Egejski spor i nova pravila: Kako turski zakon o pomorskim zonama utiče na odnose sa Grčkom

Turska vlada izradila je predlog zakona o "Plavoj otadžbini". U pitanju je ekspanzivna pomorska doktrina u čijoj je osnovi preuzimanje pomorskih zona u Egejskom moru mimo međunarodnih sporazuma. Cilj zakona je monopol Turske nad svim ekonomskim, naučnim, ekološkim i istraživačkim aktivnostima unutar proglašene ekskluzivne ekonomske zone.

Grčka ovaj potez Ankare vidi kao kršenje međunarodnog pomorskog prava, napad na njen suverenitet i otimanje prirodnih resursa unutar njenih teritorijalnih voda. Iz tog razloga ove godine ponovo su zabeleženi pomorski i vazdušni incidenti na Egejskom moru i iznad njega. O posledicama najnovijeg poteza Ankare za Euronews Srbija govorio je Mihajlo Kopanja, docent na Fakultetu bezbednosti.

Prema pisanju medija, turska ekspanzionistička doktrina "Plava otadžbina" više nije samo teorija, već prvi put dobija i zakonski okvir.

Euronews Srbija

Kopanja ističe da će taj potez vrlo verovatno podići tenzije kada je reč o Egejskom sporu, ali da on ne bi išao toliko daleko da kaže da je to uvod u neku novu međunarodnu krizu.

"Koliko god mi imali određene elemente međunarodne krize, pre svega napad na vitalne vrednosti, odnosno vrlo kratak period za odgovor, mi i dalje nemamo, barem ja pretpostavljam da nemamo, onaj momenat percepcije da će doći do veće mogućnosti rata. Jer, na ovaj ili onaj način, ja ne bih rekao da je trenutna situacija uzrok, odnosno da je donošenje zakona i prebacivanje 'Plave otadžbine' iz doktrine u zakon uzrok, koliko je to zapravo simptom događaja koji se dešavaju oko nas“, rekao je on.

Istakao je dve ključne stvari:

"Pre svega dve stvari: jedna jeste gubitak garancija, odnosno posredničke uloge SAD-a, s obzirom na to da su se oni preusmerili na neka druga pitanja, a sa druge strane, ponovo povezano sa SAD-om, činjenica da zapravo zbog zatvaranja Ormuskog moreuza dolazi do porasta cena naftnih derivata, te samim tim skače značaj Istočnog Mediterana s obzirom na naftu i gas koji se tu nalaze“, rekao je Kopanja.

SAD su imale ključnu ulogu u posredovanju između Grčke i Turske prethodnih decenija, čak i kada su te dve zemlje bile na ivici sukoba.

Kopanja je istakao da još uvek nema neke veće rizične tačke u odnosima Grčke i Turske.

"I dalje nemamo taj momenat prelaska u krizu koji dalje može da eskalira u otvoreni sukob. Ali ono što razlikuje sve prethodne krize koje smo imali između Grčke i Turske jeste činjenica da je zapravo ono što je držalo da krize ostanu samo krize bila ta posrednička uloga, odnosno eksterna garancija od strane Sjedinjenih Država. S obzirom na to da se obe države nalaze u NATO-u i da su one bile značajne za južno krilo NATO-a tokom Hladnog rata, Sjedinjene Države nisu mogle da dozvole da jednostavno dođe do eskalacije sukoba, čak ni u vreme krize oko Kipra 1974. godine, odnosno da to preraste u otvoreni sukob među saveznicima“, rekao je on i dodao:

"Međutim, sada, sa svim potezima koje Sjedinjene Države povlače u poslednjih godinu i po dana – pre svega sa pokušajem prebacivanja tereta NATO saveza na evropske saveznike i njihovim udaljavanjem od te uloge – mi gubimo eksternog garanta koji je omogućavao da te krize ostanu samo krize, odnosno da nikada ne prerastu u sukob. Ovim događajem u ovom trenutku, iako nemamo te elemente koji ukazuju na otvorenu mogućnost rata, nama nedostaje taj strukturalni uzrok, odnosno strukturalna snaga koja je držala i sprečavala da sve prethodne krize prerastu u nešto više.“

Euronews Srbija

Kopanja je dodao da po prvi put imamo uslove u kojima je moguće očekivati da ove trenutne tenzije prerastu u međunarodnu krizu koja dalje može prerasti u otvoreni sukob između Grčke i Turske.

Istakao je da je, kada govorimo o Egejskom moru, ključni problem to što se sva nalazišta nafte i gasa nalaze na njegovom dnu. Dodao je da je jedan od problema i plovidba.

"S obzirom na to da je geografija Grčke takva da oni manje-više mogu da kažu da je celokupno Egejsko mare njihovo unutrašnje more, to bi de facto sprečilo bilo kakvu plovidbu slobodnim morem kroz Egej. To bi se računalo kao grčko more, i to je jedna od stvari koje su uvek ograničavale Tursku u njenom spoljnopolitičkom delovanju. Jer ako ne mogu da prođu kroz Egejsko more slobodno, kao i kroz bilo koje drugo more, onda oni zavise i potpuno su na milosti i nemilosti Grčke“, objasnio je Kopanja i dodao:

"Činjenica da su se otkrila nalazišta nafte i gasa menja stvari. Tačka do koje mi zapravo govorimo o teritoriji države prema Konvenciji o pravu mora jeste početna tačka na kojoj definišemo ekskluzivnu ekonomsku zonu, gde države čija je to zona imaju potpuno pravo na eksploataciju resursa. I samim tim sada dolazi do velikog preklapanja. Tu ne govorimo samo o Grčkoj i Turskoj, tu govorimo i o Kipru, Libiji, Izraelu, Egiptu – o svim tim državama koje zapravo imaju preklapanja svojih interesnih sfera kroz ekskluzivnu ekonomsku zonu u pokušajima da dođu do prava za eksploataciju nafte i gasa".

Fokus NATO-a poslednjih godina mnogo je više usmeren na istok Evrope, a Kopanja smatra da su dešavanja između Turske i Grčke dodatni ispit za atlantsko jedinstvo.

"Ovo jeste definitivno veliki ispit za atlantsko jedinstvo, zato što je najveći problem bilo kog saveza sukob među onim državama koje zapravo čine taj savez. Ali dodatni problem jeste način na koji je Donald Tramp pokušao od svog dolaska na vlast da se otarasi tereta NATO-a. Ja ne mislim da Donald Tramp želi da NATO nestane. Ja mislim da je on veoma potreban u njegovoj ideji i načinu na koji će učiniti Ameriku velikom. Ali ono što mu ne odgovara jeste procena da Evropljani ne doprinose dovoljno. Način na koji ja tumačim i grenlandsku krizu i sve druge krize jeste upravo iz ugla Trampovih pokušaja da izazove strah u Evropi da će napustiti savez i ostaviti ih na cedilu, kako bi to bio dovoljan pokretač da pokrene evropske države da ulažu više i da preuzmu veću odgovornost za odbranu“, zaključio je on.

Kompletno gostovanje Mihajla Kopanje pogledajte u snimku na vrhu teksta