TikTok, kravate i disciplina: Nova formula uspeha desnice u Evropi

Političari krajnje desnice u Briselu, kao i njihove kolege u Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, gladniji su moći nego ikada i spremni da urade sve što je potrebno da bi pobedili — čak i ako to znači da obuku odelo i kravatu.

Iz mode izlaze skandalozni ekscentrici u čudnoj odeći, koji su ranije često predstavljali ove partije.

Umesto njih, na scenu stupaju uredno obučeni tridesetogodišnjaci sa milionima pratilaca na TikToku i stručnjaci za javne politike s namerno skromnim programima, koji treba da pokažu biračima da im se može verovati.

Od Londona do Berlina, oni skraćuju vinske ručkove, oblače se poput političara iz mejnstrima spremnih za televiziju i drže se podalje od Kremlja, jer više nije moderno biti prijatelj Vladimira Putina. Postaju i sve pametniji kada je reč o političkim taktikama.

Širom Evrope, krajnja desnica postaje "profesionalna", piše Politico. 

Stranke krajnje desnice ostvarile su velike pomake u nacionalnoj politici širom Evrope tokom poslednje decenije, a njihov uspeh i dalje u velikoj meri pokreće otpor prema migracijama.

Trenutno su vodeće u anketama u Nemačkoj, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, a poslednjih godina preuzele su vlast u Italiji, Finskoj i Češkoj, između ostalog, sa političkim programima koji često podrazumevaju proterivanje stotina hiljada migranata.

Doživele su veliki prodor ovog meseca u Evropskom parlamentu, kada je najmoćnija zvaničnica u Briselu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, dobila glasanje o ublažavanju klimatskih propisa — i to uz pomoć nekih poslanika krajnje desnice.

Tanjug AP/Virginia Mayo

Dok su se grupe Patriots of Europe i Europe of Sovereign Nations, predstavnici krajnje desnice, radovale pobedi svoje "profesionalnije" strategije, fon der Lajenini centristički saveznici reagovali su ogorčeno.

Jedan je čak povukao paralelu sa političarima koji su pomogli Adolfu Hitleru da dođe na vlast.

Ključno pitanje sada — kako za političare krajnje desnice, tako i za njihove centrističke protivnike — jeste da li populistički akteri desnice mogu svoje prednosti u anketama da pretvore u izborne pobede?

Odgovor bi mogao da zavisi od toga koliko uspešno mogu da doteraju svoje često neorganizovane strukture — čak i pozajmljujući taktike od elitnih "insajdera" koje preziru — u borbi za vlast.

Urednije oblačenje

Jedan od vodećih aktera koji izazivaju potrese na desnici dobro je poznata figura briselskim insajderima.

Najdžel Faraž, britanski zagovornik Bregzita i političar koji voli da podigne prašinu, trn je u oku EU još od vremena kada je bio poslanik u Evropskom parlamentu.

Prema anketama, pobedio bi na opštim izborima i postao britanski premijer kada bi se glasalo danas.

Iako se izbori ne očekuju pre 2029. godine, Faraž snažno utiče na političku debatu u Ujedinjenom Kraljevstvu i ne propušta priliku da iskoristi svoje prijateljstvo sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, čijoj je inauguraciji prisustvovao ranije ove godine.

Trampov pokret MAGA daje mnogim evropskim političarima krajnje desnice dodatnu dozu međunarodnog kredibiliteta.

Tanjug/AP/Alex Brandon

Tramp i drugi visoki zvaničnici njegove administracije podržali su političare krajnje desnice u Nemačkoj, Rumuniji, Italiji i Francuskoj.

Ipak, oni mu nisu uvek uzvratili pobedama — ili makar kompetencijom.

Prošle godine, Faraž je potpuno nespreman ušao u britanske izbore i odlučio da se kandiduje tek dve nedelje nakon početka kampanje. Uprkos haotičnom startu, osvojio je mesto u Parlamentu, kao i četvorica njegovih stranačkih kolega, i doveo svoj Reform UK do najboljeg rezultata do sada, sa 4,1 milion glasova.

Zatim je obećao da će profesionalizovati rad stranke kako bi je postavio na put ka vlasti.

"Profesionalizovaćemo stranku, demokratizovaćemo je i nekoliko trulih jabuka koje su se ušunjale biće uklonjene", rekao je.

Za Faraža, koji je decenijama fotografisan s kriglom piva u jednoj ruci i cigaretom u drugoj, to je, između ostalog, značilo izgradnju drugačijeg, manje alkoholom obojenog imidža.

"Svakako je smanjio alkohol, ako ne i cigarete", rekao je jedan njegov poznanik (koristeći britanski sleng za cigarete).

Druga osoba bliska Faražu dodala je: "Nije se odrekao alkohola, ali sigurno ne pije koliko je nekada pio. Nema vremena. Tempo rada je otišao u nebesa".

Ipak, na godišnjoj konferenciji Reform UK u septembru, mnogi aktivisti i dalje su pili tokom dana, a u baru je bilo napetih scena kako su noći odmicale.

