Prognoze rasta BDP-a: Кoje evropske ekonomije će imati najveći skok?
Komentari
21/12/2025
-14:00
Vihor makroekonomskih sila je bio na delu 2025. godine, sa političkim previranjima i promenljivom monetarnom politikom koja drži analitičare na oprezu. Nakon postpandemijskog buma 2021. godine i kasnijeg usporavanja, ovu godinu su obeležili trgovinski ratovi, carinske pretnje i pad kamatnih stopa.
Prema OECD-u, snage poput veštačke inteligencije i poboljšanih finansijskih uslova trebalo bi da podstaknu globalni rast u narednim godinama. Uprkos tome, rizici po proizvodnju ostaju – uključujući slabljenje tržišta rada. Procene rasta se takođe značajno razlikuju između zemalja kako se globalni poredak menja, a promene su posebno povezane sa tehnološkim razvojem i dominacijom resursa – između ostalih faktora.
Prognoze OECD-a ukazuju da će rast realnog BDP-a u evrozoni zaostajati za rastom dve najveće svetske ekonomije, SAD i Кine, u 2025. godini. Ali šta nas čeka u 2026. i 2027. godini? I kako se pojedinačne nacije snalaze unutar evrozone?
Rast u 2025: Finska zaostaje
Do kraja 2025. godine, očekuje se da će Irska zabeležiti najjači rast u poređenju sa drugim zemljama OECD-a, od 10,2 odsto. Ovaj porast je "vođen unapred uloženim izvozom farmaceutskih proizvoda pre američkih tarifa", prema izveštaju OECD-a o ekonomskim izgledima, objavljenom u decembru 2025. godine.
Tanjug/AP/Jussi Nukari/Lehtikuva
Nakon niza pretnji ranije ove godine, predsednik SAD Donald Tramp najavio je carine do 100 odsto na uvoz farmaceutskih proizvoda počev od 1. oktobra. Tramp je rekao da će izuzeća biti data kompanijama koje grade američke proizvodne pogone. EU je ipak tvrdila da je njen izvoz zaštićen ranijim trgovinskim sporazumom, kojim su američke carine na robu bloka utvrđene na 15 odsto.
Irska se izdvaja na rang listi OECD-a, jer su sledeće zemlje sa najbržim rastom Turska sa 3,6 odsto i Poljska sa 3,3 odsto.
Uprkos tome, BDP u Irskoj je često obmanjujući pokazatelj zbog načina na koji je ekonomija strukturirana. Zbog tradicionalno niskih stopa poreza na dobit preduzeća u zemlji, Irska je dom velikog broja multinacionalnih kompanija koje ostvaruju profit u zemlji, veštački iskrivljujući BDP, piše Euronews.
Povezane vesti
Na drugom kraju OECD rang liste, predviđa se da Finska neće pokazati rast u 2025. godini. Slabo poverenje potrošača i nagli pad izgradnje stanova u cilju ispravljanja prekomerne ponude značajno su opteretili proizvodnju, objasnio je OECD.
Sledeće godine: rast od 1,2 odsto u evrozoni
Projektovano je da će rast realnog BDP-a u evrozoni blago usporiti sa 1,3 odsto u 2025. godini na 1,2 odsto u 2026. godini, pre nego što poraste na 1,4 odsto u 2027. godini.
Povećane trgovinske trenja biće "kompenzovane poboljšanim finansijskim uslovima, tekućim kapitalnim ulaganjima iz fondova Mehanizma za oporavak i otpornost (RRF) i otpornim tržištima rada", saopštio je OECD.
Erika Eros / Panthermedia / Profimedia
Mehanizam za brzo reagovanje (RRF) je ključni instrument koji pomaže ekonomijama EU da izađu jače i otpornije iz pandemije. U okviru RRF-a, Evropska komisija se zadužuje na tržištima kapitala izdavanjem obveznica u ime EU. Prikupljena sredstva se zatim stavljaju na raspolaganje državama članicama za podršku velikim reformama i investicijama.
Tri evropske ekonomije su u vođstvu
U 2026. godini, među 27 evropskih zemalja, očekuje se da će rast realnog BDP-a biti u rasponu od 0,6 odsto u Italiji do 3,4 odsto u Poljskoj i Turskoj. Litvanija sledi sa 3,1 odsto. Ove tri zemlje su jedine za koje se prognozira da će premašiti globalni prosek od 2,9 odsto.
Na donjem kraju, Austrija i Finska (obe po 0,9 odsto) slede Italiju. To su jedine zemlje sa rastom ispod 1 odsto.
OECD procenjuje da će Španija porasti za 2,2 odsto u 2026. godini. Ovo je najviša stopa među pet najvećih evropskih ekonomija, daleko ispred sledeće najbliže, Velike Britanije, sa 1,2 odsto.
Povezane vesti
"U Španiji će snažno otvaranje radnih mesta i rast realnih plata nastaviti da podržavaju privatnu potrošnju. Rast investicija biće potkrepljen tekućom implementacijom Plana oporavka, transformacije i otpornosti (RTRP) i nižim troškovima finansiranja", navodi se u izveštaju.
Direktna izloženost Španije američkim tarifama je ograničena, jer izvoz robe u Sjedinjene Države čini samo 1,1 odsto njenog BDP-a.
U međuvremenu, u Velikoj Britaniji, ograničenja državne potrošnje i neizvesnost će takođe uticati na tempo rasta. Tržište rada se hladi, pri čemu je broj zaposlenih smanjen za oko 0,4 odsto u godini do septembra, a broj slobodnih radnih mesta smanjen je za skoro 14 odsto u istom periodu.
Povezane vesti
Projektovano je da će Nemačka i Francuska porasti za 1 odsto, dok Italija ima najnižu stopu od 0,6 odsto.
profimedia
"Očekuje se da će fiskalna ekspanzija podstaći ekonomsku aktivnost u Nemačkoj, odražavajući veću potrošnju na odbranu i infrastrukturu, ali očekivana konsolidacija i u Francuskoj i u Italiji usporiti rast", navodi se u izveštaju OECD-a.
Pet najvećih ekonomija u 2027. godini
Španija će 2027. godine ponovo zabeležiti najveći rast realnog BDP-a među pet najvećih ekonomija, iako će se njegova stopa usporiti na 1,8 odsto. Nemačka će ubrzati sa 1 odsto na 1,5 odsto. Velika Britanija i Italija će videti povećanje od samo 0,1 poena u poređenju sa 2026. godinom, dok će Francuska ostati nepromenjena na 1 odsto.
OECD predviđa da će Turska imati najveći rast u 2027. godini među 27 evropskih zemalja, sa 4 odsto. Prema organizaciji, veće carine će oslabiti izvoz, ali se očekuje da će uticaj biti relativno mali i kratkotrajan. Poboljšani finansijski uslovi će podržati privatnu potrošnju i investicije u 2026. i 2027. godini, što će zauzvrat povećati uvoz. Očekuje se da će se i pad inflacije nastaviti.
Nakon recesije 2025. godine, Finska će videti primetno poboljšanje sa rastom BDP-a od 0,9 odsto u 2026. i 1,7 odsto u 2027. godini.
"Niže kamatne stope, stabilizacija tržišta nekretnina, rastući izdaci za odbranu i snažniji rast trgovinskih partnera podržaće oporavak", navodi se u izveštaju. Međutim, američke tarife, globalna nesigurnost i fiskalna konsolidacija ostaju prepreke.
Komentari (0)