"Leteći Černobilj": Testiranje nove ruske rakete upozorenje Zapadu ili pucanj u prazno?

Rusija je uspešno testirala balističku raketu sa nuklearnim pogonom, oružje koje Moskva opisuje kao nepobedivo i sposobno da izbegne svaki protivvazdušni odbrambeni sistem. Ova raketa, poznata pod imenom Burevesnik (ili "leteći Černobilj" zbog nuklearnog reaktora), predstavlja pokušaj da se zaobiđu američki odbrambeni štitovi poput NORAD-a, omogućavajući let preko Antarktika ili iz neočekivanih pravaca, poput Meksika. Američki predsednik Donald Tramp je reagovao smireno, savetujući Vladimiru Putinu da se fokusira na okončanje rata u Ukrajini umesto na testiranje raketa. Nije mogao, a da ne pomene kako i Amerikanci imaju podmornicu "parkiranu odmah pored ruskih teritorijalnih voda".

Iz Kremlja pak, stižu poruke da se Rusija vodi isključivo sopstvenim nacionalnim interesima, ignorišući kritike. Ovo testiranje dolazi u trenutku pojačanih tenzija: Trampove sankcije prema kompanijama poput LukOil-a i Rosneft-a, pretnje isporukom projektila većeg dometa Ukrajini, te njegova poseta Istočnoj Aziji, uključujući susret sa Si Đinpingom na ASEAN samitu i boravak na nosaču aviona "Džordž Vašington" u Japanu. Pitanja se množe: da li je ovo oružje realna pretnja ili samo propaganda? Hoće li eskalirati sukob u Ukrajini ili podstaći nove pregovore?

east2west news/WillWest News/Profimedia, Zoonar/GRAZVYDAS JANUSKA, Zoonar GmbH/Alamy/Profimedia

Dok se Moskva plaši da bi Ukrajina, uz Tomahawk rakete ili sličnu pomoć, mogla da uništi ključne gasne i naftne čvorišta, sprečavajući izvoz ka Kini i Indiji, a to nateralo Rusiju na ustupke pod Trampovim uslovima, stručnjaci se slažu da nuklearna pretnja nije nova – postoji od prvog testa atomske bombe – ali da ovakvi potezi samo pojačavaju globalnu nestabilnost.

Tehničke slabosti i geopolitički signali

Spoljnopolitički analitičar Branimir Đokić u razgovoru za Euronews Srbija tumači testiranje Burevesnika kao direktno upozorenje Sjedinjenim Državama.

"To oružje su testirali još u toku Hladnog rata i Amerikanci i SSSR, ali su od toga odustali. To je najveći projektil koji ima mali nuklearni reaktor i to mu daje mogućnost da ima beskonačno vreme leta, zovu ga i 'leteći Černobilj'", objašnjava Đokić.

On ističe da raketa može da preleti preko Antarktika, izbegavajući radarske stanice, ili da uđe u SAD sa strane Meksika, zaobilazeći NORAD koji je orijentisan ka Severnom polu. Ovo je, prema njemu, odgovor na Trampove sankcije i pretnje isporukom oružja Ukrajini, koje bi omogućilo napade u dubinu ruske teritorije.

Đokić podseća na istorijske paralele: slično kao što je Ronald Regan sa Strategic Defence Initiative (SDI) naterao SSSR na bankrot kroz trku u naoružanju, Tramp sada finansira "Zlatnu kupolu" – potpuni protivraketni štit za Severnu Ameriku.

"Obezbedili su pare za Zlatnu kupolu... Oni već imaju kopneni i pomorski sistem koji obara sve, uključujući i hipersonične rakete", kaže Đokić.

Euronews

Rusi međutim, tvrde da Burevesnik može da izbegne ovaj sistem, ali analitičar sumnja u efikasnost: raketa je spora, može da leti i prilično nisko (15–60 metara iznad mora, poput olujne ptice po kojoj je nazvana), što olakšava detekciju i presretanje. Pre dve godine, tokom testa, došlo je do eksplozije u kojoj je stradalo 4–5 ruskih naučnika, a nuklearni reaktor bi u slučaju pada izazvao ekološku katastrofu, iako ne nuklearnu eksploziju.

Uprkos tome, Đokić vidi političku svrhu.

"Ovo Putinu treba u ovom trenutku da bi pokazao ozbiljnost Trampu. Koliko vidimo, Moskva se uspaničila od toga da će Ukrajinci dobiti Tomahawk rakete... Ako se unište gasna i naftna čvorišta, ako se spreči izvoz nafte i gasa za Kinu i Indiju, Rusi će ostati bez prihoda i moraće da pristanu na Trampove uslove"

On dodaje da su ruske rafinerije, prema podacima, već na 40 odsto manjoj proizvodnji, sa nestašicama koje se osećaju. Nuklearna pretnja, zaključuje, ostaje konstanta, premda bi američki štit mogao da učini ruski arsenal beskorisnim.

Propaganda ili realna opasnost?

Urednik vazduhoplovnog portala "Tango Six" Petar Vojinović pristupa temi tehnički, nazivajući Burevesnik "pticom koja najavljuje oluju" i dovodeći u pitanje njegovu praktičnost.

"Kada čujemo prideve (najbolja, najjača raketa) znamo da nešto nije do kraja baš tačno. Nije dokazano, i odlično što nije u praksi testirana", kaže Vojinović.

On podseća da su Amerikanci u 50-im i 60-im godinama razvijali slične koncepte, ali odustali zbog rizika. Projekat je pokrenut nakon što su SAD izašle iz sporazuma o antibalističkim sistemima, narušavajući koncept međusobnog garantovanog uništenja koji je održavao mir tokom Hladnog rata.

Burevesnik nije balistička raketa, već krstareća sa nuklearnim pogonom, teoretski neograničenog dometa.

"U teoriji bi takva raketa trebalo da ima neograničeni dolet... da ta raketa može da ostane u teoriji neograničeno u vazduhu", objašnjava Vojinović.

Međutim, dugo vreme leta (čak dva dana za put sa Severne na Južnu hemisferu) čini je ranjivom na praćenje i presretanje, čak i ako je supersonična. Trampova primedba o podmornicama je tačna.

"Čak i interkontinentalne balističke rakete lansirane iz luka poput Sijetla obilaze planetu i padaju sa više pravaca, bez efikasne odbrane", kaže Vojinović i dodaje:

"Tu ne postoji odbrana – to je samo jedna raketa. A oni ih imaju stotine i jedni, i drugi tako da je onda ko god izađe i kaže ja sad imam nešto mnogo dobro, u pitanju je performans", ističe Vojinović.

Euronews

Arsenal oružja poredi sa trenutnim ruskim taktikama u Ukrajini: dnevno lansiraju 600–800 dronova Šahed i malo krstarećih raketa za zasićenje odbrane, dok je NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. uključivalo samo 120–200 krstarećih raketa ukupno. Burevesnik bi, ako se razvije, bio samo dodatak u "lepezi opcija", ali Rusi, kaže, nisu sposobni za masovnu proizvodnju.

"Sigurno da nisu sposobni da proizvedu ove rakete u velikim serijskim primerima, kao što nisu ni normalne konvencionalne krstareće rakete... One su u ovom miksu, do 10 odsto u sklopu onoga što dnevno šalju na Ukrajinu", zaključuje Vojinović.

Ipak, zaključuje da su Rusi "već preopasni" i bez ovih raketa, pa dodatna pretnja deluje više kao propaganda nego realna revolucija u naoružanju.