Zamrznuta ruska imovina deli EU: Hoće li Brisel postići dogovor o pomoći Ukrajini
Komentari18/12/2025
-19:45
Na samitu Evropske unije posvećenom Ukrajini, jedna od ključnih tema bila je upotreba zamrznute ruske imovine za finansijsku pomoć Ukrajini. Belgija se oštro protivi tome da se sredstva, uglavnom u klirinškoj kući Euroklir, koja pripada Belgiji i iznosi gotovo 200 milijardi evra, iskoriste u tu svrhu. Petar Ivić iz Pupin inicijative za Euronews Srbija komentariše da do političkog dogovora u EU ipak mora doći, jer kredibilitet Unije značajno zavisi od rezultata koji se postignu.
"Evropski savet ne proizvodi konkretne pravne akte, ali politički zaključak je neophodan. Belgija očekivano oštro protivljenja, jer najveći deo zamrznutih sredstava pripada belgijskoj klirinškoj kući Euroklir. S obzirom na 190 milijardi od ukupno 210 milijardi evra, rizik je koncentrisan upravo tamo", kaže Ivić.
Na pitanje da li Belgija insistira da i ostale zemlje u kojima se nalazi ruska imovina budu uključene u isti paket, Ivić potvrđuje da postoji tračak nade.
"Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da je spreman da i ruska imovina na teritoriji Nemačke bude korišćena na sličan način, što bi moglo pokrenuti talas šire podrške. S druge strane, Italija se izričito protivi, možda čak i više od Belgije", dodaje Ivić.
Euronews Srbija
Pitanje pravnih i ekonomskih posledica ostaje ključno.
"Investicioni rejting zemalja i Unije može opasti, jer ovakva odluka nema istorijski presedan. Ovo je očajnički potez Unije da obezbedi sredstva za Ukrajinu, a neke investicione kuće tek će odlučiti o mogućem smanjenju kreditnog rejtinga nakon što vide konkretan nacrt političke odluke", objašnjava Ivić.
S obzirom da detaljan nacrt odluke još ne postoji, Ivić napominje da se na današnjem samitu verovatno potvrdila zajednička volja da se pronađe efikasan način korišćenja sredstava.
Povezane vesti
"Mađarska i Slovačka ne mogu pojedinačno staviti veto, ali Belgija traži garancije, dok ostatak Unije pokušava da ublaži zahteve. Do političkog dogovora trebalo bi da dođe", ocenjuje Ivić.
"Signali iz Moskve nisu ohrabrujući"
Ako zamrznuta ruska imovina ne bude iskorišćena, EU bi mogla pribegavati kolektivnom zaduživanju, gde bi budžet Unije bio garant plaćanja. Ipak, Mađarska je unapred najavila veto, što dodatno komplikuje situaciju.
Osim finansijske pomoći, samit je dotakao i pitanje članstva Ukrajine u NATO-u. Ivić ocenjuje da su šanse za skoriji ulazak male, jer SAD imaju najveći uticaj u savezu i snose najveći deo troškova.
"Zelenski je u obzir uzeo mogućnost da odustane od članstva, u zamenu za bezbednosne garancije slične onima iz člana pet NATO-a", objašnjava Ivić.
Što se tiče predstojećih mirovnih pregovora između SAD i Rusije u Majamiju, Ivić naglašava da signali iz Moskve nisu ohrabrujući.
"Moguće je postići dogovor o bezbednosnim garancijama SAD u Ukrajini, ali druge odredbe – broj ukrajinskih vojnika i prisustvo međunarodnih trupa – predstavljaju problem za Rusiju. Teritorijalna pitanja su i dalje ‘slon u prostoriji’ i teško je očekivati brz dogovor", zaključuje Ivić.
Komentari (0)