Rađanje novog poretka ili uvod u rat? Stručnjaci: Evropa se militarizuje, logistički pravci preko Srbije postaju ključni

Svet se nalazi na prekretnici kakva nije viđena decenijama. Dok se geopolitičke ploče pomeraju, a retorika velikih sila zaoštrava, postavlja se pitanje da li prisustvujemo uspostavljanju novog bezbednosnog poretka ili pripremi za globalni sukob nesagledivih razmera. O ovim temama, ulozi NATO-a, poziciji Srbije, ali i potencijalnim novim žarištima poput Irana, za Euronews Srbija govorili su istoričar Mile Bjelajac i advokat Goran Petronijević, predsednik Centra za obnovu međunarodnog prava.

Jedna od ključnih tema razgovora bila je ubrzana militarizacija Evrope i zahtevi za povećanjem vojnih budžeta, što se direktno odražava na ekonomiju Starog kontinenta.

Mile Bjelajac ističe da pritisak na evropske zemlje da povećaju izdvajanja za odbranu nije novost, već proces koji traje još od bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine. Prema njegovim rečima, tada je Evropljanima poručeno da moraju povećati izdvajanja iz bruto nacionalnog dohotka, kako bi se demonstriralo da teret troškova sofisticiranog naoružanja ne može pasti samo na jednu silu.

"Sada je taj zahtev podignut na pet odsto, ne bi li se život vojno-industrijskog kompleksa podigao, odnosno funkcionisao i dalje. Znate šta je pet odsto, posebno u slučaju Evrope koja je u ekonomskoj krizi? To je dakle na uštrb ostalih elemenata, onoga što je u srednjoj i zapadnoj Evropi razvijeno u ovom prosperitetnom dobu", objašnjava Bjelajac.

On dodaje da reakcije takozvanih suverenista, koje mejnstrim mediji često etiketiraju kao krajnju desnicu, nisu slučajne, već su odgovor na realnost koju vide u svojim zemljama.

Euronews Srbija

S druge strane, Goran Petronijević upozorava na opasne istorijske paralele. On smatra da čovečanstvo retko uči iz sopstvene prošlosti, te da trenutni potezi unutar Evropske unije podsećaju na mračne periode 20. veka. Posebno se osvrnuo na inicijativu o "vojnom Šengenu", odnosno slobodnom prolazu trupa i naoružanja kroz države članice.

"Traženje da se u okviru EU, iako postoji bezvizni i bezgranični prelaz za ljude, sistem pomeranja trupa i naoružanja stavi u poseban režim, očigledno ukazuje na to da se radi na izjednačavanju procedura radi brže upotrebe sile. Meni ovaj poziv liči na onu 1940. i 1941. godinu i Hitlerova tri načina: aneksijom, okupacijom ili traženjem prolaza preko zemalja“, upozorava Petronijević.

Advokat naglašava da se gomilanje oružja, uvođenje većih kontingenata vojne sile i neprestane vojne vežbe, ne mogu ignorisati.

"Ne bih to zanemarivao. Meni to ipak liči na pripremu za ozbiljan rat. Ogroman sukob između Rusije i NATO-a na teritoriji Ukrajine, uz sve ove aktivnosti, deluje kao priprema za nešto što tek može da se dogodi", smatra on.

U tom kontekstu, položaj Srbije postaje izuzetno delikatan. Bjelajac ukazuje na to da se naša zemlja, iako vojno neutralna, nalazi na ključnoj logističkoj ruti.

"Ono što sugeriše ovaj projekat, a tiče se naše zemlje, jeste da je svaki logistički snabdevački pravac, uključujući Dunav, svaki autoput koji smo izgradili i svaka železnica, od krucijalnog značaja za južno krilo NATO-a“, navodi istoričar.

Ipak, Bjelajac podseća da unutar samog NATO saveza postoje pukotine i određena doza nepoverenja, pa čak i isključivanje predstavnika SAD iz pojedinih obaveštajnih segmenata. Za Srbiju je, prema njegovom mišljenju, najvažnije da sačuva suvereno pravo odlučivanja.

