Da li Francuska ide ka Šestoj republici? Zahtevi za raspisivanje izbora ali i za promenu političkog sistema sve glasniji
Komentari
09/10/2025
-18:28
Polarizacija u Nacionalnoj skupštini na tri bloka, Makronova rekordna nepopularnost i učestale izmene na premijerskom mestu čine da francuska Peta republika sve više liči na prethodnu Četvrtu republiku, koja je za 12 godina promenila čak 24 vlade. Francuska je od septembra prošle godine promenila tri premijera, a kabinet Sebastijena Lekornija, koji je bio na dužnosti 27 dana, trajao je svega simboličnih 12 sati. Upravo iz tog razloga deo javnosti postavlja pitanje — da li je vreme za novu, Šestu republiku, koja bi zamenila "umornu" Petu?
Od stupanja Emanuela Makrona na dužnost u Jelisejskoj palati 2017. godine, Francuska je promenila sedam premijera i sada čeka osmog. Kako su ranije naveli iz Jelisejske palate, Makron će u narednih 48 sati imenovati novog premijera Francuske.
Dok Francuska čeka novog premijera, Makron je oborio lični rekord u nepopularnosti: ankete pokazuju da 82 odsto Francuza nema poverenje u aktuelnog predsednika, dok mu 59 odsto "ne veruje nimalo". Situacija u predstavničkom domu takođe je nepovoljna — Makron se suočava s dubokom polarizacijom, pri čemu se njegov pokret nalazi nasuprot levice i desnice, od kojih svaka stoji na pozicijama svojih ideoloških polazišta.
Međutim, aktuelna anketa odražava kontinuitet nepoverenja prema aktuelnom predsedniku Pete republike, koje traje još od prvog Makronovog mandata.
Erik Sjoti, tadašnji lider desničarske partije Republikanci, još je 2018. godine, povodom imenovanja ministra policije, upozorio na slabosti Pete republike, poredeći Makronovu vlast sa nestabilnom Četvrtom republikom.
"Petnaest dana čekanja i psihodrame da bi se imenovao šef partije LaREM (prim. autor: skraćenica od La République En Marche) to nas podseća na mirise Četvrte republike", rekao je Sjoti, prenosi "Le Figaro".
Tanjug/AP/Michel Euler
Francuski politikolog Žerom Žafre izjavio je u intervjuu za "Émile Magazine" da je problem institucija Pete republike postao vidljiv nakon što je Makron raspustio Nacionalnu skupštinu pre isteka njenog mandata, kao i nakon rezultata vanrednih parlamentarnih izbora.
Povezane vesti
"Predsednička partija je poražena, ali ostaje na vlasti: mnogi ministri makronisti ostaju u vladi, a predsednik namerava da nastavi svoju politiku iako je odbačena", rekao Žafre.
U osvrtu na moguća rešenja političke krize, Žafre u intervjuu ističe tri potencijalna pravca: izbor novog predsednika sa stabilnom parlamentarnom većinom, prelazak na proporcionalni izborni sistem i uspostavljanje Šeste republike.
"Treća opcija bi bila prelazak – kroz zakone ili političku praksu – ka Šestoj republici, sa smanjenim ovlašćenjima predsednika i ključnom ulogom premijera", podvukao je Žafre.
Iako su levica i desnica jedinstveni po pitanju kritike trenutnog stanja, najveći zagovornici uspostavljanja Šeste republike dolaze sa levice. Lider pokreta Nepokorena Francuska, Žan-Lik Melanšon, još početkom ove godine javno je pozvao na njeno formiranje.
"Pravila igre moraju da se promene. Pređimo konačno na Šestu republiku!", poručio je lider levice sa skupa održanog povodom 1. maja.
Tom prilikom istakao je neophodnost prevazilaženja starih ideologija, prelaska na drugačije organizovanje sveta i novi način života.
Promene – da, ali uz očuvanje vrednosti Pete republike
Postoje mišljenja koja su saglasna da su promene neophodne, ali da raskid sa tradicijama Pete republike – zaostavštinom Šarla De Gola – nije neophodan. Aleksandar Devekijo, politički komentator, nije se složio sa Melanšonom, ističući da prelazak na Šestu republiku zapravo podrazumeva povratak osnovama Pete.
Povezane vesti
"Ako je potrebno preći na Šestu republiku, to nije da bi se, kao što to želi lider Nepokorenih (Melanšon), potpuno raskinulo s našim golističkim nasleđem, već da bismo se upravo vratili osnovama Pete republike, čije su i slovo i duh u međuvremenu izopačeni", napisao je u tekstu za "Le Figaro".
S tim u vezi, desnica, naročito Nacionalno okupljanje (RN), prepoznaje krizu Pete republike, ali se zalaže za rešenja koja ne podrazumevaju potpuni raskid s golističkim nasleđem. Oni su takođe zagovornici raspuštanja skupštine i raspisivanja novih izbora.
Tanjug AP/Christophe Ena
"Ono što nam je potrebno jeste povratak duhu i slovu Pete republike, a s obzirom na trenutnu situaciju, to znači povratak na birališta", izjavila je Marin Le Pen prošlog meseca, pozivajući na raspuštanje Narodne skupštine.
Liderka Nacionalnog okupljanja, povodom najnovijih dešavanja, juče je poručila da je spremna da preuzme vlast ukoliko Francuzi to žele.
"Ako nas Francuzi žele, spremni smo i poslaćemo Žordana Bardelu koji će formirati koalicionu vladu", podvukla je ona.
Komentari (0)