Sve više evropskih zemalja vraća obavezni vojni rok: Da li se Evropska unija sprema za neki budući sukob?

Tokom obilaska kasarne na jugu, predsednik Srbije iskoristio priliku i da odgovori premijeru Hrvatske na tvrdnju da će Hrvatski Rafali biti bolje opremljeni od srpskih, navodeći da je Hrvatska kupila polovne, a Srbija nove avione. Nije, međutim, aktuelna samo trka u naoružanju. Srbija je ponovo najavila vraćanje vojnog roka od 75 dana. Kada je u pitanju region, Hrvatska planira uvođenje obaveznog vojnog roka u trajanju od dva meseca od 2026, a slične poteze vidimo i u Evropi. Nemačko uvođenje vojne službe privuklo je pažnju nakon izjave kancelara Fridriha Merca da želi da stvori najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi. 

Marko Savković iz ISAC fonda govorio je za Euronews Srbija o temi vraćanja obaveznog vojnog roka. On ističe da nam je potrebna jedna šira rasprava u društvu, kada je reč o ovoj temi.

"Pa smatram da bi naglo vraćanje vojnog roka u ovom kontekstu bio pogrešan potez. Da nam je potrebna jedna šira rasprava u društvu, potrebna nam je jedna šira analiza pretnje i potreban nam je konsenzus. Kada je reč o vraćanju vojnog roka, podsećam da je u 2011. godini vojska profesionalizovana, mi praktično nemamo više vojsku iz vojnog roka koja je nekada bila", rekao je Savković.

Komentarišući vraćanje obaveznog vojnog roka u evropskim zemljama, on ističe da je to reakcija na Rusiju.

"Sigurno jeste reakcija na pretnju kakvu Rusija predstavlja, predstavlja je Evropskoj Uniji, zemljama na njenom takozvanom istočnom krilu, dakle, koje su okrenute ka Ukrajini i Rusiji. Mislim da će se svaka od zemalja da razmatra ponovno uvođenje služenja. Vidimo da su to opet neki, da kažem, prelazni aranžmani, gde se ide na kraće vreme, primer Hrvatske, gde se pominju dva meseca, dakle, pa eto i ovaj naš primer. Postoji svest da savremeni način života i naročito tržište rada je jako teško pomiriti sa idejom višemesečnog služenja, dugoročnijeg služenja", objašnjava on.

Euronews Srbija

Ističe da se Evropa sprema za neki budući sukob i da je to, prema njegovom mišljenju, neminovno.

"Evropske zemlje sada donose tu odluku. Ona se dešava uporedo sa većim naoružavanjem, dakle, sa većim izdvajanjima u naoružavanju i vojnu opremu i deluje da se Evropska unija, da se Evropske zemlje pripremaju za neki budući sukob. Obzirom da je Rusija ta pretnja, ne vidim koja druga zemlja bi to mogla da bude u ovom trenutku, a izgleda je to budućnost", kazao je Savković.

On smatra da Nemačku očekuje najviše posla kada je reč o vraćanju vojnog roka.

"Mislim da će i otpor u Nemačkoj biti veoma jak. Inače, Nemačka je nekako, rekao bih, išla suprotno raspoloženju javnosti. Dakle, jeste tamo bilo raspoloženje da se pomogne Ukrajini, ali na militarizaciju se u Nemačkoj iz razumljivih, istorijskih razloga gleda s velikim podozrenjem. I sada, ako vi imate širenje sastava, ako imate uključivanje novih ljudi, ako imate neku, da kažem, neko puzajuće uvođenje nekog vojnog roka i kod njih, sigurno da će to izazvati određene probleme i da će oko toga biti jako puno rasprave. Mislim da ni jedna takva odluka, ni u jednoj zemlji, neće biti glatko sprovedena", objašnjava on.

Euronews Srbija

Savković ističe da očekuje da se nastavi sa povećanjem vojnih budžeta u evropskim zemljama.

"Dakle, mi imamo ovaj plan koji se naziva Spremnost 2030. Dakle, to su milijarde koje će biti uložene. Setimo se da je upravo kancelar Nemačke u jednom trenutku rekao da se 100 milijardi evra negde odvaja za naoružavanje Nemačke. Dakle, to se sada podvodi pod obnovu zapuštenih vojnih sredstava i sistema. Ali da, to će na kraju ličiti na naoružavanje jer će svaka država izlagati sopstvene zaključke, uključujući i one države koje su u okruženju EU, koje su, da kažem ti, neki regionalni pivoti, poput Turske, poput pomenutog Izraela, poput arapskih zemalja. Dakle, industrija odbrane je apsolutno profiter svega ovoga što se danas dešava", zaključuje Savković.

Kompletno gostovanje Marka Savkovića pogledajte u snimku na vrhu teksta