Sprema se "fiskalna oluja": Evropska unija se zadužuje, a MMF upozorava na krizu

Posle godina relativnog zatišja, fiskalna politika ponovo preuzima centralno mesto u ekonomskoj priči evrozone. Kako zemlje članice objavljuju svoje budžetske planove za 2026. godinu, fokus se ponovo premešta na deficite, dinamiku duga i održivost javnih finansija - pokazatelje koji su bili u drugom planu tokom postpandemijskog oporavka Evrope.

Najnoviji fiskalni monitor Međunarodnog monetarnog fonda predviđa postepeno, ali uporno pogoršanje fiskalnih izgleda evrozone.

Očekuje se da će ukupni budžetski deficit regiona porasti sa 3,2 odsto BDP-a u 2025. na 3,4 odsto u 2026, zatim na 3,6 odsto u 2027. i 3,7 odsto do 2030. godine. Iako su deficiti iznad tri dosto - granice utvrđene Ugovorom iz Mastrihta - postali uobičajeni od pandemije, projekcije MMF-a potvrđuju da fiskalno uravnoteženje i dalje izmiče.

Očekuje se da će državni dug rasti uporedo s deficitima. Ukupan odnos duga i BDP-a u evrozoni, koji se prethodnih godina stabilizovao, sada bi trebalo da poraste sa 87,8 odsto u 2025. na 92,2 odsto do 2030. godine. Teret, međutim, nije ravnomerno raspoređen među članicama.

Francuska i Belgija beležiće najveći rast zaduženosti - u Francuskoj sa 116,5 odsto BDP-a u 2025. na 129,4 odsto do 2030, a u Belgiji sa 107,5 odsto na 122,6 odsto u istom periodu.

Nemačka, tradicionalno smatrana modelom fiskalne discipline, povećaće svoj odnos duga i BDP-a za više od devet procentnih poena - sa 64,4 odsto na 73,6 odsto.

Italija, već jedna od najzaduženijih ekonomija u evrozoni, imaće stabilniji put - blagi rast sa 136,8 odsto u 2025. na 137,0 odsto do 2030, ali i dalje među najvišim nivoima duga u svetu.

Nasuprot tome, očekuje se da Španija i Portugal smanje svoj dug zahvaljujući snažnijem nominalnom rastu i nastavku fiskalne konsolidacije. U Španiji se predviđa pad sa 100,4 odsto na 92,6 odsto, a u Portugalu sa 90,9 odsto na 77,4 odsto.

Grčka je na stabilnom putu smanjenja duga - sa 146,7 odsto u 2025. na 130,2 odsto do 2030. godine.

Irska i Holandija ostaće najotpornije ekonomije evrozone u fiskalnom smislu. Irski odnos duga i BDP-a trebalo bi da opadne sa 33,0 odsto u 2025. na svega 28,2 odsto do 2030, dok će u Holandiji blago porasti sa 44,0 odsto na 48,5 odsto - i dalje među najnižima u evrozoni.

"Fiskalna politika ponovo u centru pažnje"

Ekonomisti Goldman Saksa očekuju jasan, iako umeren, zaokret u 2026.

"Očekujemo da fiskalna politika zauzme centralno mesto u ekonomskoj perspektivi evrozone", naveli su u nedavnom izveštaju. Ovaj zaokret biće podstaknut "uvođenjem nemačkog fiskalnog paketa, rastom potrošnje na odbranu i budžetskim tenzijama koje traju u Francuskoj".

Nemačka je u središtu tog ekspanzivnog zaokreta. Prema Goldmanu, njen deficit će porasti sa 2,9 odsto na 3,7  odstoBDP-a, što odražava sprovođenje velikog fiskalnog paketa odobrenog početkom 2025.

Tanjug/AP/Virginia Mayo

U Francuskoj politička fragmentacija i dalje otežava fiskalnu konsolidaciju. Goldman prognozira samo blago poboljšanje fiskalnog bilansa - sa 5,4 odsto na 5,3 odsto BDP-a.

Iako se ukupni nivo duga u Evropi povećava, agencija za kreditni rejting - Krol Bond Rating Agency (KBRA) - naglašava da su fiskalni putevi sve raznovrsniji.

"Među najvećim evropskim državama, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Španija i Italija su pod pritiskom, dok se Portugal, Irska i Grčka izdvajaju kao relativni pobednici", napisao je Ken Egan, viši direktor u KBRA, u izveštaju dostavljenom Euronewsu.

Strukturni fiskalni pritisci - od starenja stanovništva, preko troškova energetske tranzicije, do povećane potrošnje za odbranu - sve su izraženiji.

Posebno troškovi odbrane, koji bi mogli porasti na 3,5 odsto BDP-a do 2035, a KBRA procenjuje da bi već do 2030. povećanje moglo proširiti fiskalne deficite za 0,9 procentnih poena, uprkos pomoći evropskih mehanizama poput Fonda za oporavak i otpornost.

U međuvremenu, tradicionalna periferija evrozone pokazuje znake fiskalne discipline. Portugal, Irska i Grčka - nekada epicentar evrokrize - ostvarile su značajan napredak u osnovnim bilansima i održivosti duga, iako sa manjim tržišnim uticajem zbog ograničenijeg obima državnih obveznica.

Da li se "obveznički stražari" vraćaju u Evropu?

Vlade ponovo troše više, ali tržišta možda više nisu spremna da im to tolerišu, upozoravaju analitičari.

"Na tržištima obveznica koja su sada više pod nadzorom investitora-stražara", navodi KBRA, i dodaju da "investitori brzo reaguju, repriciraju rizik i testiraju fiskalni kredibilitet".

"Obveznički stražar" inače je investitor koji prodajom državnih obveznica protestuje protiv politike vlade.

Pošto će između 40 i 45 odsto javnog duga širom evrozone morati da bude refinansirano u naredne tri godine, veći troškovi zaduživanja mogli bi se brzo pretvoriti u više kamatne izdatke.

Rast prinosa na obveznice širom evrozone dodatno bi mogao opteretiti nacionalne budžete i pojačati fiskalne pritiske.

Za prosečnu vladu u evrozoni sa dugom oko 90 odsto BDP-a, KBRA procenjuje da bi porast prinosa od 100 baznih poena povećao godišnje kamatne izdatke za oko 0,46 odsto BDP-a u roku od tri godine - što bi dodalo oko 20 milijardi evra Nemačkoj, odnosno 10 milijardi Italiji godišnje.

"Fokus bi trebalo da se pomeri sa 'više ulagati' na 'ulagati pametnije': strože kontrole potrošnje, disciplinovane investicione planove i kapitalne izdatke koji doprinose neto vrednosti", rekao je Ken Egan.

Fiskalna politika ponovo u fokusu

Fiskalni izgledi evrozone ulaze u novu fazu, obeleženu različitim nacionalnim strategijama, visokim nivoima duga i sve reaktivnijim tržištima obveznica.

Iako evrozona u celini i dalje uživa koristi od dubokih tržišta kapitala i fleksibilnog fiskalnog upravljanja, naredne godine biće test verodostojnosti i prilagodljivosti budžetskih politika država članica.

Kako se približava 2026, fiskalna politika više nije tihi faktor u pozadini - ona ponovo postaje u središtu ekonomske priče evrozone.