Šta sprečava Evropu da smanji rodni jaz?
Komentari
14/12/2025
-17:11
Uprkos novim podacima koji pokazuju da je potpuna rodna ravnopravnost u donošenju odluka još uvek daleko od stvarnosti, Španija i Irska su postigle najveći napredak u proteklih 10 godina. Nejednake pozicije moći su i dalje najveća prepreka postizanju rodne ravnopravnosti u Evropskoj uniji, uprkos značajnom napretku postignutom u ovoj oblasti tokom protekle decenije, prema Indeksu rodne ravnopravnosti EIGE-a za 2025. godinu.
Širom EU, rezultati za kategoriju moći, koja meri jednakost muškaraca i žena na pozicijama donošenja odluka u političkoj, ekonomskoj i društvenoj sferi, kreću se od visokih 80,3 poena u Švedskoj do 12,9 poena u Mađarskoj.
Indeks rodne ravnopravnosti daje EU i državama članicama ocenu od 0 do 100. Ocena od 100 bi značila da je zemlja dostigla potpunu ravnopravnost između žena i muškaraca.
Tokom protekle decenije, Španija, Irska, Francuska i Italija su postigle značajan napredak u smanjenju rodnih razlika na pozicijama donošenja odluka.
Gde se na političkom spektru žene tretiraju nejednako?
Žene su generalno u manjini u parlamentima i vladama na svim nivoima, u najvećim kompanijama i u društvenim institucijama.
U 2024. godini, prosečan udeo članova nacionalnih parlamenata u državama članicama EU bio je 67 odsto muškaraca i 33 odsto žena.
Prošle godine, žene su takođe bile nedovoljno zastupljene za polovinu među članovima upravnih odbora u najvećim kompanijama koje kotiraju na berzi u EU: 34 odsto članova upravnih odbora bile su žene, u poređenju sa 66 odsto muškaraca.
Povezane vesti
Žene se suočavaju sa poteškoćama u obezbeđivanju finansiranja kampanje i često imaju manji uticaj na izbor kandidata nego njihovi muški vršnjaci, prema istraživanju.
Tokom izbora za Evropski parlament, 10 zemalja EU je postavilo rodne kvote za kandidate, a poslanice Evropskog parlamenta su dostigle nivo kvote u Španiji, Francuskoj i Hrvatskoj.
Rodni stereotipi, nasilje i diskriminacija dodatno obeshrabruju žene da uđu ili ostanu na javnim funkcijama, potkopavajući demokratsku zastupljenost i napredak.
Među 2.600 lokalno izabranih političarki koje su anketirane u 31 evropskoj zemlji, skoro trećina njih je izjavila da je doživela nasilje tokom svoje političke karijere.
MediaPhotos / Alamy / Profimedia
Кada su upitane o uticaju nasilja na njihove uloge i živote, lokalno i regionalno izabrane žene navode širok spektar posledica: osećaj nebezbednosti (41%), negativne efekte na njihov privatni život (30%), samocenzuru u političkom sukobu (21%) i povlačenje iz javnog života (12%).
"Rodni stereotipi su posebno relevantni za oblast moći, jer pomažu u oblikovanju javne percepcije o tome ko se smatra podobnim za obavljanje političke funkcije ili ispunjavanje određenih uloga u društvu“, istakli su autori Indeksa rodne nejednakosti.
U većini država članica, muškarci su skloniji od žena da se slažu sa tvrdnjom da su muškarci u političkom životu ambiciozniji od žena.
Povezane vesti
Najveći rodni jaz među onima koji se slažu primećen je među ispitanicima starosti između 15 i 24 godine, gde se 48 odsto mladih muškaraca slaže, dok samo 34 odsto mladih žena podržava ovu ideju.
U EU, 17 odsto žena i 22 odsto muškaraca smatra da žene nemaju potrebne kvalitete i veštine za popunjavanje odgovornih pozicija u politici.
Podrška ovoj izjavi značajno varira širom EU, pri čemu se 49 odsto ispitanika u Mađarskoj slaže sa njom, a samo 2 odsto u Holandiji.
Komentari (0)