Pad bugarske vlade otvorio novu političku krizu: Hoće li građani ponovo šetati do glasačkih kutija?

Pad bugarske vlade pod pritiskom masovnih protesta ponovo je otvorio pitanje duboke političke nestabilnosti koja u toj zemlji traje godinama. Kako kaže Marina Stoimenova, urednica Euronews-a u Briselu, građani su na ulicama jer žele prekid koalicije koju predvode Borisov i Delampovski, političari protiv kojih se protestovalo i pre jedne decenije. Dok predsednik pokušava da formira novu vladu, Bugarska ulazi u evrozonu bez stabilne većine i bez usvojenog budžeta.

Stoimenova kaže da su masovni protesti koji su poslednjih nedelja potresli Bugarsku, otvorili novo poglavlje političke krize koja u toj zemlji traje godinama. Građani su se najpre pobunili zbog budžeta, ali je nezadovoljstvo ubrzo preraslo u širi otpor prema političarima koje smatraju odgovornim za dugogodišnju nestabilnost. 

"Tačno je da su poslednje godine bile jako teške što se tiče političke situacije u Bugarskoj“, kaže Stoimenova.

Protesti, prema njenim rečima, možda jesu započeli zbog budžeta, ali su ubrzo poprimili drugačiji karakter.

"Narod je protestovao zato što je tražio ostavku vlade. Međutim, ne samo vlade, a razlog je još dublji, jer građani žele na neki način da zaustave tu koaliciju između dva politička lidera, bivšeg premijera Borisova, ali još više od toga bune se protiv drugog lidera, Delampovskog“, objašnjava ona.

Oba političara, dodaje, već godinama izazivaju kontroverze u Bugarskoj, a protesti protiv njih nisu novost.

"Bilo je protesta još i pre 10 godina iz istog razloga i zbog istih političara“, podseća Stoimenova, ukazujući da je i 2013. godine vlada pala zbog nezadovoljstva izazvanog njihovim odlukama.

Ovaj put situacija se ponavlja: građani su krenuli da demonstriraju zbog budžeta, ali su ubrzo "tražili ostavku vlade i ta dva politička lidera“.

Pad vlade pokrenuo je složen ustavni proces formiranja nove većine. Predsednik sada mora da održi konsultacije i ponudi mandat trima političkim strankama koje bi mogle da sastave vladu. Ukoliko to ne uspe, Bugarska ide na još jedne vanredne izbore.

"To će verovatno biti u februaru ili martu, zavisi od toga koliko ta procedura potraje“, navodi Stoimenova.

Naime, kriza dolazi u izuzetno osetljivom trenutku - Bugarska u januaru ulazi u evrozonu i prema njenim rečima, uprkos političkim potresima, taj proces se neće zaustaviti.

"Ne, taj proces je u toku. Ništa na tom planu ne može da se promeni“, kategorična je Stoimenova.

Dodaje, međutim, da će Bugarska u evrozonu ući "bez stabilne vlade i bez svog budžeta“, jer predlog koji je vlada podnela, opozicija odbija da podrži. Iza političkih previranja stoji duboko ukorenjeno nezadovoljstvo građana, koje se ogleda u padu poverenja u političke stranke i institucije.

"Razlozi su jasni, ljudi nisu zadovoljni situacijom u zemlji sa visokim stepenom korupcije“, kaže Stoimenova.

Dugotrajna nestabilnost slabi i odnose Bugarske sa Evropskom unijom jer je teško voditi pregovore "ako u vašoj zemlji vlada stalna nestabilnost", zaključuje.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi na vrhu teksta.