Koliko zarađuju siromašni u EU? Sa platom od 1.380€ se u Turskoj živi lagodno, a u Nemačkoj preživljava

Milioni Evropljana žive u siromaštvu, ali pojam lagodnog prihoda se znatno razlikuje širom kontinenta. Više od 72 miliona ljudi u EU je 2024. godine svrstano u kategoriju "ugroženih siromaštvom", što predstavlja 16,2 odsto stanovništva. Ipak, život na ivici siromaštva izgleda drastično drugačije kada se uporede pragovi siromaštva među zemljama.

"Stopa rizika od siromaštva" predstavlja udeo ljudi čiji je prosečan raspoloživi dohodak ispod određenog praga. Ovaj prag je postavljen na 60 odsto nacionalnog prosečnog dohotka. Međutim, Eurostat ističe da ovaj pokazatelj ne meri bogatstvo ili stvarno siromaštvo. On zapravo odražava nizak prihod u poređenju sa drugima u istoj zemlji, što "ne podrazumeva nužno nizak životni standard".

U proseku, u EU je godišnji prosečni ekvivalentni dohodak po osobi 2024. godine iznosio 21.582 evra. Šezdeset odsto tog iznosa je 12.949 evra, ili oko 1.079 evra mesečno. Svako sa prihodom ispod ovog nivoa smatra se ugroženim.

Međutim, podaci na nivou zemalja daju mnogo jasniju sliku. U EU, ovaj prag varira od 391 evra u Bugarskoj do 2.540 evra u Luksemburgu. Kada se uključe zemlje kandidati sa dostupnim podacima i članice EFTA, raspon se kreće od 201 evra u Turskoj do 2.596 evra u Švajcarskoj. Norveška je takođe među tri zemlje gde prag prelazi 2.000 evra.

Prag rizika od siromaštva je između 1.500 i 2.000 evra u Danskoj, Austriji, Irskoj, Holandiji i Belgiji, navedenim od najvišeg ka najnižem u ovoj grupi.

Ovaj nivo je ispod 750 evra u nekoliko zemalja, uključujući Letoniju, Portugal, Hrvatsku, Litvaniju, Poljsku, Grčku i Slovačku. Pada ispod 500 evra u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji i Turskoj.

Među "Velikom četvorkom" EU, Nemačka ima najviši prag rizika od siromaštva sa 1.381 evrom, zatim slede Francuska (1.278 evra), Italija (1.030 evra) i Španija (965 evra). Za domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina, prag rizika od siromaštva je 2,1 puta veći od praga za jednu osobu. To iznosi 2.266 evra u EU, 423 evra u Turskoj i 5.452 evra u Švajcarskoj.

Šta objašnjava razlike?

Torsten Krüger / Panthermedia / Profimedia

Pragovi rizika od siromaštva direktno su vezani za prosečni ekvivalentni dohodak zemlje. Razlike u produktivnosti i industrijskoj strukturi pomažu da se objasni zašto ovi nivoi toliko variraju, kaže Đulija De Lazari, ekonomista u Međunarodnoj organizaciji rada (ILO).

Veća produktivnost omogućava zemljama da održe više plate. Kao rezultat, države sa velikim sektorima visoke vrednosti, poput finansija, informacionih tehnologija ili napredne proizvodnje, obično isplaćuju više plate. To takođe znači da su njihovi pragovi rizika od siromaštva viši.

Kako se upoređuju pragovi siromaštva u PPS?

Jaz postaje uži kada se meri u standardima kupovne moći (PPS), ali razlike ostaju jasne. PPS je veštačka jedinica valute dizajnirana tako da jedan PPS može, u teoriji, da kupi istu količinu robe i usluga u svakoj zemlji.

Izraženo u PPS, za pojedinca, pragovi rizika od siromaštva kreću se od 449 u Srbiji do 1.889 u Luksemburgu.

Turska, Mađarska, Slovačka i Grčka su među pet najnižih.

Na višem kraju, Norveška, Švajcarska, Austrija i Holandija su među prvih pet. Među vodećim ekonomijama, prag je najviši u Nemačkoj. Zatim sledi Francuska, dok su Španija i Italija na 1.060.

Gde je rizik od siromaštva najveći?

profimedia

Prema Eurostatu, 16,2 odsto stanovništva EU je bilo u riziku od siromaštva 2024. godine. Stopa varira od 9,5 odsto u Češkoj do 22,2 odsto u Turskoj i Severnoj Makedoniji. Zemlje kandidati za članstvo u EU, kao i balkanske i istočnoevropske zemlje, imaju višu stopu stanovništva u riziku od siromaštva.

Među vodećim ekonomijama, stopa je takođe visoka u Španiji (19,7%) i Italiji (18,9%), dok su Francuska (15,9%) i Nemačka (15,5%) malo ispod proseka EU.