Evropa do 2100. godine: Koje zemlje će najteže podnositi toplotne talase
Komentari
01/02/2026
-12:25
Prošla 2025. godina bila je treća najtoplija zabeležena godina u Evropi, pri čemu je mart bio najtopliji mart ikada zabeležen na kontinentu, pokazuju novi podaci Kopernikusa.
Prosečna temperatura dostigla je 10,41 stepeni, što je za 1,17 stepeni iznad referentnog perioda 1991–2020.
Istočni severni Atlantik, region Severnog mora uključujući sever Britanije i delove Skandinavije, jugozapadni Mediteran i krajnji zapad Rusije zabeležili su rekordno visoke temperature, prenosi Euronews.
Francuska, Rusija i Rumunija rangirane su kao evropske zemlje koje će do 2100. godine biti najteže pogođene globalnim zagrevanjem, prema najnovijim podacima kompanije Reinders Corporation.
Istraživanje je takođe navelo da bi blaga klima Evrope mogla nestati do 2100. godine, jer će svaka analizirana zemlja do kraja veka redovno doživljavati toplotne talase sa temperaturama koje prelaze 36,8 stepeni Celzijusovih.
Studija je analizirala podatke klimatskog modelovanja, učestalost toplotnih talasa i prosečne u odnosu na maksimalne temperature širom evropskih zemalja.
"Ovo su mali, ali snažni pokazatelji koliko se brzo globalna klima menja. Iste sile koje pokreću ove promene već preoblikuju Evropu, gde će rastući toplotni ekstremi staviti na probu otpornost naše infrastrukture, sistema javnog zdravlja i načina života", rekao je Gerit Jan Reinders, izvršni direktor i stručnjak za klimatske podatke u kompaniji Reinders Corporation.
Povezane vesti
Francuska
Francuska je rangirana kao evropska zemlja najranjivija na toplotne talase — prema podacima Reindersa, u budućnosti će imati pet toplotnih talasa godišnje, sa ukupno 115 kumulativnih dana ekstremne vrućine.
Očekuje se da će ta članica EU do 2100. godine doživljavati periode toplotnih talasa sa prosečnim temperaturama i do 37 stepeni, pri čemu bi gotovo četiri meseca u godini mogla biti provedena u uslovima toplotnog talasa.
Rusija
Rusija se suočava sa drugom najintenzivnijom transformacijom usled vrućina, sa ukupnim indeksom toplotnih talasa od 79,92.
Ova zemlja će imati dva toplotna talasa godišnje, sa najvišom prosečnom temperaturom među evropskim državama od 37,99 stepeni, dok će maksimalne temperature dostići i do 39,71 stepeni.
Prema studiji, tradicionalno hladna klima Rusije rizikuje da do kraja veka postane gotovo neprepoznatljiva.
Istočna Evropa
Istočna Evropa se pojavljuje kao neočekivano novo žarište toplotnih talasa, pri čemu se Rumunija nalazi na trećem mestu, Moldavija na četvrtom, a Bugarska na petom — ispred mediteranskih zemalja.
Rumunija i Moldavija suočavaće se sa tri toplotna talasa godišnje, u ukupnom trajanju od po 17 dana, dok će Bugarska imati dva toplotna talasa godišnje, sa ukupno 14 dana ekstremne vrućine.
Povezane vesti
Mediteranske zemlje
Sa nešto pozitivnije strane, studija je pokazala da mediteranske zemlje kao tradicionalno tople destinacije ispoljavaju "iznenađujuću" otpornost.
Turska, Grčka i Italija rangirane su niže nego što se očekivalo — na 6, 7. i 10. mestu.
Turska će doživljavati po jedan toplotni talas godišnje, u ukupnom trajanju od 13 dana, sa prosečnom temperaturom od 37,76 stepeni.
Povezane vesti
Grčka će, s druge strane, imati najduže pojedinačne periode toplotnih talasa — ukupno 20 dana, ali samo dva događaja godišnje, sa prosečnom temperaturom od 36,92 stepeni.
Italija se rangira najniže, sa samo jednim toplotnim talasom godišnje, u trajanju od devet dana.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), toplotni stres je vodeći uzrok smrti povezanih sa vremenskim uslovima i može pogoršati osnovne bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes, mentalne probleme, astmu, kao i povećati rizik od nezgoda i širenja nekih zaraznih bolesti.
Komentari (0)