Faraža se danas ređe može videti u elegantnim jaknama za selo i ravnim kapama kao ranije; za važne govore sada češće bira klasično tamnoplavo odelo kakvo nose političari iz mejnstrima.

Ispeglani TikTok

U Francuskoj je krajnja desnica namerno "ispeglala" svoj imidž kako je poslednjih godina osvajala sve veću podršku.

Nakon izbora 2022. godine, kada je Nacionalno okupljanje Marin Le Pen ostvarilo istorijski skok sa 8 na 89 poslanika u Nacionalnoj skupštini, Le Pen je novim članovima dala stroga uputstva — uključujući i kodeks oblačenja, što se videlo i na stranačnoj "back to school" fotografiji.

Njena inicijativa dobila je i nadimak la stratégie de la cravate — strategija kravate.

Žordan Bardela, tridesetogodišnji predsednik Nacionalnog okupljanja, možda je najuglađeniji među svim liderima evropske krajnje desnice danas.

Sa svojom vitkom figurom, urednom frizurom i oštrim odelima, postao je model za druge.

Uzmimo belgijskog političara Toma van Grikena, lidera flamanske ekstremno desničarske stranke Vlaams Belang. On ima pravilo da on i njegov tim moraju biti "radikalni, ali ne i jeftini".

Tanjug AP/Jean-Francois Badias

Kosa mu je uvek uredno počešljana, a kada razgovara sa biračima ili medijima, na licu mu je dečački osmeh.

Van Griken priznaje da, iako se neki birači ustručavaju da podrže njegovu stranu, njega lično simpatišu.

"Ono što vidim kao svoj lični doprinos — ako to mogu skromno da kažem — jeste da sam probio društveni kordon", rekao je ranije za Politiko.

Društvene mreže takođe igraju veliku ulogu za ove političare.

Poput Bardele, koji ima 2,2 miliona pratilaca, i Faraž i Van Griken uložili su značajan napor da pridobiju birače preko TikToka — i imali su određenog uspeha.

Faraž je prošle godine postao neočekivani hit na platformi kada je snimak u kome dobacuje "Dosadnooo!" onima koji su ga izviždali postao viralan.

Van Grikenova stranka se potrudila da se svaka kampanjska aktivnost na prošlogodišnjim izborima u Belgiji pretvori u TikTok video.

Čišćenje u sopstvenim redovima

Jedno je kada lideri izgledaju profesionalno, ali veliki rizik za stranke krajnje desnice širom regiona oduvek su bili nepromišljeni komentari pristrasnih političara i nepouzdanih aktivista iz baze.

Pojavio se veliki broj primera pojedinaca koji iznose rasističke ili homofobne stavove, ili se ponašaju na druge neprihvatljive načine — često zabeležene na video snimcima ili društvenim mrežama.

Patriots of Europe, krajnje desničarska grupa u Evropskom parlamentu, uvela je proces provere kako bi se osiguralo da ne prima poslanike sklone skandalima.

Zbog tih provera tri kandidata su odbijena jer su ocenjeni kao previše ekstremni ili nepodobni.

Nakon što su prošle godine postali treća najveća sila u Evropskom parlamentu, Patrioti su uspostavili i sistem disciplinovanja poslanika, te dodali odeljenja za komunikacije i odnose s medijima. Ipak, posla još uvek ima.

Skandal sa rasizmom tokom prošlogodišnjih izbora u Ujedinjenom Kraljevstvu nakratko je poremetio kampanju Reform UK, a samo prošlog meseca poslanica Sara Počin izazvala je osude kada se požalila na "reklame pune crnaca, pune Azijata".

Tanjug AP/Michel Euler

U Francuskoj je Nacionalno okupljanje Marin Le Pen u junu moralo da odbija optužbe za rasističko ponašanje.

Potencijalni kandidati sada prolaze kroz temeljnu proveru koja uključuje pregled njihovih aktivnosti na društvenim mrežama i intervjue sa najvišim stranačkim funkcionerima.

Ovo "čišćenje" u redovima običnih članova najnoviji je korak u Le Peninoj dugogodišnjoj kampanji da detoksifikuje imidž stranke, nakon što je preuzela vođstvo od svog oca, Žan-Marija Le Pena, čiji su antisemitski ispadi i zapaljive izjave decenijama držali stranku na margini francuske politike.

Kremljologija

Nakon što je u februarskim izborima osvojila drugo mesto sa rekordnih 21 odsto glasova, Alternativa za Nemačku (AfD) sada se u anketama približava, pa čak i prelazi konzervativni blok kancelara Fridriha Merc­a.

U pojedinim delovima bivše komunističke istočne Nemačke, AfD uživa podršku od 40 odsto.

Alis Vajdel, jedna od dva lidera AfD-a, aktivno pokušava da distancira stranku od percepcije da je previše bliska Kremlju.

Neke njene stranačke kolege iz AfD-a planirali su da otputuju u Soči u Rusiju kako bi prisustvovali međunarodnoj konferenciji ovog meseca.

