"Imali smo poslednje mirno leto u Evropi": Izjava nemačkog ministra odbrane izazvala uznemirenost, šta kažu Rusi?

Potresne su bile izjave nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa, za novine Frankfurter Allgemeine, gde je šef političkog rukovodstva Bundesvera upozorio da bi leto za nama moglo biti poslednje mirno leto u Evropi.

Boris Pistorijus je u opširnom intervjuu govorio, između ostalog, o oružanim snagama budućnosti, buđenju političkog sveta i o tome da li bespilotne letelice mogu odlučiti rat, dok je upozorio na "imperijalističke fantazije" Vladimira Putina koje prete Evropi.

Mogućnost napada Moskve u narednim godinama

Novinar ga je pitao: "Rekli ste da promena kursa zahteva vreme. Ali, da li imamo to vreme? Vidimo da Putin brzo stvara arsenale uprkos ratu u Ukrajini. Da li je, dakle moguće da Rusija napadne mnogo ranije?"

"To pitanje ostaje nagađanje. Vojni stručnjaci i obaveštajne službe mogu otprilike proceniti kada će Rusija obnoviti svoje oružane snage do te mere da će biti u stanju da pokrene napad na državu članicu NATO-a na istoku. Uvek smo govorili da bi se to moglo desiti od 2029. godine nadalje", rekao je on i nastavio:

Mike Schmidt / imago stock&people / Profimedia

"Međutim, sada ima drugih koji kažu da je to moguće već od 2028. godine, a neki vojni istoričari čak veruju da smo već imali naše poslednje mirno leto. Ne smemo davati utisak da NATO ne može da se brani. Može. Ima značajan odvraćajući potencijal. Konvencionalni, ali naravno i nuklearni. Nezavisno od toga, imamo borbeno spremne oružane snage, ali da, moramo ih još bolje opremiti".

"Na dobrom smo putu"

Govorio je takođe o nemačkim oružanim snagama koje su u znatno boljem stanju nego što to ponekad sugerišu mediji. "Naše oružane snage su u mnogo boljem položaju nego što su bile pre nekoliko godina. Na dobrom smo putu. Ubrzavamo. Na primer, sklopili smo mnogo više ugovora za oružane sisteme nego prethodnih godina. Imamo jasan plan za povećanje osoblja i infrastrukture. I čak i pre nego što novi sistem regrutacije stupi na snagu, broj prijava i novih regruta raste".

Da li on, dakle ima utisak da stranka i parlament deluju dovoljno brzo i odlučno kako bi se suočili sa novim pretnjama?

"Putin ne krije svoje imperijalističke fantazije, u kojima naša sloboda, naš poredak kakav poznajemo, nemaju smisla. Moramo brzo i odlučno reagovati na ovu pretnju jačanjem naših odbrambenih sposobnosti. Mnogo toga treba uraditi. Naše oružane snage su decenijama zanemarivane, infrastruktura je delimično zastarela i broj osoblja je drastično smanjen. Po mom mišljenju, stranke demokratskog centra su internalizovale potrebu za odlučnim delovanjem. Svi sarađujemo na tome. Zajedno smo promenili kurs poslednjih godina. Ali istina je i sledeća: moramo postati još brži u svemu što radimo"

Vojna obaveza u Nemačkoj

Tanjug/AP/Markus Schreiber

Govorio je takođe o novoj vojnoj obavezi koja bi mogla stupiti na snagu početkom nove godine, kako je diskutovano unutar vladajuće koalicije, nakon parlamentarnog odobrenja početkom decembra. "Od sredine 2027. godine, sprovodićemo sveobuhvatno prikupljanje kako bismo odredili koga bismo mogli pozvati u slučaju nacionalne vanredne situacije. Postepeno ćemo jačati rezervu bivšim regrutima - time jačajući naše ukupne odbrambene sposobnosti. Da, istina je, bilo je kritika čak i pre parlamentarnih konsultacija. Ali to uopšte nije neuobičajeno za tako važan projekat"

Povratak regrutacije kakvu smo poznavali u prošlosti je trenutno van diskusije, pojasnio je.

