specijalnu vojnu operaciju, a da, s druge strane, ostaje otvorena za pregovore i rešavanje svih problema putem pregovora.
Tanjug/AP/Alexander Zemlianichenko
16.29 Kristerson razgovarao sa Zelenskim o švedskim "gripen" vojnim avionima
Švedski premijer Ulf Kristerson izjavio je danas da je sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim razgovarao o budućoj saradnji u protivvazdušnoj odbrani, i o švedskim vojnim "gripen" avionima, za koje je Ukrajina zainteresovana.
"Razgovarali smo o kontinuiranoj saradnji na razvoju buduće ukrajinske odbrane, uključujući protivvazdušnu odbranu, i interesovanju Ukrajine za "gripen" lovce", rekao je Kristerson na društvenoj mreži X, prenosi Rojters.
16.20 Merc: Odlučni smo da upotrebimo zamrznutu rusku imovinu za pomoć Ukrajini
Lideri zemalja članica Evropske unije ''veoma su odlučni'' da pomognu Ukrajini i da za to upotrebe zamrznutu rusku imovinu, izjavio je danas nemački kancelar Fridrih Merc nakon Samita Evropske političke zajednice u Kopenhagenu.
On je istakao da su lideri ''veoma intenzivno'' raspravljali o upotrebi ruske imovine kako bi se nastavila pomoć u finansiranju Ukrajine, javlja Gardijan.
''Sada ćemo to pažljivo ispitati i najverovatnije će biti konkretna odluka o tome u sledećem Evropskom savetu za tri nedelje'', rekao je Merc.
On je istakao da će pružiti podršku ''svakom putu'' koji omogućava upotrebu zamrznute ruske imovine, a kako bi se okončao rat u Ukrajini.
15.05 Zaharova: Namere EU da koristi zamrznutu rusku imovinu za Ukrajinu su kriminalne
Namere EU da koristi zamrznutu rusku imovinu za pomoć Ukrajini su kriminalne, a inicijatori i učesnici takvih eksproprijacionih mera sigurno će trpeti posledice, izjavila je danas portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Ona je rekla na brifingu za novinare da aktivnosti koje podrazumevaju promene pravnog statusa ruske imovine više neće značiti zamrzavanje ili blokiranje, već proizvoljno raspolaganje tuđom imovinom, odnosno, kako je navela, "krađu", preneo je TASS.
"I nikakve pseudo-pravne spletke advokata u evropskim prestonicama neće prikriti ili poricati pravu kriminalnu prirodu takvih namera. One su vidljive celom svetu", ukazala je Zaharova.
profimedia
14.34 Rusija i Ukrajina razmenile ratne zarobljenike po formuli 185 za 185
Rusija i Ukrajina razmenile su ratne zarobljenike po formuli 185 za 185, saopštilo je danas rusko ministarstvo odbrane. U saopštenju se navodi da je Rusija pored 185 zarobljenih ukrajinskih vojinika oslobodila i 20 civila, prenele su RIA Novosti.
"U skladu sa rusko-ukrajinskim sporazumima postignutim 23. jula u Istanbulu, 185 ruskih vojnika je vraćeno sa teritorije koju kontroliše kijevski režim. U zamenu je prebačeno 185 ratnih zarobljenika Oružanih snaga Ukrajine. Pored toga, vraćeno je 20 civila", navodi se u saopštenju.
10.41 Odesa: Dvoje povređeno u ruskom napadu dronom, 46.600 potrošača bez struje
U napadu ruskih dronova na Odesu povređene su dve osobe, a 46.600 potrošača u tom regionu ostalo je bez struje, saopštila je danas Državna služba za vanredne situacije Ukrajine.
U saopštenju koje je objavljeno na Fejsbuku se navodi da su spasioci ugasili požar koji je izbio na depou Ukrajinske železnice u tom gradu, gde je u napadu drona povređen mašinovođa, prenosi Ukrinform.
U napadu su oštećeni i krov i stakla na prvatnoj kući, u kojoj je takođe povređena jedna osoba.
Šef regionalne vojne uprave Odese, Oleg Kiper je kazao da su napadi dronova doveli i do nestanaka struje.
"Do jutra, energetski inženjeri su uspeli da obnove oštećenu infrastrukturu iz različitih izvora gde je to bilo tehnički moguće. Trenutno 11.300 kupaca već ima struju. 46.600 potrošača je privremeno bez struje", naveo je Kiper.
Prema rečima ministra zajednice i teritorijalni razvoj Oleksija Kulebe, ruske trupe su u noći 2. oktobra pokrenule masovan udar na depo "Ukrzaliznice", ukrajinske železnice u Odesi.
07.22 WSJ: SAD će Ukrajini pružiti obaveštajne podatke za napade dugog dometa na Rusiju
Sjedinjene Američke Države odobrile su pružanje obaveštajnih podataka Ukrajini za planiranje napada raketama dugog dometa na energetske ciljeve u Rusiji, objavio je "Volstrit džornal" (WSJ), pozivajući se na američke zvaničnike.
Prema navodima lista, Kijevu je omogućeno da gađa ruske rafinerije, cevovode i elektrane, dok Vašington razmatra i zahtev Ukrajine za dodatnu vojnu pomoć, uključujući rakete "tomahavk" dometa do 2.500 kilometara, preneo je britanski "Telegraf".