Vajdelova time nije bila nimalo zadovoljna.

"Ne bismo smeli da nastavimo ovako", rekla je novinarima u Bundestagu na pitanje o planiranom putu.

"Ja tamo ne bih putovala, niti bih to ikome preporučila". 

Vajdelova je najavila da će promeniti procedure stranke u vezi sa odobravanjem službenih putovanja.

Jedan od političara, poslanik Rajner Rotfus, na kraju je otkazao svoje putovanje, koje je prvobitno uključivalo i sastanak sa glasnogovornikom Kremlja Dmitrijem Medvedevom. Ipak, drugi AfD političar, evropski poslanik Hans Nojhof, kao i jedan regionalni funkcioner, ipak su otputovali.

Kao deo svojih reformi, AfD zamenjuje ekstremističku omladinsku organizaciju novim, centralno kontrolisanim telom, i zatražio je od svojih poslanika u parlamentu da potpišu novi kodeks ponašanja kojim se od njih zahteva da svetu prikažu jedinstveno i "umereno" lice.

Euronews, profimedia, Tanjug/AP/Vyacheslav Prokofyev

Putinov uticaj na političare krajnje desnice ne ograničava se samo na Nemačku.

Kandidati za visoke funkcije u Italiji, Rumuniji i Francuskoj, između ostalih, takođe su bili napadani zbog svojih veza sa Moskvom.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, Faraž nastoji da se distancira od ranijih izjava u kojima je Putina opisivao kao "dobrog operativca", mada ne i kao osobu kojoj se divi.

Melonizacija

Za mnoge na populističkoj desnici, italijanska premijerka Đorđa Meloni smatra se modelom kako osvojiti vlast sa tvrde ideološke pozicije — i zadržati je.

Suprotno strahovima centrista pre njenog izbora, Meloni je čvrsto održala Italiju usklađenom sa glavnim prioritetima EU i prouzrokovala minimalne probleme Ursuli fon der Lajen i drugim centristima za stolom evropskih lidera u Briselu.

Iako je u privatnim razgovorima izražavala izvesni zamor od rata, nije ometala nastavak evropske podrške Ukrajini.

Tanjug/AP/Roberto Monaldo/LaPresse

Dok Meloni ostaje nepokolebljiva kada je reč o suzbijanju migracija i "vouk" kulture kod kuće, mnogi komentatori i evropski zvaničnici pripisuju joj zasluge za to što je svoju stranku Braća Italije — koja korene vuče iz posleratnih fašističkih pokreta — pomerila ka umerenijim pozicijama, naročito u međunarodnim odnosima i ekonomiji.

To je pogrešna percepcija, kaže Natali Toči, direktorka Instituta Affari Internazionali, nezavisnog istraživačkog centra za međunarodne odnose u Rimu.

"Greška koju pravimo jeste što model Meloni opisujemo kao model krajnje desnice koja se umerava, umesto kao model krajnje desnice koja tiho radikalizuje agendu", rekla je.

"Reč je o profesionalizaciji radikalne agende. To je ne čini umerenijom. Ona je samo profesionalnija, a time možda i efikasnija — što je još radikalnije". 

U Ujedinjenom Kraljevstvu, Faraž je nedavno naveo Meloni kao jednog od lidera koje poznaje i kojima se divi.

Ranije ovog meseca odustao je od planova za ogromna smanjenja poreza, upozorivši da bi u vladi najpre dao prioritet uravnoteženju državnih finansija, u pokušaju da pokaže da bi Reform UK postupao fiskalno odgovorno.

Kako su profesionalci prešli na krajnju desnicu

Nije samo to da krajnja desnica postaje profesionalna — profesionalni centristički političari takođe preuzimaju ideje krajnje desnice.

Iznenadni interes britanske laburističke vlade da prepravi pravila azila i pooštri kontrolu nad ilegalnim migrantima predstavlja direktan pokušaj da se suprotstave izbornoj pretnji Faraža.

Migracija je sada glavni problem centrističkih konzervativaca širom Evrope, pri čemu i Fridrih Merc u Nemačkoj nastoji da pooštri sistem pod pritiskom AfD-a.

Prioriteti krajnje desnice pronašli su put i u glavne debate o klimatskim pravilima, a posebno o budućnosti automobila sa klasičnim motorom.

Strah da će proizvodne poslove ugroziti i da će preduzeća biti oštećena pokrenuo je novi talas otpora „zelenim“ merama kod centrističke desnice.

Naravno, krajnja desnica je već na vlasti, često u koaliciji, u zemljama poput Finske, Belgije, Mađarske i Italije.

"Često čujemo od centrista da 'mi zapravo udomaćujemo ova bića krajnje desnice i kako ih uvodimo u sistem, pogledajte, oni se umeravaju'", kaže Toči.

"Ja se duboko ne slažem", dodaje.

"To u potpunosti potcenjuje ono što krajnja desnica zaista jeste".