Teritorijalni ustupci u planu za mir i ubrzani tempo iz Vašingtona: Šta Kijev i Moskva mogu da prihvate?

Administracija Donalda Trampa ubrzala je mirovnu inicijativu za Ukrajinu, što prema sagovornicima Euronews Srbija uvodi sukob u ključnu fazu u kojoj se pritisak Vašingtona više ne može ignorisati. I dok američki plan predviđa teritorijalne ustupke i ograničene bezbednosne garancije za Kijev, Rusija i dalje procenjuje šta bi za nju predstavljalo prihvatljiv kompromis. Evropa se sa druge strane, prema oceni sagovornika, nalazi u strateškom zapećku - bez uticaja na mirovne pregovore i fokusirana na izgradnju ratne ekonomije. 

Politički analitičar Stefan Jovanović kaže da stiče utisak da se polako ulazi u fazu kada se situacija sa Ukrajinom lomi.

On ukazuje da je nedavno je izašla informacija da su se krajem oktobra u Vašingtonu sreli ruski diplomata Kiril Dimitrijev i američki izaslanik Stiv Vitkov, da je u stvari, objašnjava Jovanović, američki plan možda proizvod tog susreta u Vašingtonu. 

“Ne znam kako će Kijev moći da odbije takav plan koji dolazi iz Vašingtona, koji je najveći i najznačajniji plan politički partner Kijevu u ovom trenutku. Ono što je zanimljivo u tom planu, što sam mogao da vidim, jeste da je Kijev ušao u rat da bi ušao u EU i u NATO, a po ovom planu Kijev ostaje i bez članstva u NATO sa nekim labavim garancijama za neki prosperitetan ulaz u EU. Takođe po tom planu, Kijev ostaje i bez dela svojih teritorija”, kaže on. 

Kako kaže, tu Pandorinu kutiju oduzimanja teritorija je pokrenuo upravo Zapad. 

“Mi koji dolazimo iz Srbije imamo jedan principijelan stav po pitanju zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta, pogotovo zbog Kosova i Metohije. Evo, sad u Ukrajini ima vrlo sličnu situaciju i jedna suverena zemlja priznata od strane Ujedinjenih nacija ostaje bez dela svoje teritorije, odnosno to je jedan od delova ovog plana, makar ono što se pojavilo u medijima”, kaže. 

Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson

Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost kaže za Euronews Srbija da će Kijev u jednom trenutku morati da pristane na crvene linije Vašingtona. 

“Što se tiče situacije na terenu je da Rusija nema preterane motivacije da prekida ratna dejstva, jer je Ukrajinska strana polako iscrpljena što se tiče ljudskih resursa, a Rusija ih i dalje ima. Sa te strane će biti potreban pritisak Vašingtona. Nas je najviše pogodila tarifa od 500 odsto i mislim da to ima veze sa ovim pregovorima, i da će to biti Trampov alat da natera Rusiju na definitivan mir”, kaže Miškeljin. 

Kako dodaje, smatra, da Rusija neće tek tako da pristane na sve predloge i dogovore. 

“Sigurno je da će ruska strana da ima neke amandmane. Ostaje da vidimo koliko će Vašington biti fleksibilan. Sa ruske strane, ukoliko bi pristali na ovakav dogovor, iako jeste Donetsk-Lugansk-Krim ono u čemu su težili, što su inkorporirali u svoj ustav, to nije sve, ostale su i Herson i Zaporožje. To je ono što bi praktično bilo i poraz Rusije”, navodi on. 

Šta je sa evropskom diplomatijom? 

Miškeljin kaže da je sada važno i šta će biti sa Rusijom, u smislu kako će izgledati ponovni prijem Rusije u međunarodnu zajednicu, ali i kako će dalje Evropa da postupa.

“To jeste nešto što je velikog interesa sasvim sigurno kompletnog ruskog rukovodstva i nešto što će biti stvar koja je najviše podložna pregovorima, ali će se pokazati rezultat svega do sada”, dodaje. 

Jovanović smatra da je ključna stvar u mirovnim pregovorima to da li zapravo Putinu odgovara završetak rata u Ukrajini i kakva je unutrašnja politika Rusije. 

Evropa se, dodaje on, nalazi u problemu, jer ne učestvuje u pregovorima o okončanju rata u Ukrajini, iako se rat vodi na njenoj teritoriji.  On je dodao da ukoliko Evropska unija želi da izgleda ozbiljno, onda je ovakav mirovni predlog trebalo da dođe iz Brisela. 

“Evropa se nalazi u jednom strateškom zapećku i strateškom problemu. Oni su neko na čijoj teritoriji se događa ovaj sukob, a ne učestvuju u pregovorima o budućnosti Evrope i miru u Ukrajini. Oni informacije o tome kakav je plan posla dobijaju diplomatskim kanalima ili iz medija”, kaže on. 

Kaže da je ovakav plan trebalo da dođe iz Brisela i da bi se na taj način dala važnost evropskim zvaničnicima. 

profimedia

“Evropa, po čemu je poznata kroz Istoriju, jeste bila poznata po diplomatiji. U ovom trenutku pokazuju potpunu slabost jer oni ne učestvuju u razgovorima o miru na delu svoje teritorije. Ono što jeste drugi problem po meni vezano za Evropu, jeste da Evropa je odlučila da celokupnu svoju ekonomiju pretvori u jednu ratnu ekonomiju”, kaže. 

Dodaje da Evropa u ovom trenutku pokušava da napravi ratnu ekonomiju, da se fokusira na Rusiju kao neprijatelja i pokušava da Ukrajinu i dalje drži u tom ratu. 

“Evropa nema čak snage u ovom trenutku ni da se odupre toj ideji Donalda Trampa, tako da na svakom koraku pokazuje neku slabost. Mislim da je važno da  takvu politiku promeni”, dodao je on. 

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.