Zašto Bundesver ne kupuje vojnu opremu samo u Nemačkoj: Evropski i američki sistemi za modernizaciju oružanih snaga
Komentari
28/12/2025
-17:09
Nemačka je u 2025. godini potrošila 24 milijarde evra na vojnu nabavku, fokusirajući se na evropske dobavljače, dok se oslanjala na američke sisteme tamo gde domaće sposobnosti nisu bile dovoljne, u nastojanju da modernizuje vojsku — i to brzo.
Bilans nabavki za 2025. godinu pokazuje da je modernizacija napredovala uprkos velikoj potražnji, uglavnom zahvaljujući pojednostavljenim procedurama i brojnim odlukama Bundestaga.
Finansirano prvenstveno putem posebnog fonda, Bundesver je realizovao 149 projekata nabavke. Mnogi novi sistemi su već isporučeni ili se trenutno uvode u upotrebu, piše Euronews.
Poseban fokus bio je na kopnenim snagama, uz dalja isporučivanja borbenih vozila pešadije "Puma", koja proizvode nemačke odbrambene kompanije KNDS Deutschland i Rheinmetall Landsysteme.
Međutim, ne proizvode se svi sistemi naoružanja za Bundesver u Nemačkoj. Većina ugovora o nabavci biće dodeljena evropskim proizvođačima, dok će svega oko 8 odsto biti kupljeno iz SAD, kako je Euronews izvestio u septembru.
Gde Nemačka dostiže granice svojih kapaciteta
Sistemi naoružanja koji se ne proizvode u Nemačkoj uključuju lovce F‑35, mornaričke izviđačke avione P‑8A Posejdon i krstareće rakete Tomahavk iz SAD.
Međutim, nabavke se vrše i u Evropi, na primer, zamenom Bundesverove pištoljske P8 češkim CZ P13.
Povezane vesti
Pored nemačkih sistema protivvazdušne odbrane, kao što je IRIS‑T, Bundesver je kupio i protivraketni sistem "Arou‑3", koji je razvijen u saradnji SAD i Izraela.
Ovi sistemi imaju ogroman značaj za Bundesver, poput lovca F‑35, koji ne može biti proizveden van SAD zbog izuzetno složenih i poverljivih tehnologija.
AP/Mindaugas Kulbis
Pored toga, specijalizovane proizvodne fabrike, zakonske kontrole izvoza kao što su ITAR (International Traffic in Arms Regulations) i strateški interesi onemogućavaju proizvodnju ovog lovca u inostranstvu.
Već se raspravljalo o tome da li bi evropski lovci, poput švedskog "Gripena", mogli zameniti F‑35.
Međutim, to nije tako jednostavno kako zvuči: prema izveštajima, model F‑35A — koji će dobiti i Bundesver — ima sertifikaciju za nošenje američke nuklearne bombe B61‑12.
To znači da avion može nositi i konvencionalno i nuklearno naoružanje, i smatra se potencijalnom platformom naslednicom za starije avione sposobne za nuklearno naoružanje, poput Tornada, u okviru NATO programa nuklearnog deljenja.
Druga opcija bio je franko-nemačko-španski Future Combat Air System (FCAS), namenjen redefinisanju "vazdušnog ratovanja budućnosti" uz održavanje nezavisnosti od neevropskih partnera.
Povezane vesti
Međutim, projekat se i dalje nalazi u teškoj fazi: iako tri zemlje ostaju politički posvećene, tekući industrijski konflikti, posebno između "Airbusa" i "Dassault Aviation" oko vodećih uloga i raspodele poslova u okviru "Next Generation Fighter", usporavaju napredak.
Cilj FCAS‑a nije pojedinačni lovac, već umreženi "sistem sistema" koji obuhvata pilotirani borbeni avion, bespilotne pratiteljske dronove i digitalni borbeni oblak.
Prvi let novog aviona očekuje se najranije oko 2030. godine, dok je operativna spremnost verovatnija od 2040. Međutim, još uvek nije jasno da li se mogu ispoštovati planirani rokovi i troškovi.
Povezane vesti
Politički balans
Iako se oko 80 odsto opreme za odbranu nabavlja u Nemačkoj, postizanje potpune nezavisnosti je izazovno i na političkom nivou.
Florian Gaertner / imago stock&people / Profimedia
Na sastanku NATO početkom decembra, američki zamenik državnog sekretara Kristofer Landau kritikovao je evropske zemlje zbog toga što svoju odbrambenu industriju stavljaju iznad američkih dobavljača.
On je pozvao Evropu da svoju odbrambenu potrošnju pretvori u operativne kapacitete i da ne isključuje nijednu američku kompaniju sa tržišta.
Nedavno objavljena američka Strategija nacionalne bezbednosti takođe navodi da "od vojnih saveza do trgovinskih odnosa i šire, Sjedinjene Države će insistirati da ih druge zemlje tretiraju pošteno".
"Više nećemo tolerisati, niti možemo sebi da priuštimo, besplatne povlastice, trgovinske neravnoteže, predatorske ekonomske prakse i druge nametnute uslove koji narušavaju istorijsku dobru volju naše nacije i štete našim interesima", navodi strategija.
U intervjuu za Euronews, penzionisani general-potpukovnik Ben Hodžs rekao je da "gde Nemačka kupuje svoju odbrambenu opremu treba da zavisi pre svega od toga šta Bundesveru pruža najbolju sposobnost".
Međutim, on priznaje da postoje sistemi koje Nemačka trenutno nije u stanju — ili nije voljna — da proizvede.
Bezbednosni ekspert dr Kristijan Moling je takođe rekao nemačkom listu Bild da čista proizvodnja u Nemačkoj nije izvodljiva zbog vremenskih ograničenja.
AP/Mindaugas Kulbis
Prema Molingu, da je novi pištolj za trupe proizveden u Nemačkoj, bilo bi potrebno izgraditi nove fabrike, vršiti avansna plaćanja od strane države i obezbediti dodatno vreme.
Standardizacija evropskih odbrambenih kapaciteta
Još jedan razlog za evropsku nabavku je težnja ka većoj standardizaciji i boljoj saradnji oružanih snaga kontinenta.
EU promoviše zajedničku nabavku vojne opreme kako bi standardizovala visoko fragmentisano evropsko tržište opreme i smanjila duplikate. Ako nekoliko vojski koristi iste ili kompatibilne sisteme, zajedničke operacije postaju znatno lakše.
Shodno tome, programi poput EDIRPA i European Defence Industry Programme (EDIP) imaju za cilj da podstaknu države članice da prestanu sa izolovanim nacionalnim kupovinama i da ulažu kolektivno.
Cilj je bolje koordinisana evropska odbrambena industrija i tehnički usklađeni sistemi naoružanja.
Dugoročno, prema strategiji EU, ovo ne samo da će ojačati efikasnost i solidarnost, već i vojnu integraciju Evrope i sposobnost zajedničke odbrane.
Komentari (0)