Evropa i nova geopolitička pomeranja: Kome je Kaja Kalas poslala poruku i kako se EU pozicionira u novim okolnostima

Zemlje u razvoju koje podržavaju Rusiju ili Iran mogle bi u budućnosti da ostanu bez pomoći Evropske unije, to je poručila visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas. Ona je rekla i da administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, ne voli ujedinjenu Evropu jer je smatra geopolitičkom silom s kojom mora ravnopravno da razgovara. Ona je pozvala zemlje Evropske unije da bilateralne dogovore postižu kroz zajedničke institucije. Istovremeno, kineski predsednik Si Đinping sastaje se danas sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, a nakon što je prošle nedelje ugostio i Trampa. O svim geopolitičkim dešavanjima za Euronews Srbija govori Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku. 

Aleksandra Joksimović ocenjuje da je poseta koja se dogodila neposredno nakon odlaska Donalda Trampa iz Pekinga pre svega znak kineske diplomatske pažnje prema Rusiji, ali i pokušaj da se Rusija prikaže kao ravnopravna sila Kini i Sjedinjenim Američkim Državama, iako, kako navodi, to u realnosti ne odgovara odnosu snaga.

"Poseta se organizuje u trenutku kada se obeležava 25 godina sporazuma o prijateljstvu potpisanog između Kine i Rusije 2001. godine, a u ovom trenutku, upravo zbog rata u Ukrajini, postoji jedna vrsta asimetričnosti u odnosima. Znači, Kina za Rusiju postaje sve značajnija u kontekstu snabdevanja delovima potrebnim za naoružanje, ali i nabavke energenata koje pomažu održivosti ruske ekonomije", istakla je Joksimović na početku razgovora.

Euronews Srbija

Joksimović dalje ističe da, iako su na sastanku očekivane pozitivne poruke, ostaje neizvesno koliko Rusiji odgovara eventualno približavanje Kine i Sjedinjenih Država. Prema njenoj oceni, Putin želi da razume dinamiku odnosa između Pekinga i Vašingtona, dok bi preterano približavanje te dve sile bilo nepovoljno za rusku stranu, iako ona ne smatra da je takav scenario realan u ovom trenutku.

"U fokus je ponovo došao Snaga Sibira 2, dakle, gasovod koji bi potpomogao daljem snabdevanju Kine energentima u trenutku kada znamo da je Ormuski moreuz zatvoren i jedan od bitnih izvora energenata za Kinu, ali sa druge strane, imajući u vidu da način razvoja ovog gasovoda nije razrađen u detalje, za Kinu deluje da je ovo jedan spor način da dođe blagovremeno do potrebnih energenata", ističe sagovornica.

Najveće iznenađenje evroatlantski odnosi

U nastavku analize odnosa Evrope, SAD i Rusije, Aleksandra Joksimović ocenjuje da Evropska unija pokušava da uhvati korak sa ubrzanim globalnim promenama i da se suočava sa novom realnošću transatlantskih odnosa.

Tanjug AP/Alexander Kazakov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

"Najveće iznenađenje jesu evroatlantski odnosi, ali mi se čini da se Evropa suočila sa posledicama i sa evidentnim razvojem u kojem Sjedinjene Američke Države guraju Evropu da se samostalno fokusira na sopstvenu bezbednost. Dakle, kroz NATO savez, u prethodnom mandatu Tramp je insistirao na 2% izdvajanja iz BDP-a za naoružanje. U ovom mandatu okolnosti su se promenile, pa su i zahtevi još snažniji. Znači, zahtev je da se podigne na 5%, što je i dogovoreno, 3,5% za naoružanje, 1,5% za infrastrukturne projekte", kaže Joksimović.

Joksimović ukazuje da se Evropa u tom kontekstu ubrzano naoružava, pod uticajem straha od mogućih daljih poteza Rusije nakon rata u Ukrajini. Takođe, dodaje da postoje procene o mogućim budućim bezbednosnim rizicima za pojedine evropske države u narednim godinama.

"Da li bi neka od zemalja članica, država članica Evropske unije ili NATO-a, ili jednog i drugog, mogla biti sledeća meta? Postoje prognoze da bi se to moglo desiti i do 2029. godine, tako da u ovom trenutku imamo Evropu koja se ubrzano naoružava u pokušaju da se odbrani od potencijalnog daljeg napada Ruske Federacije, a sa druge strane, naravno, kao što ste rekli, pojačava konstantno sankcije", ističe predsednica Centra za spoljnu politiku.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

Prema njenim rečima, Evropska unija istovremeno pojačava sankcije prema Rusiji, dok se razmatra i novi, 21. paket mera. U tom okviru pojavljuje se i ideja da se uskrati podrška zemljama koje sarađuju sa Rusijom i Iranom, što bi predstavljalo deo šireg ekonomskog i političkog pritiska.

Međutim, Joksimović naglašava da je za sada reč samo o najavama i da ne postoji jasno definisan mehanizam kako bi takva politika bila sprovedena u praksi.

Aleksandra Joksimović objašnjava da je poruka Kaje Kalas, osim zemljama koje sarađuju sa Rusijom i Iranom, upućena i Kini. Kao primer navodi projekat u Senegalu vredan 320 miliona evra, za koji je predviđeno da ga vodi kineska kompanija koja dobija subvencije kineske države, što je u suprotnosti sa pravilima Evropske unije o subvencionisanju.

Ona dodaje da unutar same Evropske unije postoje različiti stavovi. Jedan deo evropskih zvaničnika smatra da prioritet treba dati evropskim interesima i evropskim kompanijama, dok drugi upozoravaju da EU ne bi smela da odustane od pomoći zemljama u razvoju i borbe protiv siromaštva.

Kakva je pozicija Srbije u širem globalnom kontekstu

Na pitanje o širem globalnom kontekstu i poziciji Srbije, Aleksandra Joksimović ističe da nijedna zemlja nije izuzeta iz globalnih geopolitičkih trendova.

"Niko nije izuzet iz ovih globalnih trendova. Što se tiče politike proširenja, zahvaljujući geopolitici i ratu u Ukrajini, tema proširenja ponovo je došla na dnevni red kao strateški cilj Evropske unije, sa ograničenim vremenom gde je navedeno da bi do kraja mandata ove komisije trebalo da dođe do novog procesa proširenja. Doduše, vreme brzo protiče i postavlja se pitanje ko u ovom trenutku uopšte ima šanse da u zadatom vremenskom roku postane punopravna članica Evropske unije2, pita se Joksimović.

Tanjug/AP/Marius Burgelman

Kao potencijalne kandidate u ovom trenutku vidi Crnu Goru i Island, dok pitanje Ukrajine stoji otvoreno.

"Za sada deluje da je to moguće jedino što se regiona tiče, da Crna Gora uspe u tome, i imamo najavu referenduma na Islandu gde, ukoliko bi došlo do pozitivnog ishoda, da bi Island mogao takođe postati punopravna članica. S treće strane imamo Ukrajinu koja je zapravo pogurala čitav ovaj proces", sumira sagovornica.

Joksimović zaključuje da će kredibilitet politike proširenja zavisiti od toga da li će Evropska unija ispuniti sopstvena obećanja u aktuelnom političkom ciklusu, jer bi u suprotnom mogao biti doveden u pitanje ceo proces evropskih integracija.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.