"Vreme ističe i za gospodara vremena": Pet ključnih pitanja za Makrona i rasplet političke krize u Francuskoj
Komentari
08/10/2025
-17:40
Nakon osam godina na funkciji, pozicija Emanuela Makrona kao predsednika sve je više ugrožena kako se politička kriza u Francuskoj produbljuje.
Makron je nekada sebe nazivao "maître des horloges" – gospodarom vremena – ali njegovo upravljanje vremenom više nije kao ranije. Po treći put u godini, premijer kojeg je on izabrao podneo je ostavku, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da gotovo tri četvrtine birača smatra da bi predsednik takođe trebalo da podnese ostavku.
Makron je više puta izjavio da neće napustiti funkciju pre isteka mandata, a Francuska sada čeka da vidi da li će nova vlada biti formirana ili će morati da raspusti parlament.
Kako je Francuska stigla dovde?
Premijer Sebastijen Lekorni je najavio svoju ostavku na početku dana ispunjenog političkom dramom u ponedeljak, nakon samo 26 dana na funkciji.
Nekoliko sati kasnije rekao je da je prihvatio Makronov zahtev da ostane još 48 sati, do kraja srede, kako bi održao poslednje pokušaje razgovora sa političkim partijama "za stabilnost zemlje".
Tanjug/AP/Ludovic Marin
Neočekivani zapleti bili su najnoviji u nizu previranja koja su počela Makronovom odlukom da raspusti parlament i raspiše vanredne izbore u junu 2024. godine. Rezultat je bio parlament bez jasne većine, u kome su Makronovi centristički partneri izgubili većinu i morali su da traže saveznike među drugim partijama.
Lider jedne od tih partija Bruno Retajo iz konzervativnih Republikanaca, povukao se iz Lekornijeve vlade samo 14 sati nakon što je ona objavljena, piše BBC.
Povezane vesti
Sve ima veze sa francuskim dugom
Veliki izazov sa kojim su se suočavali Lekorni i njegova dva prethodnika bio je kako da se izbori sa ogromnim državnim dugom Francuske i prevaziđu ideološke podele među centrističkim partijama koje bi mogle biti deo vlade.
Početkom ove godine javni dug je iznosio 3,4 biliona evra, odnosno gotovo 114 odsto ekonomskog outputa (BDP), što je treći najviši u evrozoni, posle Grčke i Italije. Predviđa se da će budžetski deficit Francuske ove godine dostići 5,4 odsto BDP-a.
Mišel Barnije i Fransoa Bajru trajali su samo tri, odnosno devet meseci pre nego što su smenjeni u glasanju o poverenju, dok su pokušavali da reše deficit kroz mere štednje.
Lekorni čak nije ni stigao da predstavi plan budžeta. Kritike su se odmah slile sa svih strana čim je predstavio svoj kabinet u nedelju popodne, a do ponedeljka ujutru odlučio je da njegova pozicija nije održiva.
Za svoj odlazak krivio je nepokolebljiv stav partija koje su, kako je rekao, "sve ponašaju kao da imaju većinu".
Sve partije gledaju prema predsedničkim izborima 2027. godine, a takođe se pripremaju i za mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora ukoliko Makron ponovo raspusti parlament.
Šta se sada dešava?
Lekorni je duboko uključen u razgovore sa predstavnicima partija i ima rok do srede uveče da Makronu predstavi "platformu akcije i stabilnosti".
Povezane vesti
Postoje četiri opcije — i nijedna od njih ne izgleda dobro, navodi BBC.
Ako Lekorni uspe da ubedi centrističke partije da formiraju neku vrstu vlade, Makron će moći da imenuje novog premijera, ko god to bio. Lekorni je naznačio da ne želi da preuzme tu funkciju. U sredu je rekao da postoji "volja" među partijama da budžet bude usvojen do 31. decembra, što bi jasno pomoglo da se "odalji“"pretnja raspisivanja izbora. Jedna od opcija je da ponudi tu funkciju Socijalistima, ukoliko je Makron spreman da suspenduje teško izborene reforme koje su podigle starosnu granicu za penzionisanje sa 62 na 64 godine. Ali to bi koštalo Francusku milijarde, a sledeća vlada mora da usvoji neki budžet za 2026. godinu kako bi se suočila sa nacionalnim dugom i smanjila budžetski deficit.
Ako Lekorni ne uspe, Jelisejska palata je naznačila da bi Makron "preuzeo odgovornost". To bi verovatno značilo nove parlamentarne izbore, što bi bilo loše za njegove centrističke saveznike i Socijaliste, ali bi posebno koristilo Marine Le Pen i njenoj desničarskoj stranci Nacionalni skup. Izbori bi morali da budu održani najkasnije 40 dana nakon raspuštanja parlamenta, što bi značilo glasanje u novembru.
Tanjug/AP Photo/Michel Euler
Povezane vesti
Makronov predsednički mandat traje još 18 meseci, ali sve je više poziva da podnese ostavku. On je više puta odbacio mogućnost ranih predsedničkih izbora, ali to nije nemoguće. Bivši Makronov ministar Benjamin Hadad smatra da bi njegova ostavka bila besmislena jer bi sledeći predsednik imao isti problem: "Politička podela je tu da ostane".
Čak i bez dogovora o vladi, partije bi mogle da ostave po strani razlike u parlamentu i postignu kompromis o ograničenom budžetu. Ali francuska politika nije poznata po kulturi kompromisa.
Ko su ključne ličnosti u ovoj krizi?
Lideri koji mesecima pozivaju Makrona na ostavku dolaze sa tvrde desnice i radikalne levice.
Marin Le Pen i njen mladi saradnik u krajnje desničarskom Nacionalnom skupu Žordan Bardela spremni su za izbore i odbili su Lekornijev poziv na razgovor.
Žan-Lik Melanšan sa radikalne levice, pokreta Francuska Nepokorna (LFI), agitovao je za Makronovu smenu, iako to deluje malo verovatno. On ima podršku Zelenih.
Olivije For, lider socijalista sa levog centra, bio je saveznik radikalne levice na prošlim izborima, ali je razgovarao sa Lekornijem pod uslovom da se formira vlada levice.
Tu je i Gabrijel Atal, vođa Makronove centrističke stranke Renesansa, koji je izjavio da više ne razume Makronove odluke.
Na desnom centru je Bruno Retajo, čiji Republikanci su deo tzv. socle commun (zajedničke platforme) sa centristima.
Da li je Makronu ponestalo vremena?
Nakon što je u ponedeljak treći premijer u poslednjih godinu dana najavio ostavku, Makron je otišao u dugu šetnju pored Sene, s mobilnim telefonom na uhu.
Pokušaj da privuče kamere? Možda, ali scena je simbolična — oslikava usamljenu prirodu njegove pozicije dok se suočava s nekim od najtežih odluka u svom predsedništvu, a neki od njegovih bivših saveznika deluju kao da ga napuštaju.
Njegov dugogodišnji saveznik Eduar Filip, koji je bio Makronov prvi premijer od 2017. do 2020. godine, pozvao ga je da imenuje tehnokratskog premijera i raspiše predsedničke izbore na "uređen način".
Ali predsednik je već neko vreme svestan političkih izazova koji ga čekaju i nije od onih koji odustaju bez borbe — ili bez još jednog pokušaja da stabilizuje sve nefunkcionalniju Francusku.
"Čini se da vreme možda ističe — i za gospodara vremena", navodi BBC.
Komentari (0)