List navodi da SAD traže od saveznika u NATO-u da pruže sličnu podršku.
Ukrajina je i dosad koristila američke obaveštajne podatke, ali je tražila proširenje saradnje kako bi oslabila ruske prihode od izvoza energije.
07.10 Zelenski pozvao lidere EU na udruživanje napora za zajedničku odbranu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je lidere Evropske unije na udruživanje napora za zajedničku odbranu, saopštila je sinoć kancelarija Zelenskog.
U saopštenju se navodi da je Zelenski na putu za Dansku, gde se juče održavao neformalni samit šefova država ili vlada zemalja EU, rekao da Rusija uvek počinje hibridne napade i da zbog toga Evropa i Ukrajina moraju da deluju jedinstveno i snažno, preneo je Ukrinform.
Prema rečima Zelenskog, neophodno je jačanje odbrambenih kapaciteta, a Ukrajina u tome može da pomogne.
"Nijedna zemlja u Evropi nema više iskustva od Ukrajine u zaštiti od dronova i raketa", rekao je Zelenski.
Prema njegovim rečima, nijedna zemlja ne može sama da se zaštiti.
"Bezbednosne garancije za Ukrajinu, kada ih sprovedemo, postaće bezbednosni model za druge evropske zemlje. I spremni smo da budemo pokretačka snaga ovog procesa zajedno sa vama, dragi partneri", naveo je Zelenski.
06.55 Zelenski: Rusija pokušava da stvori rizik od nuklearnih incidenata
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da Rusija pokušava da stvori rizik od nuklearnih incidenata i da je namerno izvela napad kojim je prekinuto snabdevanje strujom nuklearke u Černobilju.
Zelenski je naveo na Telegramu da je više od 20 ruskih dronova učestvovalo u napadu na obližnji grad kojim je prekinuto snabdevanje nuklearke u Černobilju gde se 1986. godine dogodila najveća nuklearna katastrofa na svetu.
Takođe tvrdi da Moskva ne čini ništa da reši problem prekida spoljašnjeg napajanja nuklearne elektrane u Zaporožju, kao i da zloupotrebljava Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) i njenog generalnog direktora Rafaela Grosija, preneo je Rojters.
06.50 Orban: Sutacija je takva da ''jedna greška može preći u svetski rat''
Premijer Mađarske Viktor Orban rekao je juče da je situacija u svetu takva da ''samo jedna greška može preći u svetski rat'' i dodao da se pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji ne može ostvariti "pravnim trikovima" koji zaobilaze Mađarsku.
"Situacija je takva da i jedna greška može preći u svetski rat. Ne postoji racionalno izračunljivi procenat opasnosti, već konfliktna situacija u kojoj čak i jedna greška moćnijeg igrača može rezultirati bilo čim, čak i svetskim ratom, rekao je Orban pred neformalni samit EU u Kopenhagenu, prenosi mađarska novinska agencija MTI.
"Ne znamo gde je njena istočna granica, ne znamo broj njenih stanovnika i ne može da stoji na sopstvenim nogama", naveo je Orban, uz ocenu da Ukrajina ''nije suverena država''.
Thomas Traasdahl / AFP / Profimedia
06.41 Politiko: Moguća podrška Makrona za Orbanovo blokiranje članstva Ukrajine u EU
Mađarski premijer Viktor Orban mogao bi da dobije podršku za svoj pokušaj da blokira članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji, uključujući i potencijalnu podršku francuskog predsednika Emanuela Makrona, navodi briselski Politiko.
"Mađarska blokira Ukrajinu, ali druge zemlje koriste priliku da zaštite svoje ciljeve", rekao je jedan visoki diplomata EU pod uslovom anonimnosti.
06.30 Japan: Ministri finansija G7 razgovarali o pooštravanju sankcija Rusiji
Ministri finansija iz Grupe G7 juče su održali onlajn sastanak kako bi razgovarali o strožim sankcijama protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu, rekao je japanski ministar finansija Kacunobu Kato, preneo je Rojters.
Kato je rekao da će se uzdržati od komentarisanja detalja njihovih razgovora, ali je naveo da je "značajno" što su zemlje G7 ponovo potvrdile svoje obaveze da će povećati pritisak na Rusiju.
06.15 EU: Zamrznutu rusku imovinu trebalo bi koristiti za pomoć Ukrajini
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas na na sastanku lidera EU u Kopenhagenu da svako korišćenje zamrznute ruske imovine od strane Evropske unije u korist Ukrajine mora biti u skladu s međunarodnim pravom.
On je potvrdio da je saglasan sa belgijskim premijerom Bartom De Veverom, koji je kritikovao inicijativu Evropske komisije, prenosi Rojters.
"Kada je imovina zamrznuta, mora se poštovati međunarodno pravo. To je ono što je belgijski premijer takođe istakao", rekao je Makron novinarima.
Pred sastanak lidera EU u Kopenhagenu holandski premijer Dik Skof rekao je da bi predlog o korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje odbrane i obnove Ukrajine trebalo ozbiljno razmotriti, pod uslovom da su pravni i finansijski rizici pokriveni.
Komentari (0)