"Neće presudno uticati na procese u EU, ali ostavlja ožiljak": Prazna stolica u Briselu - kakvu poruku je Beograd poslao
Komentari18/12/2025
-15:30
U Briselu je održan samit Evropske unije i Zapadnog Balkana. Prvi put u 13 godina, koliko se održava ovaj samit, Srbija nije učestvovala. Tu odluku, kako je rekao, doneo je sam predsednik Aleksandar Vučić, ali nije dao detaljno pojašnjenje.
U veoma turbulentnoj i izazovnoj godini, Srbija ponovo nije uspela da otvori Klaster 3 u pregovorima sa EU, što mnogi vide kao glavni razlog neučestvovanja na samitu u sredu.
Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović rekao je da podržava odluku predsednika i da ona predstavlja izraz stvarne posvećenosti evropskom putu Srbije.
Kritike na račun Evropske unije dolaze i od lidera Slovačke i Mađarske, koji kažu da Unija prema Srbiji ima dvostruke aršine.
Sa druge strane, skoro svi učesnici sa Zapadnog Balkana dobili su pozitivne ocene i ostvarili pomake u pregovorima, u čemu prednjači Crna Gora.
Govoreći o jučerašnjem samitu, Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, rekla je za Euronews Srbija da su tehnički uslovi za otvaranje Klastera 3 ispunjeni i da je to jasno već četiri godine, ali da se geopolitička situacija promenila.
"Od trenutka kada je prvi put nastao zastoj, došlo je do sankcija Rusiji, do pojačanog zahteva za usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. U ranijim kontekstima, to usklađivanje je trebalo da bude u potpunosti zaokruženo u trenutku ulaska u EU, ali aktuelne okolnosti zahtevaju da se stopostotno usklađivanje obavi odmah i čini se da je ovo jedan od bitnih elemenata razdora u kontekstu daljeg napretka Srbije ka EU. Ukoliko bi se danas desilo da bude potpisan mirnovni sporazum između Rusije i Ukrajine, bojim se da tema sankcija ne bi bila prevaziđena. U međuvremenu se desio problem vezan za NIS, a sa druge strane niko ne govori o ucenjivačkom kapacitetu Ruske Federacije, u ovom trenutku nemamo ni kratkoročni gasni sporazum, a kamoli dugoročni plus nemamo rešenje za energetsku bezbednost", rekla je ona.
Povezane vesti
Kada je reč o deklaraciji koja je usvojena na pomenutom samitu, Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike ističe da je ona veoma kritična prema Srbiji i dodaje da je deo koji se odnosi na Srbiju, od 20 tačaka, možda najduži i pokriva dosta toga.
"Jedan deo jeste da on pokriva normalizaciju i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali on pokriva i druge stvari. Deklaracija je jasno navela i proteste koji se dešavaju u Srbiji i priznala ono što se navodi i u izveštaju o napretku Srbije, a to je da je došlo do nazadovanja u polju slobode izražavanja. Veoma jasna i ozbiljna poruka koja je upućena vlastima u Srbiji", rekao je on.
Govoreći o vladavini prava, Joksimović ističe da su Poglavlja 23 i 24 ključna u pregovorima sa EU i da ona kroz pregovarački okvir mogu da budu i blokirajuća ukoliko se pojave problemi, tako da su veoma visoko na agendi trenutno. Napominje i da je dijalog Beograda i Prištine uvek važno pitanje takođe.
Euronews
"Situacija u kojoj se Srbija u ovom treutku nalazi nije dobra. U trenutku kada Crna Gora i Albanija napreduju brzim kolosekom ka evropskim integracijama i gde se čini da će EU ispuniti svoje obećanje da će tokom ovog mandata doći do novog proširenja, zapravo Srbija beleži apsolutnu stagnaciju u kontekstu daljih koraka. Klaster 3 nije nikakav ključan momenat proboja, on je sad samo u ovom trenutku i dalje simboličan, ali ta simbolika dobija sve veću težinu imajući u vidu godine koje prolaze, a da se u koracima prema evropskim integracijama ništa ne dešava", dodala je Joksimović.
Prazna stolica u Briselu
Komentarišući to što Srbija nije učestvovala na samitu, Dimitrov kaže da jeste šokantna činjenica da nismo imali predstavnika, ali napominje da deluje da je to planirano duže.
"Predsednik Gruzije je u Beogradu, to je poseta koja se ne planira dan-dva unapred, one se planiraju ponekad i mesecima unapred. Tako da vlast je znala da će on doći i ovo je unapred isplanirana strategija. Može se ovo gledati kao neki blef Beograda, da probaju da na taj način izvrše neki pritisak na zvaničnike EU. Rekcija koja je došla od zvaničnika EU bila je da je to odluka Srbije, sad šta se govori unutar EU među njima, verovatno su komentari mnogo oštriji, ali mi to ne možemo da znamo. Definitivno loša odluka sa strane Beograda koja može dovesti do dodatnog nepoverenja evropskih institucija i ne samo to već i evropskih lidera i nekih država ka Beogradu, dodatnih kritika, nekih dodatnih pritisaka. Sa druge strane jeste to i poraz EU da ona državu koja govori da je to njen najveći strateški interes nema na tom samitu", istakao je Dimitrov.
Euronews
Joksimović kaže da neodlazak u Brisel jeste izraz nezadovoljstva zbog višegodišnje blokade i bez svake dileme poslata je poruka Evropskoj uniji.
Povezane vesti
"Moram reći da su odmerene reakcije bile iz Brisela, a i šef misije u Beogradu Bekerat je takođe rekao da je najvažnije da se Srbija i dalje izjašnjava da ostaje u potpunosti posvećena evropskim inetgracijama, ali sa druge strane iza zatvorenih vrata sasvim sam sigurna da su reakcije mnogo oštrije. Ova odluka neće presudno uticati na dalje procese sa EU, ali će ostaviti novi ožiljak, i još jednom će dovesti u pitanje suštinsku posvećenost Srbije evropskim integracijama sa stanovišta Brisela. To je nešto što će sigutno ostati zabeleženo među onima koji se i do sada protive kao zemlje članice, a vi znate da se odluke donose konsenzusom. Brisel je svaki put dao zeleno svetlo, ali zemlje članice su te koje odlučuju. Bojim se da će biti kompleksan proces iz ovog problema izaći. Stoji činjenica da je Srbija jedna od ključnih zemalja, važno je to što su pismeno Italija i Francuska podržale dalji proces, ali recimo vidan je izostanak Nemačke. Imamo mađarskog i slovačkog premijera koji su izrazili negodovanje, ali moram da kažem da njihova reakcija će imati više značaja za domaću upotrebu u Srbiji nego u Briselu", rekla je ona.
Kompletno gostovanje Aleksandre Joksimović i Đorđa Dimitrova pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)