Anketa: Evropljani sumnjaju da mogu sami da se brane bez SAD, najhrabriji Finci
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropljani sve više žele da se oslone na sebe, a ne na Sjedinjene Američke Države kada je reč o odbrani, ali postoje ozbiljne sumnje da li je to moguće, pokazuju rezultati anketa kompanije Public First u saradnji sa portalom Politiko sprovedene u junu u 24 zemlje Evropske unije.
Istraživanje je pokazalo da bi za 40 odsto ispitanika bilo prihvatljivo da se njihova zemlja osloni na Evropu kada je reč o vojnoj pomoći, dok je samo 14 posto bilo otvoreno za pomoć zemalja van Evrope, poput SAD.
“Evropljani se osećaju manje bezbedno i veruju da su SAD manje pouzdane. Da li to podrazumeva i spremnost da se suoče sa nekim od akutnih kompromisa koje će podrazumevati autonomnija evropska odbrana, a posebno potreba za većim investicijama koje nisu nužno usmerene na firme u njihovoj zemlji, ostaje otvoreno pitanje“, rekao je direktor kompanije Public First Anand Menon.
Građani EU podeljeni su, međutim, oko pitanja sposobnosti Evrope da ih brani, pri čemu je 41 odsto reklo da je spremna za to, dok je 43 odsto reklo da nije.
Postoje još veće sumnje u vezi sa nacionalnom odbranom, gde 58 odsto ispitanika smatra da njihova zemlja nije spremna da se brani, a samo 27 odsto misli da jeste.
Anketa dolazi u trenutku kada administracija predsednika SAD Donalda Trampa dovodi u pitanje garanciju kolektivne odbrane NATO-a, preti da će anektirati dansku teritoriju Grenland, i istovremeno smanjuje obim američkih vojnih sredstava dostupnih NATO-u i povlači deo trupa iz Nemačke.
Prema Članu 5 NATO-a, sve 32 članice, uključujući SAD i Kanadu, obavezane su da odgovore ako neka članica bude napadnuta.
Povezane vesti
Istovremeno, mnogi visoki obaveštajni i vojni zvaničnici strahuju da bi Rusija mogla da napadne neku evropsku zemlju do kraja decenije.
Bela kuća vrši pritisak na evropske zemlje da potroše više na odbranu, a to će verovatno biti tema na samitu NATO-a sledeće nedelje u Ankari, kao i da preuzmu veći deo konvencionalnog odbrambenog tereta kontinenta, navodi Politiko.
Uprkos sumnjama u posvećenost SAD, većina evropskih zemalja i dalje kupuje ključne sisteme naoružanja od Amerike i oslanja se na ključne američke kapacitete poput obaveštajnih podataka, svemirskih sredstava i snabdevanja gorivom u vazduhu.
Međutim, 46 odsto ispitanika složilo se da evropske zemlje treba da proizvode sopstvenu odbrambenu opremu, čak i ako to povećava troškove.
Stanovnici zemalja na prvoj liniji fronta blizu Rusije, uključujući baltičke države, Rumuniju i Bugarsku, su među onima koji su izrazili najveće sumnje u svoju sposobnost da se brane bez spoljne pomoći.
Vlade tih zemalja snažno podržavaju NATO i većina želi da SAD zadrže trupe u Evropi.
Finska je bila izuzetak, sa velikom većinom od 76 odsto anketiranih koji su uvereni da je njihova zemlja spremna da se brani.
Povezane vesti
Finska, nova članica NATO-a, ima snažan program regrutacije i dobro naoružanu vojsku koja se obučava za ruski napad.
U 18 zemalja, većina ispitanika je rekla da je u redu da se njihova zemlja oslanja na Evropu kako bi osigurala dovoljno jaku vojsku za odbijanje napada.
Finska, Francuska, Poljska, Bugarska, Rumunija i Grčka bile su jedine zemlje u kojima je većina ispitanika rekla da bi njihove zemlje trebalo da budu u stanju da se bore same.
Povezane vesti
Evropska unija ima ograničene odbrambene moći, ali blok pokušava da navede zemlje članice da finansiraju i zajednički kupuju oružje kako bi prevazišla fragmentaciju u vojnoj industriji.
Postoje priče o eventualnom stvaranju evropske vojske, ali takva perspektiva je veoma daleka, ako se uopšte dogodi, navodi Politiko.
Programi koje finansira EU, kao što je program SAFE kredita za oružje od 150 milijardi evra, ograničavaju učešće zemalja koje nisu članice Unije, zbog čega SAD negoduju.
Komentari (0)