Šta tačno podrazumeva uvođenje 13-časovnog radnog dana u Grčkoj?

Sindikalci u Grčkoj organizovali su dva generalna štrajka protiv reforme radnog vremena kojom se uvodi 13-satni radni dan. Hiljade radnika protestovalo je protiv mere koju Siriza naziva "dostojnom srednjeg veka“. Dok sever Evrope eksperimentiše s četvorodnevnim radnim nedeljama, Grčka očigledno ide suprotnim putem.

"Brojne su reakcije na zakon koji je parlament doneo, ali ima i dogovora", navela je Fej Dulkeri, novinarka Euronews Grčka u razgovoru za našu televiziju.

Radnici će moći raditi 13 sati dnevno za jednog poslodavca, što je ranije bilo moguće samo za više poslodavaca, ali ne svaki dan, već 37,5 dana godišnje, odnosno 2-3 dana mesečno. Prosečno radno vreme ostaje 48 sati nedeljno, što je među najvišim u EU.

Ako radnik radi 13 sati jedan dan, ostatak nedelje mora raditi manje kako bi prosek ostao 48 sati.

Vlada ovim zakonom želi veću fleksibilnost na tržištu rada, što privrednici godinama traže, dok su sindikati protiv.

Pitanje da li je to pravedno prema javnom sektoru izbegava se jer niko ne želi sukob s javnim radnicima. Srednja klasa pak, smatra da svi radnici treba da rade pod istim uslovima.

Vlada tvrdi da će 13-satni radni dan biti ograničen na određene sektore, poput turizma, gde radnici često rade i duže, ali zakon sprečava takve ekscese, uz očuvanje proseka od 48 sati nedeljno.

Zakon omogućava i da poslodavac da otkaz radniku koji odbije 13-satni rad, ali radnik može tužiti poslodavca. Ipak, mnogi nemaju sredstava za sudske sporove.

Reforma se delimično pripisuje demografskoj krizi i manjku radne snage. Grčka vlada, svesna toga, uvodi podsticaje za talentovane strane radnike i bilateralne sporazume s afričkim i azijskim zemljama za uvoz radne snage.