"Imamo suvereno pravo da mi odlučujemo, bez obzira na sporazume, ali ni oni nisu bezuslovni. Pitanje je koje bi vojske tu prelazile ili podnele zahtev za prelazak. Nama nije u interesu da budemo meta. Jeste da izvozimo municiju i naoružanje, ali da se svrstavamo i budemo meta, to sigurno u ovako turbulentnom vremenu nije interes Srbije", jasan je Bjelajac.

Analizirajući situaciju u Ukrajini i ulogu Donalda Trampa, Petronijević iznosi tezu da Amerika pokušava da odgovornost za ishod rata prebaci na Evropu.

"Izgleda da je Tramp potpuno raščistio sa tom stvari i priznao u prvim danima mandata da je Bajdenova administracija prouzrokovala taj rat. Kada je dobio informacije da će se taj rat izgubiti, pojavljuje se teza o odvajanju evropskog od američkog dela NATO-a. To praktično znači: 'Mi smo počeli taj rat, ali ga nećemo nastaviti, vi ga nastavite, pomažite Ukrajinu i evo vama da primite poraz'. Ta pukotina se javlja na liniji izvlačenja SAD iz odgovornosti", objašnjava Petronijević.

On smatra da se i formiranje raznih neformalnih grupa za mir može tumačiti kao Trampov pokušaj disperzije odgovornosti – ako uspeh izostane, svi su krivi, a ako dođe do mira, to će biti njegov uspeh.

Euronews Srbija

Govoreći o raspoloženju evropskih naroda prema ratu, Petronijević je skeptičan prema anketama koje kažu da bi trećina Evropljana branila svoju zemlju, smatrajući taj broj preuveličanim jer su se narodi "uljuljkali". Međutim, upozorava da se psihologija mase menja onog trenutka kada sukob zaista počne. Ipak, ključni problem vidi u tome što o ratu i miru ne odlučuju građani.

"Ti statistički podaci zavaravaju, jer ti ljudi koji ne žele rat ne odlučuju o tome. Odlučuju oligarhijske strukture koje su sada ojačane jednim delom neoliberalnih globalista koji su se, posle pobede Trampa, preselili u Evropu. Evropa je sada, paradoksalno, najviše neoliberalna od svog postanka", tvrdi Petronijević.

Bjelajac se osvrnuo i na medijsku dimenziju savremenih sukoba, ističući da živimo u "virtuelnoj stvarnosti" čiji je cilj proizvodnja pristanka.

"Mejnstrim mediji su pre u korist rata i pravdanja intervencije. Oni proizvode nešto što je Srbija iskusila devedesetih – beskrupuloznu satanizaciju čitavih naroda. Kad to vidite, to podseća na atmosferu pre Prvog svetskog rata i istorijski ukazuje da je izlaz samo jedan: konfrontacija“, upozorava istoričar.

Na kraju, sagovornici su se dotakli i potencijalnih novih žarišta, pre svega Irana. Petronijević smatra da situacija na Bliskom istoku neodoljivo podseća na taktiku zavaravanja protivnika.

"Neprestano gomilaju brodove oko Irana, ali tvrde da neće izvršiti napad. Meni to govori da je namera potpuno obrnuta. Toliko gomilanje vojske i traženje aerodroma na okolnim prostorima je vrlo ozbiljna priprema za agresiju. Da sam na mestu Irana, ne bih verovao da tog napada neće biti", zaključuje Petronijević.

Bjelajac je za kraj podvukao značaj faktora odvraćanja za Srbiju.

"Mnogi u javnosti ne vide da je osnovna funkcija bezbednosno-odbrambenog sistema upravo odvraćanje, da ne dođe do rata. Naše je da taj faktor bude respektabilan. Moramo imati dugoročni program koji definiše naše potencijalne prijatelje ili realne saveznike, zasnovan na geopolitici, a ne na ideologiji", zaključio je Bjelajac.

Kompletno gostovanje sagovornika možete pogledati u videu iznad teksta