Luvr nije jedini: Ko su kradljivci kulturnog blaga i kako su se muzeji iz Srbije našli na njihovoj meti (VIDEO)
Komentari21/10/2025
-15:52
Drska pljačka u muzeju Luvr u nedelju, tokom koje su lopovi pobegli s francuskim kraljevskim draguljima neprocenjive vrednosti, tema je o kojoj se žustro polemiše širom sveta, jer otvara pitanje bezbednosti kulturnog nasleđa, čak i u najuglednijim institucijama.
Adam Crnobrnja, arheolog Narodnog muzeja i predsednik Srpskog arheološkog društva, koji je veliki deo karijere posvetio borbi protiv uništavanja kulturnog nasleđa, za Euronews Srbija kaže da su pljačkaši očigledno bili vrhunski profesionalci.
"Oni su u muzej uleteli upravo kada je ulazila publika. Sve se jako brzo odigralo i ono što je interesantno su sami predmeti koji su tipovani", kaže Crnobrnja.
Tanjug/AP/Alexander Turnbull
Prema saopštenju francuskog Ministarstva kulture, lopovima su na meti bile dijadema, safirna ogrlica i safirna minđuša iz garniture kraljica Marije-Amelije i Hortenzije; smaragdna ogrlica i par minđuša iz garniture carice Marije-Luize; dijadema i veliki broš u obliku mašne za korset carice Evgenije, kao i veliki broš poznat kao "relikvijarni".
Šta će se dogoditi sa ukradenim predmetima
Naš sagovornik naglašava da je svaki od tih predmeta izuzetno dobro dokumentovan i da je zbog toga mala verovatnoća da će naći kupce na crnom tržištu za punu vrednost.
"Postoji samo nekoliko opcija. Jedna od njih je da je to uzeo neko ko će držati u svojoj privatnoj kolekciji, ne narednih pet, deset ili 20 godina, nego narednih generacija. Takvi ljudi računaju da su antikviteti dobri za ulaganje, pogotovo onaj ko može da projektuje budućnost svoje porodice u narednih nekoliko generacija", kaže Crnobrnja.
Euronews Srbija
Druga opcija je da pljačkaši rasparčaju nakit, ali arheolog smatra da bi se retko ko usudio da to uradi, jer bi nakitu to drastično umanjilo vrednost.
Povezane vesti
On vidi trag u tome da su kradljivci očigledno ciljano birali antikvitete vezane za istorijski period neposredno pre Treće francuske republike, a da su preskočili najvredniji dragulj, koji se nalazi smo nekoliko metara dalje u istoj postavci.
"Neko je naručio sasvim određene stvari, vezane za sasvim određene istorijske ličnosti", smatra Crnobrnja.
"Postoji fetiš određenih ljudi prema antikvitetima i raritetima i to takođe nije isključeno kao mogućnost, ali ono što je bitno jeste da takvi porivi za krađom nose veoma veliku verovatnoću da predmet neće biti uništen", dodaje naš sagovornik.
I muzeji u Srbiji bili na mapi pljačkaša
Pljačke muzeja nisu retkost, a poslednjih godina bili smo svedoci krađa vrednih predmeta iz muzeja u Holandiji, Britaniji i Nemačkoj.
Crnobrnja smatra da je muzejska blaga nemoguće čuvati u potpuno kontrolisanim uslovima, jer i najvredniji predmeti moraju biti izloženi tako da publika može da ih vidi.
"To već umanjuje mogućnost najadekvatnije zaštite koju morate da rizikujete da biste bili otvoreni za publiku. A posebna je stvar finansiranja muzeja, jer neko treba da plati razne sisteme bezbednosti, fizičko-tehničkog obezbeđenja i slično", ukazuje arheolog.
Dešavalo se da se i domaći muzeji nađu na meti pljačkaša, a verovatno najpoznatiji primer je krađa Renoarove slike "Kupačica" 1996. godine iz Narodnog muzeja u Beogradu.
Povezane vesti
"Ona je pronađena i vraćena posle samo četiri dana. Ispostavilo se da ju je neki sitni kriminalac sa Dorćola nestručno isekao skalpelom smotao i oštetio čak i bojeni sloj inspirisan onim što je video na filmovima", kaže Crnobrnja.
Nekoliko godina kasnije, marta 2001, dogodila se mnogo spektakularnija pljačka i to na izložbi slika Paje Jovanovića u Narodnom muzeju u Aranđelovcu.
"Pred samo njeno preseljenje na dalja gostovanja, upala su četiri naoružana čoveka, onesposobili čuvara muzeja i ukrali 15 slika Paje Jovanovića. Čuvar nije imao oružje, a čak i da je imao, ne bi smeo da ga upotrebi zbog odbrane materijalnih dobara. Nije bilo adekvatnih sistema dojave. Lokalna samouprava nije donela odluku da malo bolje obezbedi objekat u kome se nalaze jako skupe stvari, iako je to, na primer, bila njihova obaveza", podseća Crnobrnja i dodaje da su slike kasnije ipak pronađene.
Povezane vesti
Na meti lopova bili su i Muzej u Sremskoj Mitrovici iz kog su ukradeni antički novčići, ali i Narodni muzej u Pančevu, gde su lopovi vešto zamenili zlatne novčiće pljosnatim kamenčićima, zbog čega je njihov poduhvat primećen tek kasnije. Oni nikada nisu pronađeni.
Zašto je važno odmah oglasiti da je došlo do krađe kulturnog nasleđa
Javnost malo zna o ovakvim slučajevima, ali Crnobrnja ističe da je to potpuno kontraproduktivno.
Tanjug/AP/Thibault Camus
"Što pre potraga krene, veća je verovatnoća da će se predmeti pronaći. Čak može da dođe do toga da vam predmet bude vraćen, kada ljudi shvate da to ne mogu da prodaju i da mogu da dobiju višegodišnje kazne robije, a da materijalnu dobit ne bi mogli da ostvare", kaže naš sagovornik.
Jedan od takvih slučajeva u kojima je bio akter vezan je za rimski spomenik pronađen 2020. godine.
"On još nije bio prenet u muzej, a nadležni koji su držali prostor na kom je pronađen, nisu mogli da ga pričuvaju adekvatno. Uglavnom, on je nestao. Prva stvar koju smo uradili kada smo videli
da policijska istraga nikako da makne, u dogovoru sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom pravde, izašli smo u javnost sa fotografijama tog spomenika da bismo obavestili onoga ko ga je otuđio da neće moći da ga proda, da mu je džaba trud i da bi najbolje bilo da to ostavi u šumarku, pored lokalnog nekog puta. Tako je bilo", objašnjava Crnobrnja, koji je jedan je od glavnih junaka serijala "Izgubljeni gradovi Srbije", koji se s velikim uspehom prikazuje na Euronews Srbija.
Više o tome kakvo blago se najčešće krade na teritoriji Srbije, pogledajte u "Intervjuu dana", u priloženom videu.
Komentari (0)