"Nova era" pljački muzeja: Lopovi neće slike, već ono "što može da se rastavi", slučaj Luvra zabrinjavajuća eskalacija
Komentari
22/10/2025
-21:10
Luvr u Parizu bio je otvoren već 30 minuta i primio stotine posetilaca kada su se lopovi u žutim prslucima uz pomoć merdevina postavljenih na kamion popeli na balkon na drugom spratu Galerije Apolon, gde se, između ostalih dragocenosti, čuvaju i francuski kraljevski dragulji.
Koristeći se sekačem za metal, provalili su kroz prozor i za svega četiri minuta ušli u prostoriju, razvalili dve vitrine s Napoleonovim nakitom, uzeli devet komada i pobegli nazad niz merdevine.
Iako zvuči kao scena iz filma, ova pljačka jasno pokazuje kako lopovi sve češće ciljaju kulturne institucije ne zbog umetničkih slika, već zbog predmeta koji mogu da se rastave, ogule ili istope zbog skupocenih materijala, piše CNN.
Lopovi su izveli sličan smeli upad i u istorijsku Zelenu riznicu u Drezdenu 2019. godine, kada su se sekirama probili do staklene vitrine i odneli 21 dragocenost saksonske baštine, ukrašenu dijamantima, u ukupnoj vrednosti od najmanje 113 miliona evra.
Mnoge od ukradenih dragocenosti pronađene su godinama kasnije, nakon što je pet muškaraca osuđeno za zločin, ali neke se i dalje vode kao nestale. Svi optuženi su istražiteljima rekli da ne znaju gde se nestali nakit nalazi.
"Ono što smo sigurno primetili u poslednjih pet do sedam godina jeste sve veći pomak ka krađi sirovih materijala", objasnio je Remigius Plat, sekretar Međunarodnog saveta za bezbednost muzeja, koji deluje u okviru Međunarodnog saveta muzeja. Stručnjaci te organizacije razmenjuju informacije o bezbednosnim pretnjama i najboljim praksama zaštite muzeja širom Evrope.
Prema Platu, lopovi se sve više udaljavaju od krađe umetničkih dela zbog njihove kulturne vrednosti. Dela Pabla Pikasa, Mondrijana ili Vilema de Kuninga mogu se pojaviti godinama, pa čak i decenijama kasnije – u nekom podrumu ili iza vrata neupadljive spavaće sobe. Međutim, stručnjaci upozoravaju da su nakit, novčići i medalje izloženi znatno većem riziku – oni često zauvek nestanu, i to vrlo brzo.
Ludovic MARIN / AFP / Profimedia
Povezane vesti
"Moje cinično uverenje je da su ti dragulji iz Luvra najverovatnije već razloženi na delove", rekla je Laura Evans, strulnjak za umetnički kriminal, autorka i profesorka.
Njeno mišljenje dele i drugi stručnjaci sa kojima je CNN razgovarao.
"Ne mislim da lopove verovatno zanima istorijski, kulturni ili emotivni značaj ovih dragulja takvih kakvi jesu, i ne bi trepnuli da ih iseku u različite oblike i veličine. Kada se ti dragulji rastave, imaju visoku likvidnost, ali ukradeni Mone, na primer, ima veoma nisku likvidnost, jer je odmah prepoznatljiv", kaže.
Plat je muzeje nazvao "relativno lakom meta" u poređenju sa drugim visoko obezbeđenim zgradama, poput banaka. Muzeji moraju da izbalansiraju bezbednost sa slobodom da ljudi vide i uživaju u zbirkama.
"Možete zapravo da uđete tamo, kada je muzej otvoren, i vidite to pravo pred sobom. I ako primenite grub nasilni upad, kao kroz krov, odmah ste unutra — nema mnogo prepreka kroz koje treba proći da biste došli do tih sirovih materijala", rekao je.
Promena taktike
Neke od najozloglašenijih muzejskih pljački zadobile su pažnju javnosti zbog svoje domišljatosti ili smelosti. Godine 1990, u Muzeju Izabele Stjuart Gardner u Bostonu, dvojica muškaraca prerušena u policajce izvela su najveću umetničku krađu u istoriji – ukrali su 13 umetničkih dela, uključujući tri Rembranta i jednog Vermera, koja nikada nisu pronađena.
Godine 1911, Mona Liza je postala svetski poznata kada je jedan radnik Luvra sakrio malu Da Vinčijevu sliku ispod kaputa i odneo je – nestala je na pune dve godine.
Povezane vesti
Kako su se otkrivali detalji pljačke u Luvru, sofisticiranost plana postajala je jasnija. Poput dobro isplanirane pljačke u Zelenoj riznici, Evans je incident u Luvru opisala kao slučaj "kulturalnog terorizma, izvedenog s tom vojno‑stilskom preciznošću".
Tanjug AP/Thibault Camus
"Više nije reč o iskorišćavanju najslabije karike. Reč je o upotrebi sile", rekla je.
Kada je policija stigla u Luvr, zatekla je više tragova. Pored kamiona bile su odbačene dve brusilice, kanister s benzinom, rukavice, radio-veza i ćebe. U blizini je ležao i mnogo upadljiviji predmet – kruna carice Evgenije, supruge Napoleona III – koju su lopovi ispustili dok su bežali na Yamaha T-Max skuterima duž obale Sene.
Povezane vesti
Ova raskošna zlatna kruna, ukrašena sa 1.354 dijamanta i 56 smaragda, oštećena je tokom pljačke, saopštilo je tužilaštvo.
Plat je zabrinut zbog, kako veruje, sve agresivnijih krađa tipa "uzmi i beži", jer lopovi sve češće ulaze u zgrade koristeći moćne industrijske alate — ovog puta, šokantno, usred dana, dok je muzej već bio pun posetilaca.
Pljačke muzeja se obično dešavaju van radnog vremena, kada je rizik za posetioce manji. Evans je ukazala na retki slučaj iz 1972. godine, kada su dvojica muškaraca, bežeći sa četiri ukradene slike iz umetničkog muzeja u Vusteru, pucala na čuvara — slike su kasnije pronađene. Ipak, pljačka u Luvru kod nje budi još veći nemir, jer smatra da opasnost možda počinje da eskalira.
"S obzirom na to kako se stvari razvijaju, verovatno je samo pitanje vremena kada će se nešto slično ponovo dogoditi. To je nešto što me zaista brine", rekla je.
Istraga počinje
Dok je u toku potraga na nacionalnom nivou, postavljaju se pitanja kako su lopovi uspeli da izvedu ovako složenu akciju, ko su oni i zašto se čini da su francuske institucije postale laka meta.
Pre pljačke u Luvru, lopovi su u septembru opljačkali Prirodnjački muzej u Parizu, ukravši zlatne grumenčiće u vrednosti od 600.000 evra, kao i muzej u Limožu, na jugu zemlje, odakle su odneli kineski porcelan iz antičkog doba vredan 9,5 miliona evra.
Francuske vlasti će predvoditi istragu, iako bi se u nju mogla uključiti i Interpolova specijalizovana jedinica za zločine nad kulturnim nasleđem, ukoliko francuski zvaničnici posumnjaju na međunarodnu povezanost slučaja. Interpol je na mreži X potvrdio da su Napoleonovi krunski dragulji već uneti u njegovu bazu podataka ukradenih umetnina i artefakata.
Komentari (0)