"Namerno se oslanjamo na dobrovoljce. Želimo one koji su motivisani i sposobni. Dugoročno, imaćemo mnogo više koristi od toga - čak i kada govorimo o službi u rezervama, nego ako primoramo mlade da služe. U mojim razgovorima sa mladim muškarcima i ženama, osećam da su veoma posvećeni bezbednosti Nemačke",

Više od 200.000 rezervista

Kako će Bundesver izgledati na svoju 75. godišnjicu?

"Naš plan za 2030. je rezerva od preko 200.000 vojnika. Naše aktivne snage će se povećati na između 210.000 i 220.000. Dodatno ćemo ubrzati naše procese nabavke. Novi borbeni avioni F-35 i helikopteri Chinook će leteti, a vojska će koristiti tenkove Leopard 2A8 i Skyranger. Potpuno opremljena litvanijska brigada biće stacionirana na istočnoj strani NATO-a nekoliko godina. Uveren sam da će ovo biti model projekat koji će poslužiti kao primer drugim jedinicama. Istovremeno, nadam se da ćemo mi u NATO-u održati jedinstvo koje i danas uživamo"

Šta odgovara Moskva?

Tanjug/AP/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin

Zloslutne izjave šefa nemačkog ministarstva odbrane Borisa Pistoriusa izazvale su senzaciju na međunarodnom nivou, posebno u Moskvi.

Komentarišući Pistorijusove izjave, portparol Kremlja Dmitrij Peskov ograničio se na to da kaže da se militaristička retorika sve više čuje iz evropskih zemalja.

"Više nema sumnje ko je agresor", komentarisala je za TASS portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Kremlj je više puta izjavio da Rusija nikome ne preti, ali da neće ignorisati postupke koji su potencijalno opasni za njene interese.

I Poljska u stanju pripravnosti

Poljska je u stanju povećane pripravnosti nakon izjava načelnika Generalštaba generala Vislava Kukule, da je Rusija "počela da se priprema za rat" i da je njegova zemlja "ušla u predratnu fazu". Istovremeno, Varšava prijavljuje sabotaže i sajber napade ruskog porekla, dok je premijer Donald Tusk objavio da je nedavna eksplozija na pruzi blizu Varšave bila "neviđeni čin sabotaže".

General Kukula je naglasio da je "Rusija već započela period pripreme za rat" i da "stvara okruženje pogodno za potencijalnu agresiju na poljskoj teritoriji". On je dodao: "Ono što sada doživljavamo nije rat, već predratno stanje - oblik hibridnog rata"

Tanjug/AP/Chancellery of the Prime Minister of Poland

Tusk je otkrio da je deo pruge između Varšave i Lublina dignut u vazduh "u ničim izazvanom činu sabotaže". Ova pruga je ključni koridor za transport zapadne pomoći Ukrajini, a Tusk je napad okarakterisao kao "opasan pokušaj destabilizacije".

Iako Poljska nije zvanično imenovala počinioce, vladini zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog stalnog povećanja incidenata sabotaže i špijunaže koji se pripisuju ruskim ili beloruskim obaveštajnim službama.

Zabrinutost u NATO-u 

Varšava je već pojačala svoje odbrambene mere. U septembru su poljske i savezničke snage oborile ruske bespilotne letelice unutar poljskog vazdušnog prostora - po prvi put od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Ovaj događaj je izazvao opsežne diskusije unutar NATO-a o mogućnosti da se u budućnosti obaraju ruski avioni koji narušavaju saveznički vazdušni prostor.

Istovremeno, nemačka obaveštajna služba (BND) upozorila je 13. oktobra da je Rusija "spremna da testira granice Evrope" i da Moskva "može eskalirati situaciju u svakom trenutku" putem napada dronovima ili borbenim avionima.

SOPA Images / ddp USA / Profimedia

Međutim, za Varšavu događaji poslednjih dana potvrđuju da se Poljska nalazi u epicentru novog oblika rata, gde se vojna pretnja kombinuje sa sabotažama, sajber napadima i propagandom.

"Sve zavisi od našeg stava", zaključio je Kukula. "Ako uspemo da odvratimo protivnika, izbeći ćemo rat; ako ne, ohrabrićemo ga da napadne".